Toy Soldiers http://bit.ly/1z1mjGY

Kad malo bolje pogledate vidite da svuda oko nas besne neki ratovi. Za jednu malu, malobrojnu i izmučenu zemlju to je možda previše otvorenih frontova.

Godinu dana je besneo rat oko početka I svetskog rata, rata kojem smo u međuvremenu počeli da tepamo krštenim imenom: Veliki rat (jer tadašnji žitelji planete nisu pretpostavili da će im dve decenije kasnije zatrebati redni brojevi za velike ratove). U rovovskim bitkama koje su se vodile sporadično, a kulminirale juče, na Vidovdan, izgleda da nije bilo mrtvih (osim onih od pre sto godina koje smo zaboravili) ali je bilo ranjenih – ranjenih sujeta i nacionalnih ponosa. A pošto naši političari nisu Angela Merkel pa da prisustvuju i onim ceremonijama koje ne slave njihovu slavnu prošlost, ranjenici su odlučili da ne odu u Sarajevo, svetski priznati toponim za početak Prvog svetskog rata, nego su upriličili sopstveni crkveno-političko-scenski događaj u, pre sto godina nepostojećem, gradu. U Sarajevu su se koncertom bečke filharmonije simbolično mirili potomci atentatora i potomci ubijenog prestolonaslednika. U Andrićgradu je potomcima atentatora pevao ruski hor.

Predsednik države, koji je u dobroj meri, ali ne uvek i u dobroj nameri, raspirivao taj mali rat, bio je nepravedno odsutan u ovoj odsutnoj bici za naše tumačenje početka Prvog svetskog rata. Zato je odlučio da ode na drugi front i obeleži onaj drugi, šest vekova star Vidovdan, umesto ovog još vrućeg, jedva stogodišnjeg. I odmah zaratio sa publikom. U pokušaju da smiri zvižduke i uvrede, opomenuo je prisutne da danas ne bi bili tu gde jesu da su tako izviždali i cara Lazara kad je pozivao vojsku u rat, ne shvatajući da mu baš i zvižde zato što ih ne poziva u rat za Kosovo! Pa ti posle budi mirotvorac.

U međuvremenu besne i lokalni ratovi. Besni rat vladajuće Srpske napredne stranke protiv preživelih (na vlasti) iz Demokratske stranke – u Vojvodini su i zaraćene strane spremne da sklope primirje samo da bi ljutog neprijatelja skinuli sa vlasti i zaseli na njegovo mesto. Ali ni koalicioni partneri u republičkom parlamentu nisu pošteđeni bespoštedne borbe – u toku je igra ”ko pisne g…o stisne”.

U duhu iste igre besni i rat medija koji glorifikuju vlast protiv svih koji ne pokazuju spremnost da se oduševljavaju svakim potezom vlasti. Besni rat čak i među nekim medijima koji zdušno podržavaju vlast pa se međusobno optužuju za izdaju. Ako je verovati tim medijima, uveliko besni i rat u policiji pa zatim i rat protiv vlasti koji predvode ”nezavisni mediji” (znaci navoda njihovi, a ne moji). Ako tome dodamo da je ova vlast još u prvom mandatu objavila rat korupciji, kriminalu, siromaštvu, ispada da ratujemo na više frontova nego i u Velikom i onom sledećem još većem ratu.

Jedino nikako da nadležni objave rat komarcima koji nas desetkuju i prenose nam razne boleštine. A to bi bio jedan dobri, odbrambeni, mali rat ograničenog dejstva koji bismo mogli brzo i lako da dobijemo. A komarci bi baš bili i primereni neprijatelj. Doduše mnogobrojan, ali ipak mali, predvidiv i pobediv neprijatelj. Imamo oružje, imamo i avijaciju, za razliku od one ratne, imamo znanje i iskustvo. Pa ipak, nikako da krenemo u napad, osim pojedinačno i, samim tim, neuspešno. Gubitnički. Što nije dobro za nacionalni ponos.

Ali, svako ko bi u ovoj ratnoj situaciji pomenuo i građanima važnu pošast koju prave komarci bio bi optužen da od komarca pravi magarca. A samo je političarima dozvoljeno da od komarca prave magarca. I ne samo od komarca nego i od svih nas, građana.

Peščanik.net, 30.06.2014.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)

Author: Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.