Problem odsustva bilo kakvih ozbiljnijih rezultata sa kojima bi mogli da se pojave pred biračima na predstojećim izborima, Boris Tadić i njegova Demokratska stranka rešili su da prevaziđu marketinškim kreiranjem paralelne stvarnosti koja bi građane Srbije trebalo da uveri da žive u jednom potpuno drugačijem svetu od onog sa kojim se svakodnevno suočavaju. Unapred smišljena i dobro koordinirana medijska mećava usledila je odmah nakon što je predsednik Srbije, uprkos tome što je dan nakon dobijanja kandidature poručio kako je to uspeh svih građana Srbije, već narednog dana, na stranačkoj proslavi, taj isti „uspeh“ pripisao isključivo sebi i stranci svojih sledbenika. Tome je usledila i ženevska prezentacija Fijatovog modela automobila koji će se proizvoditi u Kragujevcu, koju je Tadić iskoristio za predstavljanje još jednog u nizu svojih „istorijskih uspeha“.
Uprkos predizbornoj razmetljivosti vlasti i svakodnevnom medijskom bombardovanju ostataka zdravog razuma građana Srbije, ipak je teško sakriti činjenicu da obećanja na kojima su Tadić i sledbenici dobili izbore 2008. godine ili nisu ispunjena ili su realizovana samo delimično i po pravilu suviše kasno. Iako bi Tadić i ljudi iz njegovog okultnog kruga najsrećniji bili da ih na to niko ne podseća, teško je zaboraviti da je Demokratska stranka građanima Srbije 2008. godine obećavala uspešno sprovođenje politike blokiranja kosovske nezavisnosti uz istovremeno brzo napredovanje zemlje ka članstvu u EU, koje je pored formalne potvrde kandidature podrazumevalo i dobijanje datuma pregovora, njihov početak i otvaranje bar nekih poglavlja u procesu pristupanja Uniji. Pored uspeha u odbrani iluzije o suverenitetu Srbije na Kosovu i ekspresnog napretka na evropskom putu (u jednom trenutku je čak pominjano i članstvo do 2014. godine), Tadić je u predizbornom zanosu 2008. godine građanima Srbije obećavao epohalni uspeh zajedničkog projekta sa Fijatom, milijarde evra deviznog priliva od izvoza 200-300 hiljada automobila godišnje proizvedenih u Kragujevcu. Treći adut koalicije okupljene oko DS, koji je prosto hipnotisao potkupljive biračke mase, bile su famozne besplatne akcije od 1000 evra koje građani Srbije, u obećanoj vrednosti nikada nisu videli.
Četiri godine nakon olako izrečenih obećanja, politika „I Kosovo i Evropa“ kojom su „demokrate“ samouvereno mahale u predizbornoj kampanji, doživela je potpuni krah, Srbija je bila primorana da se odrekne svoje verzije tumačenja Rezolucije 1244 i da kao obavezujuće prihvati savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde, što je formalizovano famoznom fusnotom koja će se nalaziti ispod imena Kosova na regionalnim skupovima. Posle nekoliko godina lutanja bez ikakvog orijentira i vizije, Srbija je zahvaljujući nevoljnoj promeni svoje kosovske politike, na kraju ipak dobila formalnu kandidaturu za članstvo u EU što je, s obzirom da je do sada trebalo da u nekoliko otvorenih poglavlja već uveliko pregovara o pristupanju Uniji, suviše mali pomak koji je stigao prekasno.
Pored usporenih, povremeno čak i zamrznutih evropskih integracija, ni ispunjavanje druga dva obećanja, o milijardama evra deviznog priliva od izvoza Fijatovih automobila iz Srbije i akcijama od 1000 evra, nije rezultiralo nimalo boljim rezultatima. Istina, Fijat je nakon pune 4 godine, napokon predstavio model koji će se proizvoditi u Kragujevcu, ali tržišni uspeh i dometi tog posla još uvek su pod senkom velike neizvesnosti. Iako se u predizbornoj kampanji 2008. govorilo o proizvodnji i izvozu 200 do 300 hiljada automobila godišnje, poslednje informacije govore o svega 30 hiljada automobila koji će biti proizvedeni do kraja ove godine. O „epohalnosti“ čitavog poduhvata svedoči i podatak da sve ozbiljnije svetske fabrike automobila nove modele izbacuju na tržište bar jednom u dve godine, za šta je kragujevačkoj filijali Fijata bilo potrebno bar dvostruko više vremena.
Pored poražavajućih neuspeha na evropskom putu i neizvesnosti koje još uvek prate posao sa Fijatom, u političkoj magli je nestalo i treće predizborno obećanje iz 2008. godine, o 1000 evra koje će građani dobiti od prodaje besplatno dobijenih akcija, stopa nezaposlenosti je dostigla rekordnih 24 odsto, zemlja je zadužena za dodatnih šest milijardi evra, a o stvarnom stanju u Srbiji možda najbolje govori Nacrt rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji u kojoj su od 60 tačaka ukupno, u čak 40 iznete ozbiljne sistemske zamerke na stanje u raznim oblastima srpskog društva. A rastući egzistencijalni očaj koji svakodnevno pritiska većinu građana Srbije teško da će biti anesteziran i prikriven stvaranjem spinovane virtuelne stvarnosti, plasirane u vidu još jedne političke podvale koja bi običnim ljudima trebalo da zameni realan život.
E-novine, 07.03.2012.
Peščanik.net, 08.03.2012.
