Možda je najlakše razumeti korumpiranost jednog društva odgovorom na pitanje u kojim okolnostima korupcija ima pozitivan uticaj na privredni razvoj?

Ovo može da deluje začuđujuće, ali u vremenima kada su autoritarni i totalitarni režimi bili gotovo sveprisutni, teorija modernizacije je sugerisala da ne bi bilo neočekivano ukoliko bi korumpirani autoritarni sistem imao bolji privredni razvoj od nekorumpiranog totalitarnog sistema. Jer, u prvom se moglo raditi, ulagati i trgovati uz plaćanje mita, dok u drugom svega toga ne bi bilo.

Uzmimo za primer šverc. Budući da je, recimo, uvoz farmerica iz Trsta zabranjen, potrebno je platiti cenu zaštite carinicima ili policiji ili i jednim i drugima da bi se trgovalo preko granice. Ukoliko nema korupcije, nema trgovine. Tako da u meri u kojoj je ta trgovina korisna kako švercerima tako i potrošačima mito je neka vrsta privatne carine, koja je niža od one koja važi kada su oni na granici nepodmitljivi jer je tada beskonačno velika.

Korupciju je u tim okolnostima relativno lako ukloniti. Potrebno je ili liberalizovati trgovinu ili mito pretvoriti u carinu. Naravno, to ne mora da bude u skladu sa prirodom autoritarnog ili totalitarnog režima, usled čega su šverc i korupcija jedan način da se smanje troškovi trgovanja ili uopšte omogući trgovina.

E sada, ovo se može okrenuti, što je uglavnom kako se danas gleda na korupciju. Ako je proširena, to znači da su u postojećem političkom i privrednom sistemu rasprostranjeni autoritarni elementi, recimo u vidu diskrecione moći. Što je prepreka privrednom razvoju koji bi bio moguć ako bi se trgovalo u okolnostima efikasnih pravila i poreskih nameta.

 
Blic, 21.03.2012.

Peščanik.net, 21.03.2012.