U jednom od prethodnih tekstova na Peščaniku postavio sam pitanje šta bi se dogodilo ako bi se ekonomija okrenula protiv Vučićevog režima i tvrdio da ekonomska kriza nije nužan uslov za njegov pad. Studentska lista pobedila je na izborima, a da Srbija nije zapala u ekonomsku krizu. Sada se pitanje može postaviti novoj vlasti: šta ako se ekonomija okrene protiv nje?
Šta je taksista zamerio prethodnoj vlasti
Dan posle izbora razgovarao sam s jednim beogradskim taksistom, penzionerom u ranim šezdesetim, koji je glasao za Studentsku listu. Igrao sam đavoljeg advokata i nabrajao rezultate kojima se prethodna vlast hvalila u kampanji.
– Ali plate i penzije su porasle.
– A cene su rasle tri puta brže! Evo, ja sam penzioner, pa još moram da vozim taksi.
– Ali gradili su škole, bolnice, puteve…
– A znate li koliko kod nas košta kilometar puta? Tri puta više nego drugde u Evropi!
Obe taksistine tvrdnje traže proveru. Zanimljivo je, međutim, po čemu je sudio o rezultatima vlasti. Penziju je merio prema tome može li od nje da živi. Kad je reč o putu, zanimalo ga je koliko je plaćen, a odatle se nameće i pitanje šta je još moglo da se uradi tim novcem. Vrednost najbolje propuštene mogućnosti ekonomisti zovu oportunitetnim troškom. U njegovim odgovorima pitanje životnog standarda bilo je nerazdvojno od pitanja kako se troši javni novac.
Vlast predvođena SNS-om godinama je tražila podršku pozivajući se na rast privrede, veće plate i penzije i nove puteve. Ti rezultati jesu bili izvor njenog legitimiteta. Ali posle pada nadstrešnice u Novom Sadu, pitanje kako se ugovaraju i nadziru javni radovi i ko odgovara za propuste dobilo je sasvim drugu težinu. Rast BDP-a nije mogao da pruži odgovor na pitanje koje su građani postavljali gotovo dve godine: ko je odgovoran?
Izborna pobeda Studentske liste dala je mandat upravo tom zahtevu za odgovornošću. Mnogi su joj dali glas zato što su očekivali da će moći da saznaju kako se donose odluke, da utiču na njih i da pozovu vlast na odgovornost. To poverenje može novoj vladi dati vreme da sprovede promene. Koliko će ga imati zavisiće i od toga kako bude vladala i od toga šta će ljudi osetiti u sopstvenom novčaniku. Taksistino pitanje o penziji ostaje na stolu i posle promene vlasti.
Kakvu privredu nova vlast preuzima
U razgovoru sa Anom Milosavljević za Monitor izdvojio sam nekoliko delatnosti koje su doprinele usporavanju privrede 2025. godine, među njima građevinarstvo, prerađivačku industriju i trgovinu. Realni BDP te je godine porastao za 2,1 odsto. Prema prvoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, u trećem tromesečju 2026. bio je za 4 odsto veći nego u istom periodu prethodne godine. Taj kvartal završen je pre izbora. Njegov rezultat govori o stanju privrede koju nova vlast preuzima i daje joj povoljniju polaznu tačku nego što bi se moglo zaključiti samo na osnovu podataka za 2025. godinu.
Šta od toga oseća taksista? Od januara do avgusta 2026. prosečna neto zarada bila je realno veća za 8,5 odsto nego u istom periodu prethodne godine. Penzije su od decembra 2025. povećane za 12,2 odsto. Kad se uračuna rast potrošačkih cena, penzija uvećana po toj stopi u septembru je imala oko 7,8 odsto veću kupovnu moć nego godinu ranije.
Taksisti je penzija mogla da vredi više nego godinu ranije, a da mu i dalje ne bude dovoljna za život bez dodatnog rada. I novu će vlast građani ocenjivati po tome da li s primanjima koja imaju lakše izlaze na kraj s računima i svakodnevnim troškovima.
U junskom izveštaju, MMF je među prednostima Srbije naveo umeren javni dug, visoke devizne rezerve i dobro kapitalizovan bankarski sektor. To privredi olakšava da podnese spoljne poremećaje, poput skoka cena energenata. Da je taj rizik već uticao na monetarnu politiku pokazuje odluka NBS od 12. novembra da poveća referentnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena, na 6 odsto. Među razlozima za tu odluku NBS je navela pojačane cenovne pritiske na svetskom tržištu energenata.
Krajem oktobra NBS je oduzela dozvolu za rad Alta banci posle pogoršanja njenog finansijskog stanja i problema s likvidnošću. Ali nakon te odluke NBS je ocenila da je bankarski sektor u celini i dalje stabilan, dobro kapitalizovan i visoko likvidan.
