Ujutru 22. decembra 1989. na rumunskom radiju je objavljena vest o zabrani okupljanja više od petoro ljudi. Razlog tome su bili sve učestaliji protesti protiv Čaušeskua i njegovog režima, koji je tog dana zbačen sa vlasti. Posle tri dana nad njim je izvršena smrtna kazna.
Dan ranije Čaušesku je rumunskom narodu obećao veće plate i penzije. Ovo je bar izgledalo kao potez nekakve politike (a ne jednokratna pomoć), ali je rumunski narod ipak odlučio da posle dugog i nesrećnog razdoblja skloni Čaušeskua.
Uporedim govor Čaušeskua sa obraćanjem našeg premijera Netanjahua o raspodeli novčane pomoći građanima. Već je mnogo rečeno o tome koliko ona nije dobro osmišljena i koliko je nedovoljna da pomogne građanima u nevolji zbog Netanjahuovog lošeg upravljanja državom za vreme korone.
Ima i onih koji ovaj populistički korak hvale kao izraelski Nju dil. Ali to je samo još jedan od uobičajenih Netanjahuovih poteza. On vlada sam, retko prihvata savete i nikada nema plan. Planovi ograničavaju, iziskuju disciplinovan rad, transparentnost i zajednički napor. A to je ono što desnica nikada ne želi.
Zato ona nema nikakvu viziju osim razaranja svih mehanizama kontrole i državne ravnoteže – administracije, sudstva, slobode medija – samo da bi mogla nesmetano da vlada. Ne da bi upravljala, već vladala. Netanjahu želi da bude vladar koji obećava iznenadne poklone i izaziva udvaranje javnosti koja kaže: „Molim vas gospodine, udelite nam još“.
Ovakva podela pomoći se uklapa u totalitarni koronski režim koji se formira naočigled svih nas u Izraelu. Epidemija je bila povod brisanju granica između lične i kolektivne slobode i dala odrešene ruke bezbednosnoj agenciji Šin bet.
Korona je bila izgovor i za formiranje vlade protiv volje većine građana. Korona je izgovor za maltretiranje građana. Svakog trena možemo očekivati ponovno uvođenje karantina. Dobar primer je jučerašnja iznenadna odluka vlade o karantinu tokom vikenda, od petka u 17 sati. Ugostitelji nisu imali dovoljno vremena da se pripreme, pa su neki odbili da zatvore svoje objekte. Vlada se uplašila gneva građana, pa je u poslednji čas preinačila svoju odluku i najavila karantin za utorak sledeće nedelje.
Postavlja se pitanje zakonitosti donetih odluka. Međutim, vlada ne pokazuje znake da želi da o tome položi račun javnosti. Predsednica Kriznog štaba je zamalo uklonjena kada je zahtevala da se odluke o javnom zdravlju donose na ozbiljniji način. Sve više ljudi napušta svoje funkcije u znak protesta; među njima su neki od čelnika zdravstvenog sistema i zamenik ministra zdravstva. I treba reći da centralna banka Izraela ne podržava odluku premijera da se građanima podeli jednokratna novčana pomoć.
Nije jasno ni koliko je karantin koristan, jer broj obolelih neprekidno raste i sada je premašio hiljadu dnevno. Vlada očigledno ne uspeva da upravlja krizom, da li zbog nedostatka želje ili sposobnosti, tek oko nas rastu siromaštvo i ljudska patnja. Ali prava pretnja koja se nadvila nad Izraelom nije korona, već nastanak diktatorskog režima pod pokroviteljstvom korone.
Zbog epidemije prihvatamo ograničenja ličnih sloboda, kao i obavezu da nosimo maske čak i napolju, za vreme vrelog izraelskog leta. Prihvatamo otkaze i tešku ekonomsku krizu, porast nasilja u porodici, rutine koje nam epidemija nameće, uz zatvaranje restorana, teretana, bioskopa…
Spremni smo da prihvatimo odluke koje Netanjahu donosi sam, bez ikakvih konsultacija, i da damo legitimitet odlukama vlade koje u drugačijim uslovima nikada ne bismo prihvatili.
Moja porodica i ja smo, na primer, bili u izolaciji do pre nekoliko dana. Zaposlena u vrtiću našeg sina je testirana pozitivno na virus i onda su 30 dece iz tog vrtića i njihove cele porodice bili stavljeni u izolaciju. Ova odluka nam je javljena u poslednji čas i niko ne zna koliko puta se još može ponoviti ovakva situacija.
Da li sledećih nekoliko godina treba da trpimo toliki upliv vlasti u naš svakodnevni život? Ovako nije bilo čak ni za vreme ratova. Naravno, to je svakodnevica izraelskih Arapa od 1966. Neprekidno je tako i na okupiranim teritorijama. Ali zlo tada stvoreno je trebalo smanjivati, a ne duplirati.
Profesor Ješijahu Lejbovic je lepo rekao da je „posle šestodnevnog rata 1967. Izrael prestao da bude demokratija, jer drži dva miliona ljudi bez ikakvih građanskih i političkih prava“. Pod pokroviteljstvom korone ostaci izraelske demokratije ostali posle 53 godine okupacije nestaju ogromnom brzinom. I tim procesom se rukovodi svesno i namerno.
Usmeravanje pažnje samo na ekonomiju zanemaruje glavnu stvar. Tačno je da je vlada zapostavila ekonomiju i time dovela zemlju u krizu. Tačno je da stotine hiljada ljudi teško živi, nasuprot tvrdnji čelnika vladajuće partije Likud da nema gladnih u Izraelu.
Uprkos tome borbu treba usmeriti na ono što nas zaista vodi u propast. Treba se fokusirati na stanje izraelske demokratije, koja je na putu izumiranja. Koliko je slaba vidimo po tome koliko je bilo lako nametnuti teška i radikalna ograničenja, bez ikakvog transparentnog procesa odlučivanja koji bi prethodio ovim odlukama.
Ako poređenje sa Čaušeskuom nije dovoljno da nas upozori dodajem i nekoliko redova Osipa Mandeljštama iz „Pesme o Staljinu“:
„Ne osećamo pod sobom zemlju svoju / Naš govor se ne čuje na deset koraka /A gdegod se neki razgovor povede / tu se odmah sete kremaljskog gorštaka / Njegovi su prsti kao crvi masni / A reči njegove ko tegovi teški / I oči, kad se smeje, liče na žohare, / I uvek se sjaje od čizama sare / Oko njega bagra tankovratnih vođa, / Za njega sve čine ovi poluljudi.“
Pesma je kritika sovjetskog režima i samog Staljina, zbog koje je pesnik proteran na Ural, a posle toga u radni kamp gde je 1938. umro od tifusa. Osim jasnog osvrta na Staljina i Kremlj, reči koje su tada napisane mogle su lako nastati i danas. To je veran opis naše situacije: ubrzani slom demokratije i pojava diktatorskog režima korone.
Posle izbora Donalda Trampa za predsednika, Vašington post je svom logou dodao rečenicu „Demokratija umire u mraku“. Kod nas se to vidi i po dnevnom svetlu, dok demokratiju na umoru smenjuje diktatorski režim na čijem čelu je čovek osumnjičen za ozbiljna kriminalna dela.
Amir Segal, Mekomit, 16.07.2020.
Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat
Peščanik.net, 23.07.2020.
Srodni link: Fotogalerija – Protesti u Jerusalimu
KORONA