Foto: Peščanik
Zašto bankarske krize imaju veći negativan efekat od berzanskih kriza? Ovo je zanimljivo upravo sada kada je došlo do značajne korekcije u berzanskim vrednostima. Poređenja radi, panika iz 1987, pošto je došlo do velikog gubitka vrednosti akcija, bila je kratkotrajna i nije imala gotovo nikakav uticaj na privredna kretanja.
Nasuprot tome, bankarska kriza iz 2008. je imala dalekosežan uticaj i to ne samo na dohotke i proizvodnju, već i na politička i društvena kretanja.
Pomenute 1987. Fridmanu je postavljeno pitanje da li misli da ti ogromni gubici na berzama, koji su se i tada, ako se ne varam, izražavali u bilionima, u hiljadama milijardi, da li oni govore protiv efikasnosti tržišta kapitala? Na šta je on odgovorio pitanjem – koji gubici? I zaista, ako računate koliko imate novaca tako što ćete pogledati vrednost akcija sa kojima raspolažete u svakom datom času, ta će veličina varirati u zavisnosti od stanja na berzi. Imate onoliko koliko ćete dobiti kada akcije prodate. Ovo zato što deonice nemaju fiksnu nominalnu vrednost, koju opet dužnički papiri i novac imaju. Što je razlika koja je od velikog značaja.
Zašto je to od velikog ili uopšte od bilo kakvog značaja? Jer, konačno, uvek se jedno može zameniti drugim, i ukoliko nema nekih značajnih ograničenja na finansijskim tržištima, ta mogućnost izbora bi trebalo da je dovoljna da obezbedi da se izbegnu eventualna iznenadna neželjena kretanja na finansijskom ili na tržištu kapitala. Tako da bi trebalo da je svejedno da li novac držite u deonicama ili u dužničkim obveznicama.
Nije, međutim, tako jer dok vrednost akcije određuje berza, veličina duga se vidi na papiru. Tako da možete i dobiti i izgubiti u odnosu na ono što je nominalna vrednost duga. I ukoliko izgubite više nego što možete pokriti, recimo, prodajom akcija, nastaje stanje bankrotstva. Zaista, pad vrednosti akcija utiče na to sa koliko kapitala pokrivate dugove, ali se ne očekuje da se prodajom deonica vraćaju dugovi, već iz prihoda od prodaje robe ili usluga. Ako tih prihoda nema, onda se gubi na kapitalu kako bi se pokrili dugovi ili se naprosto likvidiraju obaveze, čime se naravno stvaraju problemi drugima.
Ovo sve naravno važi i za banke. Usled čega one imaju posebnu ulogu u krizi. Pojednostavljeno govoreći, berze ne mogu da bankrotiraju mada mogu da prestanu da rade. Banke, međutim, mogu da bankrotiraju ukoliko ne mogu da naplate kredite i nemaju dovoljno kapitala da te gubitke pokriju. Ukoliko do toga dođe, mnogi koji imaju dužničke papire sa nominalnim vrednostima ispisanim na njima neće imati ništa ili će imati umanjenu vrednost. Kako su te obaveze u nominalnom iznosu međusobno povezane, ne samo kada je reč o dužnicima i poveriocima, već i među bankama, može da dođe do masovnog bankrotstva. Što je stanje koje nije jednostavno prevazići, usled čega finansijske krize znaju da traju mnogo duže od berzanskih.
Opet, između ovih tržišta postoji povezanost koja bi trebalo da deluje stabilizujuće u već pomenutom smislu da se iz deonica može preći u obveznice i obrnuto, kako bi se izbegli gubici na jednom ili drugom tržištu. To je i način na koji se čuva stabilnost kada se menja monetarna politika. U ovom času se očekuje da će američka centralna banka promeniti monetarni režim u tom smislu da će brže nego što se predviđalo početi da povećava kamatnu stopu. Drukčije rečeno, doći će do ubrzane normalizacije monetarne politike. To, otprilike, znači da će kamatna stopa biti negde oko četiri posto kako bi se ostvarila realna kamatna stopa od dva posto uz inflaciju od takođe dva posto. To bi trebalo da je usklađeno sa realnim privrednim rastom od oko dva posto. Kako je sada kamatna stopa značajno niža, berzanske i vrednosti dužničkih papira bi trebalo da se usklade sa tom promenom u monetarnoj politici.
Kako bi trebalo da izgleda ta promena? Prinosi na dužničke papire bi trebalo da se povećaju, što bi trebalo da dovede do korekcije na berzama. Koja je, možda, upravo u toku. Naravno, promena u monetarnoj politici će biti postepena, i svakako će trajati par godina, ali ako se očekuje da će do nje svakako doći, bolje je delati odmah nego kasnije, usled čega su kretanja na finansijskim i na tržištima kapitala burnija nego što stvarno stanje stvari zahteva ili opravdava.
Ukoliko je to tačno, onda ne sledi dužnička kriza, u kom slučaju berzanska korekcija ne bi trebalo da ima dalekosežne posledice po privredna kretanja. Naravno, neki će proći bolje a neki gore, u zavisnosti od toga koje su odluke doneli, ali to je upravo kako i treba da bude. Kao što je i bilo 1987. Drukčije je bilo 2008-2009. kada su bankrotirale banke, pa su pale i vrednosti akcija na berzama. Finansijska kriza je potrajala, uz još dugotrajniju krizu proizvodnje i zaposlenosti, dok su berze počele da se oporavljaju veoma brzo i beležile rast vrednosti akcija praktično bez prekida sve do sada.
Sada su se, sva je prilika, stvari promenile. Ukoliko je to tačno, ne bi trebalo da sledi kriza, već privredna normalizacija.
Novi magazin, 12.02.2018.
Peščanik.net, 12.02.2018.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Vladimir Gligorov (see all)
- Kosmopolitizam je rešenje - 21/11/2022
- Oproštaj od Vladimira Gligorova - 10/11/2022
- Vladimir Gligorov, liberalni i nepristrasni posmatrač Balkana - 03/11/2022
