IZVODI IZ ŠTAMPE 13-16.03.08.
Nije Vojislav Koštunica krio svoju mržnju prema Zoranu ni za njegovog života, kao ni kasnije. Kroz izjave i postupke, kako svoje tako i svojih savetnika i saradnika, dokazivao je tu bolesnu tvrdnju zaverenika, da je ubistvo Zorana bilo nacionalni interes.
Vladimir Beba Popović, funkcioner Đinđićeve vlade, Kurir, 14.03.08.
Koštunicu smatram za osobu koja je prva među odgovornima za 12. mart.
Čeda Jovanović, lider LDP, Glas javnosti, 13.03.08.
Zanimljivo je da je Boris Tadić jedini od šestorice „nosača Đinđićevog kovčega“ koji je napredovao u političkom životu Srbije. Ostala petorica – Čedomir Jovanović, Zoran Živković, Vladimir Popović, Đinđićevi kumovi Miodrag Kostić Kole i Dragoljub Marković nisu bili te sreće. Stara izreka da revolucija jede svoju decu i ovog puta se pokazala kao istinita.
D. Perišić, novinar, Kurir, 14.03.08.
Podsetivši na reči Đinđića o Kosovu januara 2003. godine, predsednik Socijaldemokratske unije Žarko Korać je rekao da je ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić preksinoć u obraćanju Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija na „vrlo neukusan način“ spominjao Đinđića. Korać je, rekavši da Jeremić „nema nikakve veze sa tim vremenom“, jer je živeo u inostranstvu i studirao, u intervjuu RTV B92 dodao da je „bio skandalizovan upotrebom Đinđića da se ojačaju argumenti Koštuničini“. Korać je dodao da je to „prešlo neku granicu pristojnosti“. Jeremić je na sednici SB UN ukazao da je Đinđić, mesec dana pre nego što je ubijen u martu 2003. godine, svetskim liderima uputio niz pisama posvećenih rešavanju statusa Kosova i Metohije. Korać je ocenio da o političkom životu u Srbiji govori i činjenica da je Đinđićev „vodeći neprijatelj u medijima“, Aleksandar Tijanić, sada direktor Radio-televizije Srbije. Korać, koji je bio potpredsednik u Đinđićevoj vladi, ponovio je optužbe da je Tijanić bio stub kampanje protiv Đinđića.
Glas javnosti, 13.03.08.
Zoran Đinđić je umro od posledica Miloševićeve Srbije, jedne veoma kreditno sposobne tvorevine. Rate ćemo plaćati ko zna dokad.
Dragoljub Petrović, kolumnista, Glas javnosti, 14.03.08.
Šta su martovske ide, petnaesti dan marta, i zašto ga se valja čuvati, znao je Julije Cezar. U martu nam se štošta događalo… jedanaestog, dve hiljade šeste, umro je „naš diktator“, kako ga je zvala Vesna Pešić. A dvanaestog je ubijen Zoran Đinđić. Na ulici. Kao pas. Znamo ko ga je ubio, znali smo to uvek. Odgovor je na istom mestu, kao i u Kenedijevom slučaju, u pesmi Rolling Stonesa „Sympathy For The Devil“. Tom cinički ironičnom sažaljenju nad onom stranom sveta koja uvek, na kraju, gubi, iako odnosi sjajne i velike živote… U Srbiji se marta uvek valja čuvati. Čak i osmog marta. Jer, nađe se kakav MUP, neko odrođeno telo, neki državni organ, kome smeta – za ne poverovati! – skup građanki i građana na Trgu, skup kojim se ima obeležiti jedna od najznačajnijih tekovina dvadesetog veka.
Gorčin Stojanović, reditelj, Blic, 14.03.08.
U drugom krugu predsedničkih izbora imali smo priliku da vidimo stav koji su imali LDP, Nova Srbija i DSS. Dugo nismo imali tako očitu priliku da vidimo ko se izjašnjava protiv evropske orijentacije.
