Vukovar, foto: Aleksandar Anđić

Vukovar, foto: Aleksandar Anđić

Dobra vest je da se ne vraćamo u devedesete. Loša je da se devedesete vraćaju u nas. U nekoga više, u nekoga manje. Doduše, u nekoga se i ne vraćaju. Jer nikuda nisu ni odlazile.

Naravno, drugačije su markice u gornjem uglu ekrana, drugi su spikeri i drugi voditelji, nema ni onog pretećeg čoveka sa hemijskom olovkom, ali se metodi na velika vrata vraćaju na male ekrane. Između ostalog, ponovo se čitaju telegrami podrške. Dobro, nisu baš telegrami (jer bi u tom slučaju spikeri govorili: ”Vulin je super. Stop. Oni koji ga napadaju su lopovi. Stop. Volimo ga non-stop”), nego saopštenja nekih nepoznatih nevladinih(?) organizacija koja se čitaju od prve do poslednje reči, pa makar vesti od minut-dva morale da traju i deset minuta.

Kako i dolikuje, svrha saopštenja nije bila da nešto saopšti već da opanjakava pa je tako publika mogla da sazna kako se protiv ministra na vodi krivični postupak, kao što se nažalost i ne vodi, nego – hajka! koju predvode lopovi i/ili izdajice, a među njima se iznenada nekako našao i ”dokazani izdajnik” srpskog naroda – Stipe Mesić. Iz saopštenja nije jasno otkud Stipe Mesić u ovoj zaveri (osim ako nije ubačen da bi zavera dobila toliko poželjan međunarodni karakter), ali bi tvorcima saopštenja neko trebalo da saopšti da se nismo vaistinu vratili u devedesete, da se SFRJ još onomad raspala i da Mesić nije aktuelan ni u Hrvatskoj.

No, opskurni telegrami nisu jedina podrška koju neki ministar može da dobije. Demoliranje kuće, kao što se sad desilo advokatici koja zastupa Advokatsku komoru u zasad neuspešnim pregovorima sa Ministarstvom pravde, moglo bi da bude mnogo rečitija podrška od bilo kojeg saopštenja.

Ponovo imamo i TV proročanstva i to ne od nekakvih trgovčevića i kleopatri, nego od ni manje ni više nego – predsednika države. Svoje proročke moći obznanio je još prilikom prve posete albanskog premijera kada je rekao da je odbio da ga primi u zvaničnu posetu jer mu se javilo da će ovaj da napravi neki incident, ali sada je potegao i teško naoružanje. Samo verbalno, srećom, mada ne i manje ubojito. Pošto je kineskog premijera prvo huškao protiv drugih država (javilo mu se da ”neki koji misle da su mnogo veliki” pokušavaju da minimiziraju značaj Kine), pokušao je da ga nahuška na nas. Nešto što je trebalo da bude samo kurtoazni razgovor, pretvorilo se u nimalo kurtoazno vređanje. Osim ukoliko pod ”doći će žuti i zavladaće” nije mislio na dolazak Demokratske stranke na vlast, ali to onda nek raspravi sa premijerom. Koji takođe prorokuje, ovog puta samo za potrebe lokalnih izbora u Mionici, da će nam biti bolje čak pre roka koji su prorekli ekonomisti.

U mnoštvu kineskih poslovica koje smo ovih dana slušali, izgleda da nam je promakla ona domaća o kravi koja daje mnogo mleka, a onda šutne kofu i sve prolije. Mada mi imamo i kravu koja uopšte ne daje mleko, ali ide i šutira kofe po štali i proliva ono što su druge krave dale.

Srećom, ne vraćaju se kompletne devedesete u nas. U nekoga se vraćaju samo fragmenti, tako reći nusproizvodi devedesetih: nelagoda, zebnja i strah.

Peščanik.net, 22.12.2014.

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Nadežda Milenković

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)