IZVODI IZ ŠTAMPE 24.12-26.12.07.
Nebesko carstvo su evropske vrednosti.
Ekonomist, 24.12.07.
Start kampanje je već pokazao da bi najbolje bilo preskočiti prvi krug i ići pravo u drugi.
Iz redakcijskog uvodnika, Danas, 24.12.07.
Ovi izbori su prilika za izjašnjavanje o Vojislavu Koštunici, mnogo više od izbora predsednika Republike.
Čedomir Jovanović, predsednički kandidat, Politika, 26.12.07.
Anketa u nekoj evropskoj zemlji nedavno je pokazala kako pola stanovništva nije sigurno ko je njihov predsednik. A pre par godina, četvorogodišnja rođaka jedne moje drugarice, gledajući u labude, kaže: „Vidi, plivaju labuSi!” Pa ti sad vidi stepen opterećenosti.
Marčelo, muzičar, Politika, 26.12.07.
Država se brani na svakom radnom mestu.
Boris Tadić, predsednički kandidat, Tanjug, 25.12.07.
Neobično izgleda Tomislav sa šlemom i Boris sa šajkačom. Nije prirodno. Ali, izbori su, kao karneval.
Slobodan Stojićević, uvodničar, Politika, 26.12.07.
Sad Čačak ima svog delfina. Videli ste na Pinku: delfin u bazenu, Sneki Daki pored njega, malo trbušnjaka, malo o Kosovu. Ako ostane još malo na vlasti moraće da traži vizu kad krene da pliva sa jednog na drugi kraj bazena. To je njihova uspešna politika.
Čedomir Jovanović, lider LDP, Beta, 26.12.07.
Velimir Ilić, lider NS i ministar za infrastrukturu, još nije zvanično odlučio da li će biti kandidat za predsednika Srbije, ali prikuplja potpise za kandidaturu!
Kurir, 24.12.07.
Ako nas protivnici izbora – kao demokratske tekovine – plaše pomenutim zlokobnim nagoveštajima, moramo im reći da bi, ako već moramo, prizivane nesreće radije dočekali sa ljudima koje sami biramo nego sa onima koji za tumače narodnih potreba sami sebe imenuju.
Dušan Miklja, komentator, Blic, 24.12.07.
Radikalizam ukazuje i na nesposobnost elita da napuste okvire sopstvene interesne zajednice kao zone obmana i pljačke, i model mišljenja vezan za kolektivističku paranoju, samoviktimizaciju, time i samopotcenjivanje.
Nikola Samardžić, uvodničar, Danas, 25.12.07.
Kosovo je drugo najoptimističnije mesto na svetu, odmah iza Hongkonga, pokazuje globalno istraživanje javnog mnjenja „Glas naroda“ koje svake godine radi Galup.
Glas javnosti, 24.12.07.
Četrdesetosmogodišnji Srbin iz Vrbovca u Vojvodini Đ. S. zatražio je politički azil na Kosovu, javili su u sredu pisani mediji na Kosovu. Prema navodima štampe, on se u ponedeljak javio Kosovskoj policijskoj službi i zatražio politički azil zbog, kako je rekao, psihičkog pritiska i teške ekonomske situacije.
Beta, 26.12.07.
Pedesetak meštana sela Banje, jedine srpske enklave u opštini Srbica u dreničkom kraju, protestovalo je zbog ponašanja opštinskog koordinatora Vlade Srbije i načelnika Kosovskomitrovačkog okruga. Sa protesta, u toku koga je juče na dva sata blokiran rad opštinskih institucija smeštenih u ovom selu, upućeno je pismo predsedniku Srbije Borisu Tadiću. U pismu su Banjani „izrazili nezadovoljstvo i ogorčenje zbog ponašanja i načina rada koordinatora Dejana Tomaševića, kao i načelnika Momira Kasalovića“, i „zatražili da im se zaštiti njihova egzistencija i egzistencija njihovih porodica“. „Već skoro godinu dana trpimo maltretiranja opštinskih i okružnih vlasti, a samo zato što smo na minulim parlamentarnim izborima dali glas onima koje te ‘Koštuničine pristalice’ nisu preporučile“, kaže se u pismu.