Boris Tadić, predsednik Srbije, Danas, 15-16.03.08.
A to što Čeda (navodno) nije glasao za njega (Borisa Tadića), ne bi trebalo da ga navede da zaboravi da je Nikolića pobedio sa samo 100.000 glasova razlike.
Svetislav Basara, uvodničar, Danas, 13.03.08.
Visoki funkcioner DSS Predrag Bubalo najavio je da će ta stranka u predizbornoj kampanji voditi borbu protiv defetizma i zastrašivanja naroda.
Beta, 15.03.08.
Amputirana noga ne raste. Ali kada šaman počinje ubeđivati nevoljnike da je u stanju načiniti čudo, on nalazi pristalice. Takvom mi se u suštini čini pozicija Vojislava Koštunice, koji i posle amputacije Kosova poziva svet da ne priznaje tu očiglednu medicinsku činjenicu.
Tamara Zamjatina, novinarka, RIA novosti, 13. 03. 08.
Koštunica se ponaša kao nacionalista.
Doris Pak, poslanica demohrišćana u EP, Politika, 15.03.08.
Koštunica bi mogao da pokuša da zauzima proevropskije stavove.
Alen Lamasur, francuski poslanik u EP, AFP, 13.03.08.
Posebno su se okuražili (kosovski Albanci) otkako je pala srpska vlada. Pet dana slave, više nego kada su proglasili svoju albansku državu.
Radojko Dunić, funkcioner tehničke vlade Srbije, Politika, 13.03.08.
Premijer Srbije je iznenadio i američki časopis „Njuzvik“. U trenutku kada je dao ostavku, u Njujorku se već štampao novi broj uglednog časopisa sa reklamnim dodatkom o perspektivnoj Vladi Srbije. Pod naslovom „Nova vlada daje finansijski podsticaj bez presedana“, sa datumom 17. mart, četiri dana nakon njenog formalnog pada, nasmejani ministri puni entuzijazma objašnjavaju da je Srbija „feniks koji uzleće“. Nekoliko stotina hiljada dolara za ovu reklamu platile su državne i privatne firme.
Blic, 15.03.08.
Danas je jedina stabilna državna institucija predsednik Republike… Evo, razleteću se Srbijom u nameri da sa svoje strane dam puni doprinos da sistem funkcioniše.
Boris Tadić, predsednik Srbije, Danas, 14.03.08.
Neka policajci rade na procenat. Pa čekajte, da li sam ja spreman da vodim državu ili da gledam šta mi je ko napisao, pa da po tome radim. Tomislav Nikolić, bivši predsednički kandidat na opasku novinara da je za to potrebna promena zakona, Politika, 15.03.08. Lista za izbor narodnih poslanika nosiće naziv „SRS – dr Vojislav Šešelj“, a za pokrajinske i lokalne izbore „SRS – Tomislav Nikolić“, jer je komplikovano da se veliki broj izbornih lista nosi Šešelju u Hag.
Politika, 14.03.08.
Filozofsko društvo Srbije isključilo je Šešelja iz članstva zbog propovedanja i podržavanja nacionalne mržnje i netrpeljivosti. Zabeleženo je da je tada u njegovu odbranu stao akademik Ljubomir Tadić, otac predsednika Srbije.
Politika, 16.03.08.
Nekad je važnije nositi nešto (Vojislava Šešelja) u srcu, nego bedž.
Maja Gojković, novosadska gradonačelnica, Večernje novosti, 16.03.08.
Sudeći po poklonima koje su dobili, Tadiću su naklonjeniji monasi, a Koštunici sportisti.
Kurir, 16.03.08.
U radnom odnosu sa narodom 185 poslanika (srpskog parlamenta).
Dnevnik, 13.03.08.
Realnost je takva da je, takoreći svaki Srbin u nekoj vrsti unutrašnjeg konflikta.
Vilijem Montgomeri, diplomata, Danas, 15-16.03.08.
