Čekajući pravdu
Rade Radovanović
Slučaj generala Vlade Trifunovića, komandanta nekadašnjeg varaždinskog korpusa, i njegovih saradnika, oficira bivše JNA, ni malo slučajno, traje evo već gotovo dve decenije. Na jedan način u Srbiji, na drugi Hrvatskoj na treći u Sloveniji.
Tri državne tvorevine nastale krvavim raspadom bivše YU, još uvek se međusobno sukobljavaju oko mnogo čega ali su zato vrlo koordinirano „ratovale“ protiv jednog Čoveka – generala Vlade Trifunovića. Šta im je toliko skrivio? Podsetimo se: 21. septembra 1991, nakon sedam dana odbrane od napada mnogostruko brojnijih i bolje opremljenih hrvatskih paravojnih snaga u Varaždinu, general Vlado Trifunović, izdan od svoje vrhovne komande, ne pristajući na likvidaciju mladića koji su tek obukli uniforme JNA, u gotovo bezizlaznoj situaciji uspeva da zarobi dvojicu čelnika protivničke strane. Pregovarajući potom uspeva da iz opsednutog garnizona izvuče oko 280 svojih vojnika i oficira a građane Varaždina poštedi smrti i razaranja. Sama Trifunovićeva vojna operacija izvlačenja, kroz 400km protivničke teritorije bez i jednog ispaljenog metka sa obe strane, objektivno predstavlja etički i vojni podvig, trijumf razuma i života u vreme bratoubilačkih ratova, zločina i smrti. Gledano, pak, iz uglova „državotvoraca“ u Beogradu i Zagrebu, Trifunović je izveo opasan presedan na koji će koordinirano odgovoriti obe a potom i treća zaraćena strana. Preciznije rečeno, zato što je izvedenom operacijom spasao ko zna koliko ljudskih života, ne samo svojih vojnika već i građana Varaždina, te tako Miloševićevim i Tuđmanovim režimima doveo u pitanje zločinačke planove, general Vlado Trifunović je morao da bude drastično kažnjen. Za primer i svakom drugom oficiru koji bi se usudio da krene njegovim putem.
I zato, umesto da se strategija izvlačenja komandanta Trifunovića odmah pošalje svim jedinicama JNA u opsednutim garnizonima, čime bi se, gotovo sigurno, izbegle žrtve u Bjelovaru, Sarajevu, Tuzli… Trifunoviću se sudi i u Srbiji i u Hrvatskoj. Nakon dve oslobađajuće presude vojnog suda u Beogradu, na trećem, montiranom procesu u jesen 1994, pred većem tužioca koji je za tu priliku pretvoren u sudiju, na osnovu i laži da je hrvatskoj strani predao tenkove, biva osuđen na 11 godina zatvora. Godinu dana pre toga, on i njegov zamenik pukovnik Berislav Popov, ( dok je Trifunović pregovarao o izvlačenju – Popov je sa svojim vojnicima uništavao i onesposobljavao oružje ) pred Okružnim sudom u Varaždinu, na suđenju bez njihovog prisustva, zbog navodnih ratnih zločina, osuđeni su na po 15 godina zatvora.
Konačno, ceneći „dobre“ rezultate SRJ i Hrvatske i Slovenija u leto 1995, pod optužbom za navodne „ratne zločine protiv civilnog stanovništva“ – kreće u progon generala Vlade Trifunovića. Po svoj prilici, preventivno i samoodbrambeno. Naime, za vreme nikad razjašnjenog sedmodnevnog rata u Sloveniji u proleće 91, pripadnici tamošnjih paravojnih formacija ubili su u području Gornje Radgone, sedam vojnika varaždinskog korpusa regularne JNA. Zbog ovog ratnog zločina Slovenački Helsinški komitet zapretio je podizanjem optužnice protiv svog tadašnjeg vojnog i državnog rukovodstva ali sama ta činjenica nije zasmetala dobroj međudržavnoj saradnji SRJ i Slovenije u istrazi protiv generala Trifunovića. Za potrebe slovenačke istrage njega, generala JNA, saslušava istražni sudija Okružnog suda u Beogradu. Toliko o koordiniranoj srpsko-hrvatsko-slovenačkoj „borbi“ protiv „zajedničkog neprijatelja“ generala Trifunovića.
Polovinom januara 1996, pod pritiskom demokratske javnosti, a i zbog Miloševićevih mirotvoračkih napada nakon Dejtona, predsednik SRJ Zoran Lilić oslobađa Generala i njegove saborce daljeg izdržavanja kazni u zatvoru – što ne znači da su kazne i ukinute. Ne, tek će Vrhovni sud Srbije, prošlog novembra, četrnaest godina kasnije, na predlog advokata odbrane i Republičkog tužilaštva, ukinuti presude generalu Vladi Trifunoviću i pukovnicima Sretenu Raduškom i Berislavu Popovu. Time je ujedno i optužnica koju su protiv njih pokrenuli Miloševićevi bojovnici i na tome neljudski debelo profitirali, vraćena na dalje postupanje Tužilaštvu gde čeka evo već duže od tri meseca !?!
