Rusiju su počeli ozbiljno da shvataju. Godine 2005, odmah nakon potpisivanja sporazuma za izgradnju gasovoda Severni tok, objavili smo svetu da se u našim rukama pojavilo energetsko oružje. „Ma dobro, to su samo reči“ rekoše Evropljani. Nisu nam poverovali. A onda, pokazujući energetsko oružje na delu, Kremlj se svesrdno potrudio da nam poveruju.
I Evropa je na kraju poverovala. Razumela je da gas za Rusiju nije roba, već oružje i da ga prosto ne treba kupovati, da bi se ono obezvredilo. Ove zime je Evropa smanjila uvoz gasa iz Rusije na polovinu, a prošle nedelje je potpisala sporazum za izgradnju gasovoda Nabuko. Naravno da je Kremlj, kada tvrdi da je gas naše oružje, u pravu. Ja znam čak i koje je to oružje. To je bumerang.
U januaru ove godine Kremlj je priredio gasni rat sa Ukrajinom. Malo ko je verovao da će se Rusija, u vreme krize, uplesti u rat koji će joj sasvim pokvariti imidž zemlje izvoznice gasa. Ali, Rusija se u njega uplela i bila je spremna da to ponovi u maju i junu. Oba naša duumvira su otvoreno govorili da Ukrajina neće platiti Ruski gas. Uoči dana dospeća naplate duga (koji neće biti isplaćen), odvezli su novinare na državnu daču Novogarjovo i tamo ih o tome svečano obavestili. Sutradan su u svim novimama osvanuli članci o tome kako Ukrajina nema čime da plati gas i da će se ponovo ujediniti s Rusijom.
Evropa i MMF su ovoga puta tako ozbiljno shvatili naše reči, da su dali novac Ukrajini. Tako je Kremlj svojim pretnjama pomogao Ukrajini da dođe do novca do kojeg ona sama teško da bi ikada došla.
Isto je i s Gruzijom. Niz godina OUN i OEBS nisu obraćali posebnu pažnju na pokušaje Kremlja da napakosti predsedniku Gruzije. Digli su vazduh policijsku stanicu u Gruzijskom gradu Gori, a nešto kasnije i gasovod. Pa su onda ispustili raketu (opet) u blizini grada Gori i objasnili nam u vestima da su Gruzini sami iskopali jamu i u nju spustili raketu. Sami Gruzini su, takođe, digli u vazduh svoju policijsku stanicu i gasovod. Na karaju krajeva to sve skupa i nije tako strašno. Obrni – okreni, sve su to ipak samo sitni mangupluci.
I naravno, posle rusko-gruziskog rata, postupke Kremlja su najzad počeli ozbiljno da shvatilju. Dovoljno je bilo da otpočnu manevri „Kavkaz 2009“ (slični onima od prošle godine, koji su potom prerasli u pravi rat) i da general Makarov izjavi kako Gruzija opet zvecka oružjem i da samo što nije počela s napadom, pa da se u Batumi usidri Američki torpedni razarač, da Bajden doleti u Tbilisi i da predsednik Obama, u razgovorima prilikom posete Kremlju, požuri da stavi na dnevni red temu rata s Gruzijom. Pouzdani izvori tvrde da mu je obećano, da prošlogodišnji rat neće biti obnovljen.
Kraće rečeno, ranije Kremlju nisu verovali. Nisu verovali da je moguć rat s Gruzijom, da je gas oružje i da Rusija može da prekine dostavu gasa Ukrajini, a da potom izjavi kako je zapravo Ukrajina sama sebi ukinula gas. Sada, Kremlju veruju.
Pokazalo se da politika koju vodi Kremlj nije politika zemlje izopštenika, već politika zemlje izgrednika. To vam je kao da imate komšiju u zgradi koji uznemirava ostale stanare i viče: „Slušajte vi! Mene ovde ne poštuju! Dužni ste mi po „soma“ dolara i, ako mi ih ne date, mačke ću vam podaviti, pse potrovati, a stanove zapaliti!“ Dugo vremena niko nije verovao ovim pretnjama. Ko’ vele, ipak je to dobar čovek; mada, pomalo plahovit. Zagonetna duša.
Ali, mačku nađoše udavljenu, a psa otrovanog. A stanari? Ne samo da nisu počeli da ga poštuju, nego su pozvali policiju.
U tom smislu, sledeća dva meseca će biti ključni za budućnost Rusije. Neuravnoteženi komšija će morati da reši šta mu je dalje činiti: da spaljuje susedne stanove koji su sada pod budnim okom policije ili, da se u tišini primiri.
Naravno, mogu se prekršiti obećanja data Obami i započeti novi rat s Gruzijom, pod izgovorom da „mi ne bi, ali eto Saakašvili nas je napao“. Možemo se sitničavo zakačiti za tamo neku zapetu u ugovoru i prekinuti isporuke gasa Ukrajini. Možemo čak da blokiramo izvore gasa za Nabuko, tako što ćemo ga mi sami otkupljivati od Turkmenije i Azerbejdžana po tri puta većoj ceni.
Ali cena za učinjene korake te vrste biće cena drugog – višeg reda. Niko neće poverovatu u to da je Gruzija samu sebe napala, da je Ukrajina sama sebi isključila gas i da, grozničavi pokušaji da se Evropa ugura u gasni škripac, svedoče o mirnim namerama Kremlja. Sami smo rekli: gas je naše oružje! Eto, na kraju nam poverovaše.
Ako to učinimo, za svet će to značiti da se izgrednik pretvorio u izopštenog. A znate li kakva je to zemlja-izopšenik? To je zemlja čijim se liderima blokiraju računi u Švajcarskim bankama.
Новая Газета, 20.07.2009.
Prevod s ruskog Haim Moreno
Peščanik.net, 24.07.2009.