Ovi izbori će biti obojeni isključivo crno-belim tonovima, odnosno Kosovom i EU. To znači da neće biti mesta za stvarne sadržaje koje mi imamo da ponudimo.
Branko Pavlović, lider Inicijative za normalnu Srbiju, Danas, 15-16.03.08.
Građanima ne trebaju političari koji prave surogat od života.
Zoran Luković, novinar, Blic, 15.03.08.
Lukašenko tuži SAD UN: Belorusija je optužila Vašington za narušavanje međunarodnog prava i obavestila UN da će preduzeti oštre mere prema Americi… Prethodno je Belorusija povukla ambasadora iz Vašingtona „na konsultacije“ i savetovala Americi da učini isto.
Politika, 15.03.08.
Mesecima smo prethodno i javno pominjali da se moraju podići tužbe (protiv država koje su priznale nezavisnost Kosova) kada dođe do jednostrane nezavisnosti. Kada je trebalo da povučemo ovaj potez, naši dosadašnji koalicioni partneri su rekli da formiramo jednu komisiju koja treba time da se bavi. Trebalo je brzo reagovati, trebalo je tužiti određene zemlje.
Vojislav Koštunica, tehnički premijer, Politika, 15.03.08.
Naša ideja je da u UN pokrenemo inicijativu da Generalna skupština zatraži mišljenje Međunarodnog suda pravde da li je jednostrana odluka prištinskih vlasti bila u skladu sa međunarodnim pravom.
Vuk Jeremić, tehnički šef diplomatije, Blic, 15.03.08.
Predstavnici Unmik carine navode da zaplenjeni lekovi (iz Srbije) moraju imati sertifikat Kosovske agencije za promet lekova i dokumentaciju kojom se potvrđuje ispravnost leka. Direktor KBC u Gračanici Stojan Sekulić je naveo da je Unmiku predata kompletna dokumentacija, ali ne i sertifikat Kosovske agencije za promet lekova, jer bi tim dokumentom srpski zdravstveni sistem bio inkorporiran u kosovski.
Beta, 13.03.08.
Mirjana Ignjatović, direktor prodaje „Keramike“ Mladenovac objašnjava da je i do sada dokumentacija za robu koja ide na Kosovo rađena kao da je reč o izvozu. Prema domaćim propisima popunjavaju se evidencioni list i jedinstvena carinska isprava, a roba je ulazila na Kosovo posle carinjenja.
Danas, 13.03.08.
Prištinski dnevni list „Ekspres“ 10. marta ove godine objavio je tekst Aleksandra Tijanića pod naslovom „Šta će Srbima Kosovo“. Radi se o prevodu na albanski Tijanićevog teksta štampanog u NIN-u 5. juna 2003. godine… Šta je direktor RTS-a napisao pre četiri i po godine? I, šta su to Albanci u njegovim tadašnjim ocenama i stavovima „našli“ danas? Evo prvo nekoliko citata iz teksta „Šta će Srbima Kosovo“? „Poslednja velika prilika propuštena je ‘93. kada je Cimerman ponudio Ćosiću trećinu Kosova. Tada su Jović i Milošević zapretili da će Dobricu obesiti na Terazijama ako Šiptarima ustupi pedalj „naše svete zemlje“. Super. Šta bi danas dali Srbi za takvu ponudu. Dušu? Ono što nije uradila srpska mudrost, uradiće – kao i obično – srpska nemoć. Naime, nekad sam verovao da gubitak Kosova za svakog Srbina predstavlja simboličnu kastraciju. Koji će Srbin pristati da mu odseku muda? Sad vidim red pred kantarom. Stoje Srbi i drže bele bubrege u rukama. Pitaju za cenu. A kad sve i svako u Srbiji ima cenu, ništa i niko nema vrednost. Nije tačno“, napisao je, između ostalog, Tijanić. Možda je motiv uredništva prištinskog lista u ovim rečenicama iz „Šta će Srbima Kosovo?