Svi se pitamo ovih dana gde su se sakrile demokrate, šta li misle, da li nešto misle, imaju li ideju šta da rade, jesu li uopšte živi? Pretpostavljam da su svi na broju – valjda bismo bili obavešteni da im se desilo nešto ozbiljno.

Ja ih zamišljam u neprekidnom zasedanju, izgubljene, prebledele i omršavele. Ne jedu skoro ništa, a ni vode se ne sete baš često. Plaše se, odmeravaju, kalkulišu, smišljaju, raspravljaju… Taman im se učini da su nešto odlučili, osmeh im se vrati na lice i počnu se međusobno kuražiti i čestitati, kad se neko javi sa poraznom procenom da će im zbog takve akcije pasti i procenti i rejting, pa se vrate na početak u potpunoj agoniji. Vreme uglavnom provode u praznoj sobi po kojoj nebulozno kruže i sudaraju se, sve se držeći za glavu sa obe ruke i vičući „Šta da radimo, oh, šta da radimo?“ Podsećaju na haotično sudaranje molekula u Braunovom kretanju.

Ništa im nije jasno – kako je Toma oduzeo predsedničku pobedu Borisu? Kako je DS ostao bez vlasti u Vladi Srbije? Kako to da ih više niko ne sluša čak i kada se usude da puste glasa? Kako to da ih Koštunica, Velja i njima slične himere poklope nakon svake izjave o Evropi, kao nestašnu decu koja povremeno odlutaju tamo gde im je strogo zabranjeno? Kako se desilo da im ispod nogu izmaknu sve što su na izborima postigli, pa sada lebde u bezvazdušnom prostoru?

Ako kažem da je sve počelo pre nešto više od godinu dana kada su premijersko mesto prepustili Koštunici, verovatno ću ponovo otkriti rupu na saksiji. Moram priznati da sam i sama bila sklona takvom rešenju posle onog sumanutog eksperimenta sa Tomom na čelu Skupštine. Ucena uspela, mission accomplished! Ipak, verovala sam da će umeti da stvar drže pod kontrolom, a da je Koštunica veliko, ali savladivo nužno zlo. „Stvar“ na koju sam mislila je jasna građanska, evropska ideja sa još jasnijim odrednicama humanizma, tolerancije i ekonomskog napretka.

Šta se u međuvremenu desilo? Kada krivudate po gustoj šumi u pokušajima da savladate i zaobiđete drveće pred vama, možete da se izgubite. Ako se još i smrkne, a vi ste i dalje u šumi, lako zaboravite i gde ste krenuli. Mislim da se demokratama upravo to dogodilo. Prepreke, drveće, potočiće, brda, doline, sitne šumske požare smišljeno im je podmetalo veselo narodnjačko društvo koje je građu i šibice dobavljalo od zadovoljnih radikala preko Veljinih tendera. Umesto da drveće poseku, požare ugase i nastave pravo ka svom cilju, makar i gore-dole preko brda i sa kvašenjem u potoku, DS je lutanjem i izbegavanjem nevolja uspeo da izgubi kompas. Upustili su se u igru žmurke sa prljavim igračima.

Hoću reći, ne možeš se igrati patriotskih igara sa radikalima! Oni su već dugo krvavi majstori na tom polju. Ne možeš glumiti većeg vernika od Koštunice, pa makar vodio deset popova sa sve Medvedevom po beogradskim crkvama i krstio se sto puta i ljubio ikonu još toliko. Ne možeš mrzeti i ponižavati više od Velje i Voje. Oni su nepobedivi šampioni tih igara. Imaju demokrate, bar se nadam, svoju igru i nije mi jasno zašto je nisu nametnuli kada su mogli, a još manje zašto su od nje odustali ili bar dozvolili sebi da je negde zature.

Nismo glasali za Tadića u nesrećnom drugom krugu da bismo sada bili poniženi, depresivni, beznadežni, razlupani i uplašeni. Nećemo ćutanje o priključenju EU samo zato što je Tomi i Voji palo na pamet da Kosovo vežu za evropsko pitanje. Uzgred, to im je bila najgenijalnija i najveća balvančina u gorepomenutoj šumi. Od pobednika tražim da izađe iz rupe i zaštiti naša građanska prava i slobode. Od pobednika tražim da ućutka huškača i zlotvora od Čačka i njegovo etiketiranje neistomišljenika. Većinska Srbija nije za TO glasala.

Dakle, gospodo iz DS-a saberite se, osvežite se, skupite hrabrosti, izađite iz prazne sobe u koju ste dospeli, a u gustoj šumi pronađite izgubljeni kompas. Imate većinu za ideju koju ste nam predstavili na nedavnim izborima, pa izvolite!

Peščanik.net, 29.02.2008.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Biljana Stojković

Biljana Stojković, rođena 6. oktobra 1972. u Beogradu, profesorka na Katedri za genetiku i evoluciju Biološkog fakulteta u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na istom fakultetu. Od 1996. učestvuje u naučnim projektima u oblasti evolucione biologije. Autorka je većeg broja publikacija u vodećim međunarodnim naučnim časopisima, kao i poglavlja i knjiga iz oblasti evolucione biologije. Objavila je knjige „Darvinijana: vodič kroz evolucionu biologiju” (2009) i „Od molekula do organizma: molekularna i fenotipska evolucija” (2012). Religiju i misticizam svake vrste smatra najvećim preprekama za razvijanje inteligencije, kritike autoriteta i humanog i slobodnog društva. Svetliju budućnost vidi u sekularnom humanizmu, u čemu posebno važnu ulogu imaju popularizacija nauke, borba protiv klerikalizacije, ksenofobije i nacionalizma. Izvori najveće ljubavi, inspiracije i istrajavanja u Srbiji su joj suprug Oliver i sin Paja.

Latest posts by Biljana Stojković (see all)

Author: Biljana Stojković

Biljana Stojković, rođena 6. oktobra 1972. u Beogradu, profesorka na Katedri za genetiku i evoluciju Biološkog fakulteta u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na istom fakultetu. Od 1996. učestvuje u naučnim projektima u oblasti evolucione biologije. Autorka je većeg broja publikacija u vodećim međunarodnim naučnim časopisima, kao i poglavlja i knjiga iz oblasti evolucione biologije. Objavila je knjige „Darvinijana: vodič kroz evolucionu biologiju” (2009) i „Od molekula do organizma: molekularna i fenotipska evolucija” (2012). Religiju i misticizam svake vrste smatra najvećim preprekama za razvijanje inteligencije, kritike autoriteta i humanog i slobodnog društva. Svetliju budućnost vidi u sekularnom humanizmu, u čemu posebno važnu ulogu imaju popularizacija nauke, borba protiv klerikalizacije, ksenofobije i nacionalizma. Izvori najveće ljubavi, inspiracije i istrajavanja u Srbiji su joj suprug Oliver i sin Paja.