Blic, 26. 12. 07.
Srbi su u međuvremenu savladali lekciju o nedostatnosti mržnji, prestali da se vraćaju iščitavanju Andrića („Pripadnici triju glavnih vera u Bosni se mrze međusobno, od rođenja pa do smrti, bezumno i duboko, prenoseći tu mržnju i na zagrobni svet”), prihvatili Dejtonski sporazum i nastavili život u sastavu Bosne i Hercegovine. Postpetooktobarska vlast u Srbiji sela je za pregovarački sto i zatražila poštovanje međunarodnog prava. Utoliko se većom nepravdom čini kada nam kažu da ne vredi pokušavati jer, eto, na Kosovu vlada mržnja… Kako je moguće da mržnja, među svetom koji se gnušao tako primitivnog osećanja, odjednom postane kriterij za dobijanje države?
Biljana Mitrinović, komentatorka, Politika, 24.12.07.
Za Simićev (Aleksandar) stajling pobrinuće se modna kuća „Uprtač & sin“: savetnik nastupa u maskirnoj uniformi, opasan redenicima, sa kamom među zubima, kuburom zadenutom za pojas i kašikarom umesto mozga. Ministar za 15% duše Slobodan Samardžić će odrepovati svoj hip-hop hit Ko da mi otme iz mog resora Kosovo, uz pratnju vojnog orkestra „Raspevane hladnjače“. Samardžić će se pojaviti u ekstravagantnom kostimu od crne kože, model kuće „Nož derikoža“, a na levoj strani junačkih grudi nosiće privremenu tetovažu – kartu Kosova i Kleptohije u natprirodnoj veličini.
Tomislav Marković, novinar, Beton, 25.12.07.
Nije normalno da se o pitanju KiM raspravlja u slovačkom ili rumunskom parlamentu, a da većina u crnogorskoj Skupštini dva puta odbija predlog rezolucije NS o podršci Rusiji i Srbiji po ovom pitanju.
Slaviša Guberinić, portparol NS, Danas, 24.12.07.
Neutralnost je političko-pravni status države koja nije u ratu ni sa jednom zaraćenom stranom, što znači da pretpostavlja postojanje međunarodnog oružanog sukoba. Status stalno neutralne države, odnosno neutralizovane države stiče se, dakle, na osnovu međunarodnog ugovora, što znači da bi odluka Narodne skupštine o neutralnosti Srbije bila više deklarativno-političkog karaktera, zapravo neka vrsta poslednjeg apela Zapadu da ne podržava secesiju Kosmeta.
Miroslav Lazanski, komentator, Politika, 26.12.07.
Srbi ne znaju za koga da glasaju na sledećim izborima u SAD, jer je najizvesniji kandidat demokrata Hilari Klinton, a još je sveže sećanje na tu porodicu. S druge strane, Buš se zalaže za nezavisno Kosovo, što je za nas neprihvatljivo.
Miloš Ćorić, nastavnik univerziteta u Ilinoisu, Blic, 24.12.07.
Vlada Srbije je u oktobru prošle godine angažovala jednu od tri najpoznatije lobističke agencije u Vašingtonu, da do 2009. godine, kako je ugovorom predviđeno, promoviše srpske interese oko statusa Kosova i Metohije. Usluge agenciji Barbour Grifit & Rogers (BGR), kako je tada saopšteno, stajaće Vladu Srbije 60.000 dolara, mesečno. Sličnu inicijativu samo nešto ranije preduzelo je Srpsko nacionalno veće, kada je, takođe, prošle godine po pitanju Kosova angažovalo jednu američku agenciju, za iznos od 600. 000 dolara godišnje. Provodadžiluk po pitanju vitalnog nacionalnog interesa i probijanje leda u Beloj kući, Srbe je za ovih godinu dana koštao preko milion evra.