“: “Kosovo valja prodati. Dva su razloga. Prvi, svet hoće stabilnost Balkana odmah, mada ne zna kako. Zato će svaka sledeća kompenzaciona ponuda biti lošija po nas. Drugi, Srbi masovno lažu da vole Kosovo. Da je to zaista „pupak“ srpstva, „sveta srpska zemlja“, „kolevka“ Evrope, „najskuplja“ srpska reč – Srbi ne bi pola veka odlazili sa Kosova. Ne samo da su odlazili, već se ukupno njih hiljadu, od nekoliko stotina hiljada, vratilo za celu deceniju nacionalno vrelog slobizma. Ne samo da nisu hteli da se vraćaju, već posle stodnevnog rata, ova srpska vojska i ova srpska policija jedine su u istoriji ostavile Kosovo pevajući, pokazujući tri prsta i ne skrivajući radost što odlaze i što su živi. Plakali su samo oni koji su ostavljali dom, imanje i grobove. Ni oni nisu plakali zbog manastira, cara Lazara i Gazimestana. Kao u Kninu, niko nije odbio naređenje za povlačenje, niko nije ostao na Kosovu da pogine za politiku laži i obmana, halucinacija raspršivanih nacionalnim fakirima, narikačama, opsenarima i skotovima. Racionalno. Ohrabrujuće, čak“.
Glas javnosti, 13.03.08.
Danas, u razdvojenoj Uniji nije teško Rena ućutkati principijelnim pitanjem „gde su granice Srbije?”, mada, dugoročno, izazivanje odgovora može da donese neprijatne vesti.
Svetlana Vasović-Mekina, dopisnica, Politika, 13.03.08.
Možemo da se borimo koliko god hoćemo za stotinu hiljada Srba na Kosovu, a odavde će da nam ode mladih, zdravih, pametnih, onih kojima će da pregledaju zube i ne znam šta još, pa da odu.
Danko Popović, pisac, Glas javnosti, 13.03.08.
Možda bismo morali da prihvatimo činjenicu da je očito kucnuo čas u kom Srbija mora da nauči da živi bez svoje „kolevke”? Da je došlo vreme da Srbija – odraste.
Vladimir Arsenijević, pisac, Politika, 13.03.08.
Pijem čileanski „merlot“, jer sam na internetu, u zaostalom Kusturičinom intervjuu „Novostima“ našao da ta bliska nam latinoamerička bestragija nikada neće priznati Kosovo.
Laslo Blašković, pisac, Danas, 15-16.03.08.
Tačijevih „sto država koje će priznati nezavisnost Kosova odmah posle proglašenja“ izgleda da se vešto kriju na političkoj mapi sveta. Do danas, vlasti samo tridesetak zemalja potvrdile su akt albanskih separatista, ili najavljuju da će to uskoro učiniti.
Večernje novosti, 14. 03. 08.
Ko će nas da predstavlja ako povučemo sve ambasadore? Kafe kuvarice će razgovarati sa Sarkozijem u Parizu?
Dragan Marković Palma, gradonačelnik Jagodine, Politika, 15.03.08.
Dok je Kosačov čekao da odgovori, Kušner i Holbruk su se čitav minut gromoglasno pozdravljali s organizatorima i nonšalantno krenuli ka izlazu iz sale, zastajući na trenutak da sipaju kafu. Kosačov, koji je sve vreme ćuteći pogledom pratio Kušnera i Holbruka, rekao je: „Samo da poručim gospodi Kušneru i Holbruku, pre nego što definitivno napuste salu, da su po pitanju Kosova u potpunosti u krivu“. Na to se okrenuo Kušner i s vrata doviknuo, smejući se: „E, to će istorija tek oceniti“.
Tanjug, 15.03.08.
U nekim mestima na Kosmetu već mesecima postoje po dvojica opštinskih koordinatora (na primer, jedan je iz DS, drugi iz DSS, od kojih samo jedan može biti „pravi“, mada svi tvrde da su to baš oni), a u jednoj opštini čak i trojica, pa strepnja koja se pomalja iz predstojećeg „izbornog cirkusa„ time postaje još veća.
