Foto: Đorđe Karan
Pre dve nedelje u sred dana su se začula četiri pucnja u haustoru između dečjeg igrališta i Prvog osnovnog suda na Novom Beogradu. Napadač sa belom kacigom je sišao sa skutera i hladnokrvno pucao na muškarca koga je pogodio u glavu. Ubica je nakon pucnjave otišao u nepoznatom pravcu sa svojim saučesnikom. Žrtva je preminula nekoliko sati kasnije u bolnici. Pokrenuta je standardna policijska akcija Vihor, koja se sprovodi prilikom potrage za ubicama ili osumnjičenima za ovo krivično delo. Pojedine ulice Novog Beograda su bile blokirane. Policija je zaustavljala sumnjive automobile i motore. Građani su bili manje besni nego u septembru prošle godine kada je blokada trajala 13 sati. Mediji su žrtvu ubistva Gorgija Darmanovića povezali sa organizovanim kriminalom. Ubica i njegov saučesnik do danas nisu pronađeni.
Realno je očekivati da posle ovako brutalnog ubistva profesionalac iz redova kriminalističke policije obavesti javnost šta se desilo i šta planira da preduzme. Posebno zato što su u poslednjih godinu i po dana ulice gradova u Srbiji ponovo postale poprište kriminalnih obračuna (ukupno 25). U medijima su opet sve češći naslovi sa rečima ’obračun’, ’mafija’, ’kriminal’. Javnost ne zna da li policija ima snage da stanje održi pod kontrolom, niti da li tužilaštvo ima snage da sprovede istrage, a sudovi da nezavisno sude. Umesto toga čuju se stare poruke da Beograd neće biti poligon za kriminalne obračune i ponavljaju se statistički podaci o izvanrednim policijskim rezultatima, po kojima je stopa kriminaliteta u padu. U poslednjih godinu i po dana građani nisu čuli šta o svemu ovome misli šef kriminalističke policije, jer on u Srbiji ne postoji, po drugi put u našoj novijoj istoriji.
Već 4 godine imamo nerazjašnjenu situaciju sa vrhom kriminalističke policije. Po procenama evropskih institucija, kao što su Evropol ili Fronteks, to je jako loše. Organizovane kriminalne grupe imaju jako uporište na Zapadnom Balkanu. One su cyber-enabled, to jest napredne u korišćenju informacionih tehnologija, pri čemu su i poly-criminal, to jest deluju u više kriminalnih oblasti u zavisnosti od procene profita. Zvanična procena je da u Srbiji deluje 58 organizovanih kriminalnih grupa, koje se najviše bave ilegalnom trgovinom drogama, što je za 22 grupe više nego 2009. Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, organizovane kriminalne grupe u značajnoj meri utiču na poslovanje u Srbiji. Evropska komisija u svojim izveštajima ocenjuje da nema opipljivih rezultata u borbi protiv organizovanog kriminala. Grupe visoke organizovanosti u kontinuitetu deluju u i iz Srbije i Zapadnog Balkana.
Problemi sa postavljenjem šefa kriminalističke policije počeli su nakon konferencije za novinare tadašnjeg predsednika vlade, a sadašnjeg predsednika republike, u junu 2014, kada je pod nejasnim okolnostima smenjen bivši načelnik kriminalističke policije Rodoljub Milović. Aleksandar Vučić je ovu smenu obrazložio sumnjom da su se „načelnici policije mešali u politiku i medije, kao i da su neki od njih bili u kontaktu sa najvećim narko-dilerom Dragoslavom Kosmajcem“. Viši sud u Beogradu oslobodio je u aprilu Dragoslava Kosmajca optužbi da je oštetio državu za oko 95.000 evra – zbog zemljišta, a ne droge. Rodoljub Milović je u penziji od aprila 2016.
Na njegovo mesto je posle 17 meseci došao tadašnji zamenik načelnika Uprave kriminalističke policije Srđan Paskvali, koji je na toj poziciji bio samo godinu dana. Penzionisan je u decembru 2016. Donosioci odluka u Srbiji nam nisu objasnili zašto je za načelnika kriminalističke policije postavljena osoba za koju se znalo da uskoro ide u penziju. Imajući u vidu da ozbiljne istrage organizovanog kriminala traju dugo, to nije bilo svrsishodno rešenje. Već drugi put se ponavlja ista stvar, a to je da srpska policija nema načelnika kriminalističke policije i da tu dužnost vrši direktor policije – prvo Milorad Veljović, a sada Vladimir Rebić. To stvara konkretne probleme u upravljanju i nije dobro rešenje na duži rok. Pored toga, nije poznato da li je raspisan konkurs za ovo najvažnije policijsko mesto, iako je pravni okvir za sprovođenje internih konkursa u Ministarstvu unutrašnjih poslova zaokružen. Prosto zbunjuje činjenica da predstavnici MUP-a ne vide potrebu za novim načelnikom, bez njega 17 meseci. Opet.
Autor je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).
Peščanik.net, 21.05.2018.