Za novu vladu je zato neposrednije pitanje koliko prostora ima u budžetu. Devizne rezerve i stabilne banke olakšavaju privredi da podnese udar, dok prostor za nova izdvajanja zavisi od poreskih prihoda, već preuzetih obaveza i iznosa koji država može da pozajmi. Budžet za 2026. napravljen je uz gornju granicu deficita od tri odsto BDP-a. Kad Studentska lista bude sastavljala svoj prvi budžet, moraće da pokaže koliko koštaju njena obećanja, koja može da ispuni odmah i od čega će ih platiti.
Koliko koštaju obećanja i od čega će se platiti
Šta bi porodica s decom mogla da očekuje od prvog budžeta nove vlade? Studentska lista predlaže veći dečji dodatak i širi krug korisnika, proširenje prava na porodiljsko odsustvo i tromesečno odsustvo za očeve posle rođenja deteta. Da bi se procenio trošak tih mera, treba znati koliko bi ljudi ostvarilo nova prava, kolike bi bile naknade i od kada bi se isplaćivale. Od toga zavisi koliko će država morati da izdvaja i u narednim godinama.
Druge mere deluju pre svega kroz odnose na tržištu rada. Priznavanje štrajka solidarnosti, recimo, omogućilo bi zaposlenima da obustavom rada podrže radnike u drugom preduzeću. Za radnike s najnižim primanjima važno je i koliko brzo minimalna zarada može da se približi troškovima života. Prosečan mesečni minimalac u 2026. iznosi oko 64.550 dinara, svega 42 odsto od 154.740 dinara, koliko prema proceni Centra za politike emancipacije iznosi plata dovoljna da zaposleni i njegova porodica podmire osnovne životne i socijalne potrebe. Približavanje minimalca tom merilu bio bi korak u dobrom pravcu.
Trošak višeg minimalca neposredno snose poslodavci, uključujući državu tamo gde je ona poslodavac. U raspravi o njegovom povećanju za 2026. poslodavci su upozoravali da će teško podneti veće troškove rada. U tekstu „Da li su srpski radnici preplaćeni?“ proverio sam jednu od pretpostavki iz te rasprave: da povećanje minimalca povlači naviše i ostale zarade. Na mesečnim podacima za period 2020–2025. nisam našao dokaz da je ono sistematski podizalo medijalnu ili prosečnu zaradu. U dužem periodu, od 2007. do 2023, zarade su uglavnom zaostajale za produktivnošću rada. Koliko brzo minimalac može da raste ostaje otvoreno pitanje. Za odgovor treba posebno pogledati kako su prethodna povećanja uticala na zaposlenost i cene u delatnostima u kojima je najviše radnika na minimalcu.
Kod dečjeg dodatka i drugih socijalnih davanja pitanje je odakle će dolaziti novac svake godine. Studentska lista najavila je veće poreze za imućnije i manje za građane s nižim primanjima. Efekat na budžet zavisi od odnosa između dodatnih prihoda od viših poreza za imućnije i prihoda kojih bi se država odrekla rasterećenjem građana s nižim primanjima. U javno predstavljenim predlozima još nema računice koja taj bilans povezuje s troškovima najavljenih mera.
U razgovoru sa Anom Milosavljević ukazao sam na sličan problem s povraćajem nezakonito stečene imovine. Dečji dodatak dospeva svakog meseca, a ishod i trajanje postupaka za povraćaj imovine teško je unapred proceniti. Za trajno povećanje dodatka potreban je prihod na koji država može da računa iz godine u godinu.
Jedna mogućnost je da nova vlada preusmeri novac sa projekata prethodne vlasti. Koliko će joj novca zaista ostati na raspolaganju zavisi od toga šta je već ugovoreno i koliko bi koštala izmena ili obustava radova. EXPO je najvidljiviji primer.
EXPO i cena promene investicionih prioriteta
Vladan Kuzmanović sa Studentske liste najavio je da će se EXPO nastaviti, ali da će nova vlast preispitati šta sve ulazi u projekat i raskinuti ugovore za koje utvrdi da su koruptivni ili preplaćeni. Srbija je kao domaćin izložbe preuzela obaveze prema Međunarodnom birou za izložbe i zvaničnim učesnicima. Šta je potrebno da bi se te obaveze ispunile, a šta je prethodna vlast podvela pod EXPO kao deo šireg investicionog programa? Od odgovora na to pitanje zavisi i koliko prostora nova vlada ima da promeni obim radova ili redosled ulaganja.