Glas javnosti, 24.12.07.
Baka Oun je, iskreno, hiljadu dvesto četrdeset i četiri puta (1244) obećala Srbiji da će je, u okviru svojih, naizgled neograničenih moći, štititi od svakog zla.
Brana Crnčević, humorista, Glas javnosti, 24.12.07.
Zato smo i dobili ovu kosku u vidu izbora da se narod oko još nečega gloži i deli, a ne da razmišljamo kako sad mi da malo zagorčamo život onima koji hoće da odustanemo od Kosmeta.
Đorđe Vukadinović, analitičar, Glas javnosti, 24.12.07.
Otkad znamo za sebe Šiptari hoće republiku, pa državu, ali ovu zemlju je Bog poklonio Srbiji, najviše je natopljena našom krvlju. Sve dokle možemo, ovde, na opštini, da imamo srpsku zastavu, nema kud da idemo… A opet, imam i puno poverenje u naše političare, nadam se da se ne uspavaju.
Čeda Vuksanović, Plemetinac, Glas javnosti, 24.12.07.
Mi ćemo samo insistirati na ponašanju posle proglašenja nezavisnosti Kosmeta i, čini mi se, da su stavovi Vojislava Koštunice takvi da ni on neće imati ništa protiv toga.
Tomislav Nikolić, funkcioner SRS, Politika, 25.12.07.
Kako se spor oko budućnosti Kosova približava raspletu, srbijanska vlada mobilisala je neke od najpoznatijih državnika sveta koji su mrtvi.
The New York Times, 24.12.07.
Čelnici DSS i NS su se mudro dosetili da postave ultimatum pred Evropsku uniju. A takav zahtev dolazi baš od one stranke koja je, nakon što su nastavljeni pregovori o stabilizaciji i pridruživanju ceo Beograd – a i šire oblepila plakatima kojima sama sebi čestita na tom velikom uspehu za koji je zaslužna.
Iz redakcijskog komentara, Danas, 25.12.07.
LDP neće dozvoliti vladajućoj koaliciji da odgovornost za neuspeh državne politike koja oduzima pravo srpskoj zajednici na život na Kosovu, prenese s Miloševića i Koštunice na EU i evropske snage u Srbiji.
Iz saopštenja LDP, Tanjug, 25.12.07.
U Mitrovici imamo most koji je postao simbol podeljenog grada. Želeo bih da se ne smetne s uma da je taj most, kao i drugi mostovi u regionu, napravljen da bi spajao, a ne da bi delio.
Romano Prodi, italijanski premijer, Večernje novosti, 25.12.07.
Prebacio je Koštunica loptu Evropskoj uniji, ostavio joj da izabere. Da li joj je važnije Kosovo ili Srbija. Da li u evropskom kvazijedinstvenom poker mozaiku više vrede dva miliona Albanaca ili 10 miliona Srba. Da li Unija svoju istočnu granicu želi u Bosni ili u Kurdistanu…
Milan Grujić, uvodničar, Press, 25.12.07.
EU postoji i postojaće i bez Srbije.
Erhard Busek, austrijski političar, Nedeljni telegraf, 26.12.07.
Noga lička, a cipela bečka – tim putem se ne ide u Evropu.
Iz saopštenja SPO, Dnevnik, 26.12.07.
Podsećamo ih (ljude iz DSS) da je baš Vojislav Koštunica svojim potpisom na ugovor CEFTA, koji su parafirale zemlje zapadnog Balkana i Kosovo, u neku ruku prvi priznao nezavisnost Kosmeta. Možemo i njemu da kažemo da je to separatistički čin.
Aleksandar Marton, poslanik LSV, Dnevnik, 25.12.07.
Evropa će uskoro, zna se i kako rešiti problem Kosmeta na čelu sa Rupelom, koji je jedan od predstavnika antisrpske politike u Sloveniji i Evropi, naslednikom Kardelja, Krajgera, Dolanca i drugih srbomrzaca.
