Još jedna nevolja sa BRIK-om. U stvari, nikad mi se nije mnogo dopadao taj koncept „BRIK“ – Brazil. Rusija, Indija i Kina: Rusija, koja je u suštini petro-ekonomija, uopšte se ne uklapa ovde, a i između ostale tri zemlje postoje ogromne razlike. Međutim, ne može se reći da Indija, Brazil i mnoge druge zemlje sada ne prolaze kroz slične probleme. A ti zajednički problemi definišu ekonomsku krizu du jour.
Šta se dešava? Ovo je varijacija stare priče: investitori su voleli ove ekonomije, ne mudro ali strastveno, a sada su se okrenuli protiv svoje nekadašnje ljubavi. Pre nekoliko godina, zapadni investitori – obeshrabreni niskim prihodima iz Sjedinjenih država i iz nekriznih zemalja Evrope – počeli su da guraju ogromne količine novca u razvojna tržišta. Sada su promenili pravac. Kao rezultat, indijski rupi i brazilski real padaju, kao i indonezijski rupi, južnoafrički rand, turska lira i druge valute.
Da li ovaj zaokret sreće predstavlja veliku pretnju svetskoj ekonomiji? Mislim da ne (reče on prekrstivši prste iza leđa). Tačno je da su gubitak poverenja investitora i posledični pad vrednosti valuta izazvali ozbiljne ekonomske krize u azijskim zemljama 1997-98. Ali ključni problem tada, u kriznim zemljama, bilo je to što su mnoga preduzeća imala ogromne dugove u dolarima, tako da je pad njihovih valuta praktično izazvao naduvavanje dugova, što je pokrenulo široku finansijsku krizu. Taj problem nije potpuno nestao ni sada, ali on sada izgleda mnogo bezopasnije.
Zapravo, ja sam jedan od onih koji smatraju da je trenutno najveća pretnja činjenica da će razvojna tržišta panično reagovati – njihove centralne banke će znatno podići kamatne stope da održe svoje valute, što ostatku sveta sada nije potrebno.
Međutim, čak iako vesti iz Indije i drugih zemalja nisu apokaliptične, to nisu stvari koje želite da čujete dok se bogatije svetske ekonomije, koje istina stoje bolje nego pre nekoliko meseci, još uvek bore sa dubokom depresijom i pokušavaju da se oporave. A ovaj poslednji finansijski potres nameće jedno šire pitanje: kako to da smo imali toliko mehurova?
Sada je jasno da je upliv novca u razvojna tržišta – koji je nakratko podigao brazilsku valutu za skoro 40 procenata, što je do sada potpuno poništeno – bio samo još jedna stavka na dugom spisku finansijskih mehurova kroz nekoliko decenija. Naravno, postojao je mehur nekretnina. Ali pre toga smo imali internet mehur; pre toga azijski mehur sredinom 90-ih; pre njega mehur poslovnih nekretnina 80-ih. Taj poslednji mehur je natovario ogromne troškove poreskim obveznicima, koji su morali da spasavaju savings-and-loan institucije.
Radi se o tome da nije oduvek bilo tako. Pedesete, šezdesete, pa čak ni problematične sedamdesete godine nisu bile toliko sklone mehurima. Šta se onda promenilo?
Jedan popularni odgovor svaljuje krivicu na Federalne rezerve – na politiku jeftinog novca Bena Bernankea i pre njega Alana Grinspena. Svakako je tačno da se Fed u proteklih nekoliko godina trudio da spusti kamate, i uobičajenim i nekonvencionalnim merama, poput kupovine dugoročnih obveznica. Niske stope su sigurno podstakle investitore da potraže druga mesta za ulaganje, uključujući i razvojna tržišta.
Ali Fed je samo radio svoj posao. On i treba da spušta kamatne stope kad je ekonomija depresirana i kad je inflacija niska. Šta je sa nizom prethodnih mehurova, koji se sada već proteže do prethodne generacije?
Znam da ima ljudi koji smatraju da je Fed sve vreme držao preniske kamatne stope i da je štampao previše novca. Ali kamatne stope su 80-ih i 90-ih zapravo bile visoke po istorijskim merilima, dok su čak i u vreme mehura nekretnina bile u okviru istorijskih normi. Pritom, zar ne bi trebalo da pokazatelj preteranog štampanja novca bude porast inflacije? Imali smo niz mehurova kroz nekoliko decenija – a inflacija je niža nego na početku.
Dobro, očigledno je kriva finansijska deregulacija – ne samo u Sjedinjenim državama nego i širom sveta. U nju spada i ukidanje većine kontrolnih mera za međunarodno kretanje kapitala. Podivljale banke su bile u središtu mehura poslovnih nekretnina osamdesetih i mehura nekretnina koji je pukao 2007. Prekogranični protok vrućeg novca zaslužan je za azijsku krizu 1997-98, kao i krizu koja sada izbija u razvojnim tržištima – i bio je ključni faktor u današnjoj krizi u Evropi.
U najkraćem, glavna pouka ovog doba mehura – pouka koju Indija, Brazil i druge zemlje sada ponovo shvataju – jeste da kada finansijskoj industriji date odrešene ruke da radi ono što najbolje ume, ona hrli iz krize u krizu.
The New York Times, 22.08.2013.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 30.08.2013.
Srodni link: Spiegel – Veliko bekstvo