Večernje novosti, 16.03.08.
Na Kosovu možete da stradate od albanskog terorizma, ali se plašim da kao Srpkinja ne poginem na putu do Merdara od ruke mojih ostrašćenih sunarodnika i neistomišljenika.
Rada Trajković, kosovska političarka, Blic, 16.03.08.
Umesto da od 17. februara svakodnevno zagorčavamo život Albancima i njihovoj ideji o nezavisnom Kosovu…
Rajko Nedić, uvodničar, Press, 15.03.08.
Privođenje Momčila Jovanovića urađeno je kao i mnoga do sada – dovoljno je da Šiptar uperi prst i nešto izmisli protiv Srbina i on će se naći iza rešetaka! Jedan od Vitomiričana nam je ispričao da je čuo da je komšija Albanac koji je prijavio Jovanovića rekao „da je on ratni zločinac i da ne može tako da se šeta“.
Glas javnosti, 14.03.08.
Međutim, i u vreme najvećeg bojkota svega što je odlika države u kojoj žive, nisu se (kosovski Albanci) libili da koriste sve dobre mogućnosti koje im država pruža. Tako se, recimo, nisu odrekli ličnih karata i pasoša koji su im bili neophodni za putovanja. Nisu bojkotovali državne penzije i mogućnost da otkupe državne stanove. Iako, navodno, bojkotuju srpske proizvode, čak i danas nakon nelegalnog samootcepljenja od Srbije prodavnice su pune naših proizvoda, koji su, začudo, u Prištini jeftiniji nego u Beogradu.
A. Popović, komentator, Glas javnosti, 14.03.08.
Tači je najavio da će Kosovo dobiti svoje pasoše do juna. Izvori Glasa tvrde da će oni biti štampani u Srbiji.
Glas javnosti, 15.03.08.
Desetine najčitanijih i najuglednijih listova u Rusiji objavili su intervjue sa Rudanovom, a mnogi su bili šokirani kako ta književnica i novinarka, po nacionalnosti Hrvatica, strasno brani Srbe koji pokušavaju da sačuvaju Kosovo.
Branko Vlahović, dopisnik, Večernje novosti, 15.03.08.
Buša smatram Hitlerom 21. veka. Strašno je što je fašist Buš na Kosovu.
Vedrana Rudan, književnica iz Hrvatske, Večernje novosti, 15.03.08.
Anketa vašingtonskog „Pju riserč“ centra dala je neke potpuno nepojmljive rezultate, od kojih su najspektakularniji da devet odsto Amerikanaca misli da je nezavisnost od Srbije proglasila Čečenija (?!), a četiri odsto tvrdi da je reč o Andori?! Istraživanje je pokazalo i da 20 odsto ispitanika misli da se od Srbije odvojila Bosna, dok 21 odsto Amerikanaca prosto kaže da na ovo pitanje ne zna odgovor.
Press, 14.03.08.
Srbija i Srbi nikada ne bi pristali na uvredljivo parčence posne zemlje uz sadašnju administrativnu liniju, a da sve svetinje i narod južno od Ibra ostavimo mladoj demokratiji, utemeljenoj na našim preoranim grobovima.
D. Milošević, izveštač, Glas javnosti, 14.03.08.
Ne kršimo Rezoluciju 1244, naprotiv, sada je sprovodimo onako kako je to trebalo da radi Riker, dok se on ponaša kao da radi za Euleks. Nastavlja da krivo osuđuje Vladu Srbije, koja je u ostavci i bez kapaciteta da ovo (zauzimanje suda u Mitrovici) organizuje.
Milan Ivanović, kosovski političar, Glas javnosti, 15.03.08.
Oni su uz blagoslov zvaničnog Beograda napustili (kosovske) institucije i to uz Samardžićevo obećanje da će ih finansirati Srbija, što se nije dogodilo. Ljudima koji su radili na carini, tržištu rada, policiji i u ambulantama, ponuđeno je da ih na jedan dan prime u stalni radni odnos, a potom vrate na minimalac. Ne razumem zašto žele od kosovskih Srba da naprave socijalu.