Komnen Kolja Seratlić, novinar, Svedok, 25.12.07.
Agim (Čeku), ipak, i te kako ima razloga za brigu. Njegova buduća država rađa se kao rezultat silovanja, užasnog protivprirodnog bluda, pa će kao nakaza čitav svoj budući vek plašiti normalan svet, a utehu morati da traži pod suknjom svojih staratelja. Kako reče Valtazar Bogišić, što se grbo rodi vreme ne ispravi. Pri tom, Čeku mora dobro da razmisli o razlozima tolike ljubavi, kojom ga ovog trenutka obasipa administracija SAD. Ti poljupci „s jezikom“ mogli bi vrlo brzo da mu presednu. Zaista je neverovatna zaljubljivost Amerikanaca u razne muflonolike ljubavnike, od Bin Ladena i Sadama Huseina do Agima Čekua i bratije sa Kosova.
Miloš Garić, uvodničar, Press, 26.12.07.
Jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosovo će dobiti status – koliko god to zvučalo cinično – koji smo i mi predlagali: neće imati sedište u UN, a sve ostale ingerencije imaće sami za sebe. Samo ih nećemo zastupati mi.
Srđan Bogoslavljević, analitičar, Nedeljni telegraf, 26.12.07.
Usred bombardovanja 1999. parlament ondašnje Jugoslavije ponudio je ujedinjenje Rusiji i Belorusiji. I egzaltiranom aklamacijom usvojio istorijski papir o tome. Mnogi su već zataškali taj nezaboravni, urnebesni politički poduhvat. A danas je ozbiljno i opasno kao onda, i traganje za pouzdanim saveznicima se nastavlja. Da su nas onda primili, baze bismo, uz nadzor Tome Nikolića, već iskopali sami.
Ljubodrag Stojadinović, komentator, Politika, 24.12.07.
Vladimiru Vladimiroviču Putinu možda i prija što ga ovde ističu kao uzor svekolikog državništva, što svoje provladine organizacije nazivaju po njegovoj („Naši“) i što nosaju njegove slike na demonstracijama – ako je to uopšte primetio. To, međutim, ne znači da su ovejanog kagebistu time pridobili na svoju stranu. Putin, kao „nastojaščij čekist“, ima i te kako izoštreno osećanje za stvarnost – za razliku od ovih naših sitnih prevaranata.
Miloš Vasić, kolumnista, Danas, 24.12.07.
Rusi nam neće mnogo pomoći oko Kosova.
Lav Geršman, beli mag, Nedeljni telegraf, 26.12.07.
Njegoša poriču danas „evropejci“ i oni sa osunećenim mozgovima.
Momir Vojvodić, pesnik, Večernje novosti, 24.12.07.
Malo je ličnosti na prostorima eks-Jugoslavije koji su u svojoj karijeri evoluirali politički kao što je nekadašnji lider Narodne stranke Novak Kilibarda. Kulminacija preobražaja najočitije se oslikava u njegovom poslednjem romanu „Epilog crnogorske hronike“ ili „Jevanđelje po Amfilohiju“, u kojem se obrušio na svetosavlje, njegove nosioce, od Svetog Save sve do danas, mitropolita Amfilohija, SPC i svekoliko srpstvo. A ne tako davno mislio je drugačije. Početkom devedesetih je oponirao Milu Đukanoviću i Momiru Bulatoviću, bio uz Radovana Karadžića i Jovana Raškovića. I tako sve do trenutka kada se Narodna stranka udružila sa liberalima u „Narodnu slogu“ sredinom devedesetih, da bi kasnije bukvalno bio iz nje najuren. Na parlamentarnim izborima se nisu proslavili, bili su ispred Stranke zaštite štednih uloga i JUL-a, dok su kaskali za Strankom prirodnog zakona (jogi letači).