General Vlado Trifunović i njegovi saradnici, pukovnici Raduški i Popov, živeći i dalje na ivici bede u neljudskim uslovima, narušenog zdravlja ali mirne savesti – još uvek čekaju pravdu.
Pišite nam da zajedno tražimo punu rehabilitaciju za ove istinske heroje ljudskosti.
Danas, 06-07.03.2010.
Peščanik.net, 06.03.2010.
Ko će kada država neće?
Miljenko Dereta
Srbija ima problem da se suoči sa svojom nesumnjivom odgovornošću za onaj period svoje prošlosti u kome su počinjeni strašni zločini. Ovakav stav možemo da razumemo čak i kad ga ne odobravamo.
Paradoks je da Srbija ima problem da se suoči i sa sudbinom čoveka koji tokom prošlih ratova nije činio zločine već naprotiv, spasavao je živote mladih vojnika. Neshvatljiva je činjenica da institucije države Srbije skoro dve decenije imaju problem da taj slučaj reše u skladu sa pravom i pravdom. Mogli smo da razumemo zašto je u samoodbrani to izbegavao režim Slobodana Miloševića, ali kako je moguće da i ova nova, a trebalo bi da je i drugačija vlast, ne čini ništa da ispravi jednu od najvećih nepravdi koja se može naneti čoveku – da nevin živi kao krivac.
Onima koji ne znaju i onima koji su za ove dve decenije zaboravili treba reći da je general Vlado Trifunović osuđen jer je početkom rata u Hrvatskoj iz opkoljene kasarne u Varaždinu, u operaciji bez borbe i bez žrtava izvukao više od 220 mladih vojnika i oko 60 oficira. U Hrvatskoj je osuđen kao ratni zločinac, u Srbiji kao izdajnik. Odbija da prihvati oslobađanje od izvršenja kazne i traži puno zadovoljenje, tj. potpunu rehabilitaciju. Već petnaest godina živi u samici koja se zove soba hotela Bristol u Beogradu.
Nedavno je presuda protiv generala Trifunovića i njegovih saradnika poništena od strane Vrhovnog suda Srbije te sada Tužilaštvo treba da odluči šta dalje. Ali, ponovo sve stoji i neko nešto čeka. Opravdano strepim da je opet u pitanju neka političko patriotska računica u kojoj „ovo nije pravi trenutak“, „skupo će to da nas košta“, „neće to biti dobar primer za narod“ ili već neka slična besmislica. U ovakvim slučajevima država, nažalost često i sve češće, od problema beži tako što u nedogled odlaže neizbežno rešenje. Ne sme se dozvoliti da se to dogodi u slučaju generala Vlade Trifunovića. I on i njegovi saradnici zaslužili su da za života dobiju punu sudsku, moralnu i ekonomsku rehabilitaciju. Zato su se predstavnici nevladinih organizacija Građanske inicijative, CZKD, Inicijativa mladih i Milenijum iz Niša dogovorili da pokrenu prikupljanje potpisa podrške za peticiju kojom se traži potpuna rehabilitacija generala Vlade Trifunovića i njegovih saradnika. Neko mora kada država neće!
Građanske inicijative
Danas, 06-07.03.2010.
Peščanik.net, 06.03.2010.
Postupajući po sopstvenoj savesti, a polazeći od elementarnih principa pravde, prava i etike, mi, dole potpisani građani Srbije, tražimo punu pravnu, političku i moralnu rehabilitaciju generala Vlade Trifunovića i njegovih saradnika, pukovnika Berislava Popova i Sretena Raduškog.
Gradimir Ivanić
Tatjana Olujić
Mihajlo Bičenko
Nina Rajković
Miroslava Pecović
Marko Karadžić
Zorica Jevremović
Leposava Karamarković
Jelena Nikolić
Stipe Sikavica
Nadežda Gaće
Andrej Pešikan
Olga Radić
Mirjana Đerić
Vujadin Stojanović
Vesna Cvejić
Dragomir Šuković
Mirjana Damjanov
Nada Korać
Radoslav Đerić
Dragan Đilas
Vera Marković
Lada Protić
Živan Luković
Mirka Zogović
Julijana Crkvenjakov
Kosta Mitrović
Miloš Urošević
Ratiborka Vujačić
Branislava Milanov
Aleksandra Milanov
Smiljana Cenić
Branko Cvejić
Milan Budimir
Sonja Prodanović
Slavica Vučković
Milan Prodanović
Milica Brkić
Ljiljana Nižetić Marjanović
Miloš Milić
Nenad Lj. Stefanović
Srđan Veljović
Zoran Živković
Jovan Barović
Slavka Vučetić
Branimir Stojanović
Neda Nikolić Bobić
Živojin Kara-Pešić
Branimir Rajković
Lidija Franović
Damir Šaronjac
Nenad Obradović
Aleksandra Đorđević
Nada Marinković Radovanović
Katarina Radović
Nikola Stojanović
Miljenko Dereta
Olga Radović
Rade Radovanović
Maja Levi
Božidar Levi
Draga Milutinović
Vladimir Đerić
Pavle Radić
Dejan Matić
Ako želite da se priključite ovoj akciji svoje ime možete poslati na [email protected]
Danas, 06-07.03.2010.
Peščanik.net, 06.03.2010.