Stojanka Petković, bivša poslanica, Blic, 16.03.08.
Od naše vlade (Srbije) tražimo rešenje o zaposlenju, kako bismo, kao kolege sa severa Kosmeta kojima je sve to dato za četiri dana, mogli da obezbedimo egzistenciju.
Boban Petrović, službenik KPD u Lipljanu, Večernje novosti, 15.03.08.
Upitan hoće li baš on, kao jedan od lidera Srba s Kosmeta, biti prvi premijer nove Vlade Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, Marko Jakšić je rekao: „Neozbiljno je sada o tome pričati, jer nam je najvažnije da ostanemo na rodnoj grudi. Funkcije nisu bitne“.
Glas javnosti, 14.03.08.
Katoličke humanitarne organizacije, odnosno njihove kancelarije, planski rade na emigraciji Srba u Norvešku, Australiju i ostale zemlje širom sveta, posebno skandinavske. Koriste lošu ekonomsku situaciju srpskog stanovništva kako bi im izdavale stalne vize. Jasno je da je cilj nestanak Srba sa Kosova i Metohije. Do sada se na ovaj način 15.000 Srba odselilo.
Marko Jakšić, medicinski radnik, Glas javnosti, 14.03.08.
Kosovo, srpski Vatikan.
NIN, 13.03.08.
Sledeći sastanak koji su imali Del Ponteova i Đinđić dogodio se 20. marta, u Amsterdamu, na njegovom putu za Vašington. Obavestio je Karlu da je organizovana dobrovoljna predaja bivšeg gradonačelnika Prijedora Milomira Stakića, kao i da Milošević „samo što nije uhapšen“. „Što se tiče Mladića, nismo ga videli već nedelju dana“, žalio se Đinđić. „Ali, uskoro će doći na red i njegov slučaj. Uhapsićemo ga i predati snagama NATO u BiH. Koštunica ne sme da zna ništa o tome, jer je van sebe zbog hapšenja Blagoja Simića. On ga poznaje lično“.
Večernje novosti, 13.03.08.
Del Ponteova piše i o ponašanju Miloševića u večeri kada je izručen Haškom tribunalu, odnosno kada ga je prethodno upravnik zatvora u Beogradu predao Kevinu Kertisu, zvaničniku britanske policije, koji mu je pročitao njegova prava i zvanično ga obavestio da je uhapšen. Kada je ugledao helikoptere, Milošević se iznenadio, „kao da nije znao da dogovori koje je postigao s Koštunicom više ne važe“, piše Del Ponteova. Dok su leteli za Tuzlu, Milošević je pokušavao s Kertisom da razgovara na engleskom jeziku, a kada su stigli u bazu NATO u blizini tog grada, „zatražio je da na zemlju položi maramicu kako ne bi morao da zgazi na tlo BiH“, piše bivša tužiteljka.
Glas javnosti, 14.03.08.
Moskva popunjava ideološku prazninu crkvenim, posle neuspeha s komunističkim idealima.
Petar Popović, uvodničar, Politika, 14.03.08.
Petar Lubarda svakako prepoznaje koliko je važno osloniti se na mitsku prošlost da bi sadašnjost koja se gradi imala oslonac u prošlosti.
Petar Ćuković, kritičar, Blic, 15.03.08.
Duša se ne može obući.
Mirjana Bobić Mojsilović, uvodničarka, Blic, 14.03.08.
Otkad su se našle na meti javnosti, niko prema njima nije iskazao ni malo razumevanja. Mediji su se prosto utrkivali koji će više da ih oblati. Da li zato što su baš one pokvarile miran i dostojanstveni narodni miting, ili zato što su, nesrećnice, svetu poslale (netačnu!) poruku o našoj rđavoj naravi (koju je svet, dabome, jedva dočekao, jer ionako o nama misli sve najgore), tek, plavuše su, tako, na kraju balade, optužene za – tešku krađu! Sada im preti kazna od jedne do čak osam godina robije! Ne bismo, naravno, da ih branimo. Pa ipak…
Glas javnosti, 14.03.08.
