Zbog čega ovo rade? Mislim na hapšenja srpskih tajkuna i tajkunčića. „Da bi konačno sprečili pljačku!“, reći će. „Korupcija se mora uništiti!“ Ili će reći nešto slično. Pa jeste, možda i zbog toga… Ali ne. Glavni motiv hapšenja je promocija. Njihova promocija i učvršćivanje pozicija. Pozicija iznad nas. Svuda gde je potrebno, postavljaju džakove peska da ih narod slučajno ne bi poplavio. Ne sme da poplavi. A koje je najbolje rešenje? Svakako pravljenje bedema. Bedemi su hapšenja. Kao što se i prethodna vlast promovisala „svojim“ hapšenjima, iako malim, tako se i ova promoviše „svojim“, iako velikim. I sledeća će imati „svoja“ hapšenja.
Hapšenja su kao promotivne večeri koje se prave kada izađe novi CD. Zvanice, šampanjac, kolači… Sada smo gotovo svi na promociji. Aplaudiramo, smejemo se, radujemo. Navijamo. Većini se muzika sviđa, manjina je rezervisana. Glavna zvezda, pevač, peva svoje nove pesme, buduće hitove. I mi polako učimo reči pesme sa njim. Pa je posle, u toaletu, pevušimo. Pored pevača tu su i kompotizori, aranžeri, autori teksta. Po jednu ili dve pesme napisao je sam pevač. Novih CD-a neće biti dovoljno za sve. Samo za nekolicinu. Ostali će CD morati da plate. Ali cena je prava sitnica. Sitnica.
Prethodnica. Ta sitnica za CD je prethodnica mnogo većih troškova koji nas očekuju nakon izlaska sa promocije. Treba deci kupiti nove pantalone, zimsku jaknu koju još nismo kupili, pa čizme. I još mnogo toga. Valjalo bi nešto i pojesti. Šta ćemo kada se promocija završi? A mora se završiti. Čekaćemo drugu. Druge nam nema. Jeste da ne znamo ko će tada biti pevač, ali je bitno da se peva i da se mi opet smejemo, radujemo, navijamo.
Taj smeh, ta radost, nikako da postanu redovna pojava. Šta mi radimo da do toga dođe? Čekamo… Šta? Da se pojavi neko nov? Teško da će se pojaviti. Neće ni ovi ni oni dozvoliti. Da se ovi stari-novi promene. Neće se promeniti. Ostali su isti. Čekamo bolje vreme, ne shvatajući da to bolje vreme čeka nas. Da ustanemo sa stolice, ugasimo televizor, isključimo telefon, internet i promislimo. Posle promišljanja, dubljeg ili ne, svako od nas će imati odgovor. Za sebe… Ovako, slušamo njihove odgovore. Odgovore koji nisu naši. A kada nešto nije naše, ne treba da ga uzmemo. Jer ako ukrademo, treba da nas uhapse…
Peščanik.net, 14.12.2012.
