Foto: Peščanik
Foto: Peščanik

Skoro svaki dan ovde je istorijski, pri čemu se istorija odvija kao haotična politika opstanka. Epizoda sa Lavrovom ni izbliza nije okončana, njeni recidivi u ovdašnjoj stvarnosti imaju značenje pripadanja i izdaje. Rascep srpske politike na željeno i moguće i njeno praktično gašenje, doveli su Srbiju u još jedan bezizlaz. Možda je utešna okolnost da smo stalno na raskrsnicama i bespućima, osim što je ovo danas ipak nešto drugačije.

Nemački kancelar ne dolazi u Beograd da pregovara, nego da izdiktira zahteve i uslove. Vladar će možda morati da se opredeli za još jedno istorijsko „ne“, u ovom času ni on još ne zna kome. Mada bi nešto iz njegove preventivne kuknjave i serije žalopojki moglo da se nasluti. Pokušaće da bude dovoljno neodređen i obmane sve strane svojim nejasnim zapomaganjima, da sebi pribavi još malo vremena, i uzme daha za nove podvige.

Teško je verovati da će mu to biti dopušteno. Jedan je od mudraca koji nosi i Moskvu i Berlin u srcu, na jednoj strani su mu bile emocije, na drugoj krilo Angele Merkel dok je trajala. Srbija se držala svoje nepostojeće neutralnosti, sa malo saveznika i mnogo protivnika, tražeći puteve koji su teško prohodni. Na njima je bilo važnije sačuvati vlast nego tragati za oporavkom polumrtvog društva.

Sada se zatekao u tesnacu između agresivne putinofilije svojih pristalica u masama i u vlasti, i moguće izolacije ako odbije, ili bude rezervisan prema paketu koji donosi Šolc.

Sigurno je da će tražiti još vremena da bi doneo odluku. Na primer, dok se formira vlada. To je navika koja ga čuva od posledica onoga što mora da učini. Nije poznato šta on misli da mora, niti šta misli o tome da je sebi uzeo da odlučuje u ime svih.

Moskva želi da sačuva poslednjeg prijatelja na Balkanu. Ambasador Harčenko je čak i zapretio u slučaju da Vučić to prijateljstvo dovede u sumnju, uvodeći u pretnju čak i neke „socijalne posledice“. Loše je što se u neprijatnim ezopovskim lekcijama kriju mnoge zamke i nejasne poruke, još gore što je ruski ambasador prekoračio granice pristojnog diplomatskog ponašanja. Socijalne posledice, to bi moglo da znači bilo šta, a ništa od toga nije dobro. Možda pre svega masovni otpor fanatizovane gomile u slučaju revizije sadašnjeg nivoa ideje o prijateljstvu.

U ovom danu mogućih velikih odluka, izgleda kao da je Srbija ostala bez prijatelja. Zagrljaj iz Moskve je uobičajeno medveđi. Evropa nas više želi kao pristalice nego kao prijatelje. Za Srbiju je po ko zna koji put izbor kategoričan: tvrdoglavost ili izolacija. Ali, kakav god bio, to neće biti izbor Srbije nego njenog jedinog upravitelja i onih koji ga stežu mengelama. Možda bi on u očitoj panici koja ga nedeljama drži, želeo da podeli odgovornost sa nekim, ali više to niko ne želi da deli sa njim. Suviše je dockan za akumulaciju zajedničke pameti. Iz jedne ovakve, ne može se dobiti ništa dobro, osim pod teškom presijom.

Još večeras će nam objašnjavati šta mu je sve nuđeno da uradi, šta je prihvatio, šta odbio, šta je na kraju ispalo i kako je sačuvao Srbiju. Ne znam šta bi za Srbiju bila dobra vest iz glave koja saopštava uglavnom loše. Možda postoji model koji nas neće voditi u izolaciju, a da u isto vreme budu izbegnute pretnje Rogozina dalekometnim projektilima „koji ne podležu zabrani letenja“.

Šolc bi mogao da ponudi Vučiću dva, za njega neodoljiva mamca: neuporedivo izdašnija ulaganja u Srbiju uz raskrčen put ka EU i garanciju da će ostati u dvoru. Ovo drugo mu je mnogo važnije, i od Merkel je to dobijao bezuslovno. Šolc će doneti teške uslove, i zna se šta oni znače: sankcije Moskvi.

Značaj sankcija je uglavnom simbolički, i u tim simbolima je čitav problem. Bila bi uzdrmana čitava mitologija o nečemu što je postojalo uglavnom kao emotivno nasleđe i čuvano u okvirima pravoslavnog univerzuma. Neka verzija rezolutnog prijateljstva danas je daleko potrebnija ruskoj oligarhiji nego srpskoj. Odlazak Srbije iz te sfere mogao bi da bude shvaćen u Moskvi kao dramatični preokret.

Svoju neutralnost, koju je Vučić podelio na političku i vojnu, Srbija će morati da definiše ponovo. Pre svega posle saznanja da neutralnih u modernom svetu nema, i da pogrešno tumačenje suštine teških kriza stvara opasne zaplete. Ako ne pripadamo nikome, ne znači da smo neutralni. To je samo proces opredeljivanja za mogućnost koju smo možda prepoznali kao svoj najbolji izbor. Ili je to neko učinio umesto nas.

U svemu što je loše, dobro je da imamo bar još malo vremena da izaberemo. Makar nekoliko sati. Ili nam je samo ostavljena takva iluzija.

Peščanik.net, 10.06.2022.


The following two tabs change content below.
Ljubodrag Stojadinović (1947, Niš), gde se školovao do velike mature u gimnaziji „Svetozar Marković“. Studirao u Skoplju, i magistrirao na Institutu za sociološka i političko pravna istraživanja, odsek za masovne komunikacije i informisanje u globalnom društvu (Univerzitet Kiril i Metodi 1987). Završio visoke vojne škole i službovao u mnogim garnizonima bivše Jugoslavije, kao profesionalni oficir. Zbog javnog sukoba sa političkim i vojnim vrhom tadašnjeg oblika Jugoslavije, i radikalskim liderima i zbog delikta mišljenja – odlukom vojnodisciplinskog suda od 1. marta 1995. kažnjen gubitkom službe u činu pukovnika. Bio je komentator i urednik u Narodnoj Armiji, Ošišanom ježu, Glasu javnosti, NIN-u i Politici. Objavljivao priče i književne eseje u Beogradskom književnom časopisu, Poljima i Gradini. Dobitnik više novinarskih nagrada, i nagrada za književno stvaralaštvo, i učesnik u više književnih projekata. Nosilac je najvišeg srpskog odlikovanja za satiru, Zlatni jež. Zastupljen u više domaćih i stranih antologija kratkih i satiričnih priča. Prevođen na više jezika. Objavio: Klavir pun čvaraka, Nojev izbor, Više od igre (zbirke satiričnih priča); Muzej starih cokula (zbirka vojničkih priča); Film, Krivolak i Lakši oblik smrti (romani); Ratko Mladić: Između mita i Haga, Život posle kraja, General sunce (publicističke knjige); Jana na Zvezdari (priče za decu); Masovno komuniciranje, izvori i recipijenti dezinformacije u globalnom sistemu (zbirka tekstova o komunikacijama). Zastupljen u Enciklopediji Niša, tom za kulturu (književnost). Za Peščanik piše od 2016. godine. U decembru 2021. izbor tih tekstova je objavljen u knjizi „Oči slepog vođe“.

Latest posts by Ljubodrag Stojadinović (see all)