Tu se vraćamo taksistinom pitanju o ceni kilometra puta. Pre nego što se započne gradnja, pitanje je da li bi se istim novcem moglo postići više. Kad su radovi već počeli, računica se menja. Ono što je već potrošeno ne vraća se obustavom radova. Za odluku su važni iznos koji još treba platiti, korist od završetka projekta i trošak izmene ili raskida ugovora. Tako se može doći do naizgled paradoksalnog zaključka da je neki projekat bio loš izbor kad je ugovoren, a da je danas jeftinije završiti ga nego ostaviti ga nedovršenog.
Postoji i šire pitanje. Javna ulaganja bila su važan oslonac građevinske aktivnosti i domaće tražnje. Ako država odloži ili obustavi nekoliko velikih projekata odjednom, posledice će najpre osetiti izvođači, njihovi dobavljači i radnici. Novac oslobođen obustavom može se preusmeriti u korisnija ulaganja, ali za to su potrebni pripremljeni projekti. Ako između obustave jednih i početka drugih radova prođe godina ili dve, privredni rast može privremeno da uspori, čak i ako novi izbor ulaganja dugoročno donese više koristi.
U razgovoru sa Anom Milosavljević pomenuo sam i granice modela koji se oslanja na jeftin rad i subvencije investitorima. Ako Srbija želi da privuče proizvodnju koja može da ponudi bolje plate, važni su pouzdano snabdevanje energijom, stručna radna snaga i domaći dobavljači sposobni da se uključe u tu proizvodnju. Revizija nasleđenih projekata zato otvara i pitanje kakva ulaganja imaju prednost kada se novac oslobodi. Koliko će se stvarno uštedeti i koliko će novca moći da se upotrebi za druge namene može se videti tek kada se objave ugovori i računica za svaki veći projekat.
Koliko vremena daje poverenje
Privreda se posle izbora menja sporije od politike. Potrebno je vreme da se prošire socijalna prava, pripreme nova ulaganja i da se te promene osete u platama i penzijama. MMF je u oktobru prognozirao da će privredni rast Srbije ubrzati sa 3,3 odsto u 2026. na 4 odsto u 2027. Ako između obustave starih i početka novih radova nastane zastoj, rast bi mogao da bude slabiji od prognoziranog. Prvi budžet nove vlade zato treba da pokaže kako će finansirati obećane mere i ako rast bude slabiji od očekivanog.
Građani će morati da sačekaju da neke promene osete u novčaniku. Već iz prvog budžeta, međutim, mogli bi da vide koja će obećanja vlada ispuniti najpre, koliko će to koštati i odakle će doći novac. Isto važi za nasleđene projekte. Ako vlada odluči da neki od njih nastavi, izmeni ili obustavi, može odmah da objavi ugovore i računicu na kojoj se odluka zasniva.
Dušan Pavlović, Živko Bojović i Vojin Šenk u radu Transparent Budget: The Idea of Deep Transparency predlažu da republički i lokalni budžeti budu dostupni na interaktivnom portalu. Uz svaku projektnu stavku građani bi mogli da vide koji javni problem projekat treba da reši, po kojim će se pokazateljima meriti njegov učinak, koliko uporedivi radovi ili usluge koštaju na tržištu i šta piše u ugovoru i njegovim aneksima. Na istom mestu mogli bi da prate koliko je novca zaista isplaćeno. Taksista s početka teksta tako bi mogao da proveri koliko je koštao kilometar puta, s kojim je deonicama tu cenu smisleno porediti i zašto je baš taj put dobio prednost.
Politikolog Johanes Gerševski razlikuje tri oslonca stabilnosti autoritarnih režima – legitimizaciju, represiju i kooptaciju. Vučićev režim je legitimitet velikim delom gradio na privrednom rastu, višim platama i penzijama i izgradnji puteva. Izbori su pokazali granice tog izvora podrške. Građani mogu da priznaju vlasti ekonomske rezultate i da joj ipak uskrate poverenje zbog načina na koji donosi odluke i izbegava odgovornost za njih.
Vlada koja proistekne iz pobede Studentske liste može da gradi poverenje i na tome da građani utiču na odluke, provere kako se troši njihov novac i pozovu vlast na odgovornost. To joj može dati više vremena da sprovede promene, pa i da pogreši i ispravi grešku. Nasleđeni ugovori i nepovoljne okolnosti mogu da objasne zašto nešto kasni.
U starom vicu odlazeći direktor ostavlja nasledniku tri koverte, da ih otvara redom kad zapadne u nevolju. U prvoj piše „Za sve okrivi mene“, u drugoj „Za sve okrivi objektivne okolnosti“, a u trećoj „Pripremi tri koverte“.
Poverenje može brzo da oslabi ako građani iznova slušaju ista objašnjenja, a ne vide šta je vlada u međuvremenu uradila i kako je raspodelila teret promena.
Na odgovor hoće li od svoje penzije moći da živi bez dodatnog rada taksista će možda morati još da sačeka. Na ugovor za put ne bi trebalo.
Peščanik.net, 14.11.2026.