V. Kadić, književni kritičar, Večernje novosti, 24.12.07.
Mislim da je luksuz za jednu malu Crnu Goru da se odrekne usluga takvog državnika kao što je Milo Đukanović, kojeg bi poželela svaka zemlja, ne samo u regionu nego i u Evropi.
Milan Roćen, crnogorski ministar inostranih poslova, Beta, 24.12. 07.
Volela bih da posetim Srbiju – jednu drugačiju Srbiju, takvu u kojoj bih bila dobrodošla kao neko ko je uspešno krivično gonio mnoge ratne zločince, a ne omražena kao neko ko je nepravedno optužio nacionalne heroje.
Karla del Ponte, tužiteljka, Blic, 25.12.07.
Amerikanci veruju u mogućnost smaka sveta i cela njihova državna i vojna moć motivisana je uverenjem da se moraju odbraniti od njega.
Momčilo Đorgović, uvodničar, Nedeljni telegraf, 26.12.07.
Na adresu mitropolita Crnogorske pravoslavne crkve Mihaila stigla je prije nekoliko dana neobična molba. Vlasnica atinske firme Auguri Politimi od vladike traži da interveniše kod Srpske crkve kako bi joj isplatila 66.000 evra duga za robu koju je od nje, prije osam godina, kupio episkop mileševski Filaret.
Veseljko Koprivica, dopisnik, Danas, 24.12.07.
Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić nije uputio novogodišnju čestitku predsedniku Srbije Borisu Tadiću, iako je predstojeće praznike čestitao predsednicima susedne Hrvatske i Crne Gore, prenele su banjalučke „Nezavisne novine“. Takođe se navodi da je jedina čestitka koju je Komšić poslao u Srbiju upućena predsedniku opozicione LDP Čedomiru Jovanoviću. Komšićeva savetnica Irena Kljajić rekla je da Komšić „od kada je preuzeo funkciju predsedavajućeg Predsedništva, nikada nije primio čestitku od Tadića, kako za Dan državnosti i Dan nezavisnosti BiH, tako ni za bilo koji drugi praznik“.
Beta, 24.12.07.
Ona je (Ksenija Jovanović) glumica – monstrumica.
Vida Ognjenović, spisateljica, Večernje novosti, 24.12.07.
Na tajlandsku masažu mogu da idu samo ljudi koji u životu ništa nisu radili fizički, pa koriste masažu da se dodatno izležavaju.
Dobrivoje Budimirović Bidža, predsednik Svilajnca, Kurir, 24.12.07.
Arkanova Stranka srpskog jedinstva (SSJ), koja je politički mrtva već četiri godine, integrisala se juče u Srpsku radikalnu stranku! Borislav Pelević, koga je lider radikala Vojislav Šešelj nazivao „profesor udaranja nogom u glavu“, doneo juče je formalno odluku o utapanju svoje stranke u SRS. Time je osnivač SSJ praktično posthumno postao radikal!
Kurir, 24.12.07.
Negde sam i ja osećala kad sam odlazila da me se ništa od tih ratova nije ticalo, a sve me se ticalo. Moralo me se ticati. Za ljude koji su hteli ostati izvan ratne priče nije bilo mesta. Morao si se svrstati, reći bilo što, a ja nisam bila spremna.
Mira Furlan, glumica, Večernje novosti, 26.12.07.
S obzirom na to da su žene jedini pravi brend Srbije, za našu zemlju se, stoga, može s pravom reći da je bogata i potencijalno moćna zemlja.
Zorica Tomić, kulturolog, Glas javnosti, 25.12.07.
Srpski premijer zna da će biti predsednik vlade ako je Boris Tadić predsednik države.
Čedomir Jovanović, lider LDP, Beta, 25.12.07.
Politika u 2007. godini bila je – ništa. Ništa, jer se ništa suštinski nije promenilo. Doduše, političari su postali još veštiji glumci.
Slobodan Martinović, uvodničar, Blic, 24.12.07.
Peščanik.net, 26.12.2007.
