Koalicija koju prevodi Srpska napredna stranka Tomislava Nikolića osvojila je 73, koalicija koju predvodi Demokratska stranka Borisa Tadića dobila je 67, a koalicija SPS-JS-PUPS 44 mandata na parlamentarnim izborima u Srbiji 6. maja. Slede koalicije Vojislava Koštunice, Čedomira Jovanovića, Mlađana Dinkića, Savez vojvođanskih Mađara, Stranka demokratske akcije. Ispod dna je stranka Vojislava Šešelja.
Predsednik Srbije znaće se 20. maja. Tadić je u prednosti nad Nikolićem za 0,26 odsto glasova. Isti dvojac treći put učestvuje u drugom izbornom krugu. U prethodnima je Nikolić vodio nakon prvog kruga, ali je oba puta pobedio Tadić. Troškovi ovih lokalnih, pokrajinskih, parlamentarnih i predsedničkih izbora su oko 34,5 miliona eura.
Sve izborne pobede su Pirove – stopa nezaposlenosti u Srbiji je 24 odsto, prosečna plata je 340 eura. Spoljni dug je 24 milijarde eura koliko je dugovala i SFRJ kad su počeli da je razvlače. Ako novoizabrani budu želeli dobro Srbiji, moraće da je spasavaju radikalnim rezovima. I propadnu na sledećim izborima. Ako budu želeli vlast i nakon sledećih izbora, propašće Srbija. Kralj Pir je u 3.veku pre n.e. kukao: “Još jedna pobeda i ja sam izgubio”.
Predizborni Nikolić je zagovarao bankarstvo bez hipoteka, Ivica Dačić Srbiju protiv MMF-a, Tadić patuljaste trešnje. Dačić je šef koalicije penzionera, miloševićevaca i arkanovca. SPS, čiji je osnivač i doživotni predsednik bio Slobodan Milošević je opet najpoželjnija udavača po načelu „ko da više“ za formiranje većine u parlamentu, ali i za izbor predsednika države. Tako je bilo i 2008. pa je Dačić postao ministar policije i potpredsednik vlade. Ovaj put želi da bude premijer. “Kingmaker” je već. SPS je osvojila dvostruko više glasova nego 2008. godine, a govori njenog Dačića duplo su krepkiji nego tada.
Pobedu su Miloševići saradnici 2012. proslavili pevajući „Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine“ i „Srpska se truba s Kosova čuje“. A. V. vođa grupe navijača koji je osuđen na godinu dana zatvora jer je nožem ranio čoveka stajao je na proslavi iza Dačića. Osim osude, A. V. ima 12 krivičnih prijava. Ništa nije pravosnažno. Tužilaštvo od 2009. traži zabranu 14 ekstremnih grupa navijača među kojima je i ona A. V. Nema odgovora Tužilaštvu. Kao da je Dačić ministar pravosuđa, a ne policije. SNS koja je nastala deobom SRS nije za slavlje ponudila prasetinu i rakiju, neizostavno jelo, predjelo i desert radikala.
Mitska ptica feniks doživi i hiljadu godina, a ne 12 koliko je prošlo od političke sahrane Miloševića. Feniks kad zapali sebe da bi se ponovo rodio, zapali i gnezdo koje je napravio. U ratu koji je započela protiv sebe 5. oktobra 2000. Srbija je opet, kao i u ratovima od 1991. do 1999. samu sebe porazila.
I kad je stranačka koalicija evropska, ona je to na srpski način. Koaliciju čija je baza stranka Čedomira Jovanovića, koju deklarativno karakteriše prozapadni prilaz EU, NATO i Kosovu oponaša Narodni front iz 1945. U koaliciju su ušli organizovani liberali i sindikati, socijaldemokrati i bogatuni, mirovnjaci i četnici, pijačni prodavci i intelektualci, „zeleni“ i sitni preduzetnici, po jedna vojvođanska, sandžačka i bugarska partija. Dobili su 7,6 odsto glasova. Antimiloševićevski birači su ih kaznili, uplašeni da je to novi Socijalistički savez radnog naroda iz koga se izrodila SPS.
Noć uoči izbora sila Meseca koja izaziva plimu bila je veća 42 odsto, ali nigde nije izazvala prirodnu katastrofu osim u Srbiji. Izbori su istog dana bili u Grčkoj, Italiji, Francuskoj i Jermeniji.
Krećem na izborno mesto, u komšiluku. Prolazim pored veterinarske ordinacije „Sveti vrači“ čija je vlasnica doktorica koja ne zna gramatiku, ali hoće da ugodi Srpskoj pravoslavnoj crkvi pa njene svetitelje, narodne lekare baca pred mačke, hrčke i gmizavce. Mučenika Vida i proroka Danijela su makar bacali lavovima. Predsednica biračkog odbora okačila krst oko vrata, iako su na biračkom mestu zabranjena stranačka znamenja. Biračka mesta su u osnovnoj školi. Prekoputa škole, bez građevine neke koja ih razdvaja je groblje.
Na izborima su prevladale negativne poruke što gura nacionalističku spoljnu politiku. Srbija će i dalje biti talac separatiste Milorada Dodika, neće odustati od destabilizacije Crne Gore, neće promeniti odnos prema manjinama bilo koje vrste, dilemu koliko žrtvovati Kosovo da bi se Srbija uključila u EU razrešio je vic u predizbornoj tišini: “Kada Srbija bude ulazila u EU, Turska će predsedavati Unijom”. Posle majske restauracije Miloševićevog režima i regija će sporije stizati do EU.
U „južnoj srpskoj pokrajini“ izbore za vlast Srbije je organizovao i nadgledao OEBS, glasače je čuvala kosovska policija, a pravo glasa imali su Srbi koji imaju državljanstva Srbije i Kosova. Kosovski Albanci nisu u biračkim spiskovima Srbije godinama, iako je Kosovo nezavisno tek od 2008.
U Novom Sadu je izborno mesto bilo na samom groblju, na lokaciji za daće i pomene.
Monitor, štampano izdanje, 11.05.2012.
Peščanik.net, 11.05.2012.