Naš nacionalizam i desnica danas konkretnije deluju nego ikad, u ime prevaziđenih i opasnih ciljeva, ali s novim patikama na nogama.
Kokan Mladenović, reditelj, Blic, 16.03.08.
Makedonski sud proglasio je krivim jednog medveda za krađu i nanošenje štete, zato što je od pčelara krao med. „Pokušavao sam da ga držim podalje uz pomoć svetla i muzike zato što sam čuo da se medvedi toga plaše“, ispričao je Zoran Kiseloski listu „Dnevnik“ po okončanju jednogodišnjeg suđenja. „Zato sam kupio agregat, obasjao područje i puštao Cecine pesme“, dodao je misleći na muziku turbo-folk zvezde iz Srbije Svetlane Ražnatović. Kiseloski je naveo da se medved nekoliko nedelja nije pojavljivao, ali da se vratio čim je agregat prestao da radi, a muzika utihnula. „Ponovo je napao košnice“, požalio je pčelar. Sud u Bitolju je proglasio medveda krivim, a pošto zver nema vlasnika i pripada ugroženoj vrsti, državi je naloženo da pčelaru isplati odštetu od 3.500 dolara.
Beta, Rojters, 14.03.08.
Navedeno je, pored ostalog, valjda kao kompromitujući podatak, da je na talasima B92 vodila jednu od muzičkih emisija, a nije rečeno da je radila u kulturnoj redakciji Politike.
Gojko Subotić, kritičar, Politika, 15.03.08.
Knjigu, naime, menja svaki novi čitalac jer ne postoje dva ista čitanja istog teksta.
Vida Ognjenović, književnica, Danas, 14.03.08.
Iz organizacije srpskih studenata u inostranstvu upozoravaju da stipendisti vladinog Fonda za talente imaju obavezu da, posle diplomiranja, u svojoj zemlji rade pet godina, ali od posla „ni traga ni glasa“.
Politika, 15.03.08.
Mi ionako patimo od kolektivne amnezije, odnosno brzo zaboravljamo zla koja nam drugi nanose, a kamoli svoje autogolove.
Iz horoskopa Srbije, Press, 16.03.08.
Ovde izgleda neko nije shvatio da Evropa može bez Srbije.
Goran Nikolić, ekonomista, Press, 16.03.08.
Političari iz sveta ponekad ne razumeju da ljudi u Srbiji nisu samo praktični već i da imaju svoje dostojanstvo.
Boris Tadić, predsednik Srbije, Blic, 14.03.08.
To me podseća na onu „našu“ da smo najbolji ljubavnici na svetu. A zašto bi baš mi bili najbolji ili najtalentovaniji? Ovde sunce posebno sija?
Radovan Lale Đurić, slikar, na pitanje „Jesmo li mi, uopšte, jako talentovana nacija“, Danas, 15-16. 03. 08.
Mislim da je teško govoriti o autentičnom glamuru u našoj sredini, jer nas naša svakodnevica stalno stavlja u teatar apsurda.
Radmila Tomović, glumica, Večernje novosti, 16.03.08.
U spotu (Oj Kosovo, Kosovo) osim ruske dece učestvuje i moj jednoipogodišnji sin Stevo… Ekipa se najviše začudila kada je Stevo ljubio ikone u oltaru razrušene crkve, pa je taj deo spota, uključujući i krst na nebu, najdirljiviji.
Ivana Žigon, glumica, Kurir, 16.03.08.
Ako se ispostavi da je Singidunum bio grad Singa, to jest Cigana, onda Šiptari ne moraju da nas ubeđuju da su Iliri i starosedeoci Balkana.
Dragan Jovanović, kolumnista, NIN, 13.03.08.
Peščanik.net, 16.03.2008.