Poslednje tragikomično zajedničko pojavljivanje Borisa Tadića i Dragana Đilasa u javnosti bilo je tek providan i očajno neuspešan pokušaj da se otklone sve češće informacije o raskolu između dva najmoćnija čoveka Demokratske stranke. Prema saznanjima do kojih su e-novine došle iz više različitih izvora, a koja su događaji prethodnih nekoliko dana u dobroj meri potvrdili, aktuelnu krizu vođstva među demokratama, nastalu nakon propasti politike “I Kosovo i Evropa”, Drvosek je spremno dočekao i sa svojim unutarstranačkim i saveznicima iz drugih partija krenuo u rušenje svog partijskog šefa.
Nakon što je Dragan Drvosek Đilas zahvaljujući ubedljivoj većini glasova izabran za zamenika predsednika Demokratske stranke, bilo je samo pitanje vremena kada će svoju naraslu moć početi otvoreno da koristi za zadovoljenje svojih nezajažljivih ambicija. Pošto su iznad njega ostali samo nebo i rasklimani Boris Tadić, jasno je bilo i ko će biti sledeća Drvosekova meta. Njegov verbalni napad na Vuka Jeremića i Gorana Bogdanovića na nedavnoj sednici Glavnog odbora demokrata, bio je u suštini usmeren na Borisa Tadića i državnu politiku koju on predstavlja, a koja je nedavno pretrpela potpuni debakl. U toj igri moći i interesa Drvosek je prepoznao šansu za svoj dalji uspon koji podrazumeva političku eliminaciju do sada neprikosnovenog lidera DS.
Iako je za otvoreni napad čekao odgovarajući pogodan trenutak, Đilas je svoja savezništva brižljivo gradio godinama unazad, dok je istovremeno nastojao da svojim suptilnim igrama i intrigama, sumnjama i nepoverenjem ispuni odnose između Tadića i njegovih stranačkih saradnika. Istovremeno, Đilas je našao načina da benefite od koalicione saradnje na gradskom nivou, ali i sukoba na republičkom, uknjiži na svoj lični konto i tako za sebe veže manje stranke koje bi mu mogle biti dragocene u narednom periodu.
Drvosekova strategija je u osnovi jednostavna: iskoristiti aktuelnu krizu političkog vođstva unutar stranke kako bi se Tadić uoči izbora dodatno oslabio, a sa ciljem da DS osvoji manje glasova od SNS. Time bi se Tadićeva pozicija kao lidera stranke koja je poražena na izborima dovela u pitanje, dok bi se istovremeno izbegla mogućnost, od koje Đilas i njegovi saveznici strahuju, da se Tadić kao stariji partner odluči za sklapanje velike koalicije sa SNS, kao jeftinijom opcijom od namirivanja nezajažljivih interesa brojnih manjih stranaka neophodnih da se namakne buduća većina u Skupštini. U tom kontekstu kao posebno zainteresovani se javljaju LDP i URS, ali nema dileme da bi takav ishod najviše odgovarao i Dačićevim socijalistima.
Koristeći nokdaun u kojem se nakon odbijanja srpske kandidature za članstvo u EU Tadić našao, na scenu je stupio tajni Drvosekov klan sastavljen od njegovih unutarstranačkih saveznika, LDP i URS i ključnog finansijera tih stranaka Milana Beka, koji su zajedno, a oslanjajući se na političku, ekonomsku i medijsku moć koju imaju, krenuli u operaciju rušenja Borisa Tadića. Unutarstranačka otvorena Đilasova kritika propale Tadićeve državne politike i njenih eksponenata, za cilj nije imala toliko seču predsednikovih knezova, koliko tihu kandidaturu beogradskog gradonačelnika za postizbornog lidera demokrata. U tom smislu Drvosek je iskoristio priliku da jednim potezom postigne dva taktička cilja – kandidovanje sopstvene alternative na ruševinama Tadićeve politike i davanja municije opoziciji kako bi se dodatno oslabile predizborne pozicije predsednika i stranke koju on predvodi.
Ono što je u javnosti ostalo manje zapaženo, a bilo je podjednako značajno kao i Đilasovo prozivanje odgovornih za nedobijanje kandidature, bio je njegov napad na “ljude Dušana Petrovića”, koji nezvanično slovi za budućeg kandidata DS za premijera. Nakon što ga je Đilas do nogu potukao na unutarstranačkim izborima, Petrović je, oslanajući se na podršku Borisa Tadića, na sve moguće načine nastojao da okrnji Drvosekovu naraslu moć. Deo tog nastojanja je i nedavno razotkriveni pokušaj Petrovića i Slobodana Homena da preko ucenjenog tabloida “Kurir” novcem iz državnih fondova otkupe udele WAZ u listovima Politika, Večernje novosti i Dnevnik. Na udaru te operacije koja je za cilj imala da umanji medijski uticaj koji ima Dragan Đilas (koji je do izražaja došao prošle godine kada je Đilas objavio istraživanje javnog mnjenja po kojem građani Srbije smatraju da zemlja koju predvodi Boris Tadić ide unazad, dok su za prestonicu pod Drvosekovom upravom tvrdili da se kreće napred), našao se i Milan Beko koji je prevarom uspostavio kontrolu u Novostima. Zbog toga je zadatak da razotkrije čitavu operaciju pripao Liberalno-demokratskoj partiji koja od ranije neguje specijalne odnose sa Đilasom, a istovremeno se nalazi na platnom spisku Milana Beka. Svoju lojalnost Drvosekovom klanu LDP je dokazao i aminovanjem mnogobrojnih kontroverznih odluka Drvosekove administracije, a nedavno je u njegovu zaštitu stao i internacionalni sekretar LDP, Dušan Gamser koji je po nalogu partijskog rukovodstva napao e-novine zbog pisanja o bezakonju unutar gradske uprave i beskompromisne kritike Drvosekove vlasti.
Da je Đilas posebno bio zainteresovan za sprečavanje kupovine WAZ-ovih akcija svedoči poseban prostor koji je ta afera dobila u medijima pod njegovom kontrolom, pre svega u listovima Press i Večernje novosti, ali i na Tijanićevom RTS-u, sa kojim je Đilas u tesnim poslovnim odnosima.
Pored potkupljenih liberala Čedomira Jovanovića, Drvosek u budućim postizbornim igrama može da računa i na Dinkićev URS koji je takođe na Bekovom platnom spisku, a istovremeno se, nakon smene sa mesta potpredsednika Vlade, nalazi u nepomirljivom sukobu sa Borisom Tadićem. Tome u prilog ide i Dinkićevo ponašanje nakon izlaska iz Vlade kada je za kampanju koja je vođena protiv njega javno optužio Dušana Petrovića, dok je reči hvale ima samo za Šutanovca i Đilasa. Dinkić je, takođe, nedavno najavio da će na lokalnim izborima podržati Đilasovu kandidaturu za gradonačelnika prestonice, iako je filozofija njegovog URS-a oslanjanje na lokalne lidere koji su pristupili toj stranci.
Dinkić je svoj doprinos dao i intervjuom savetnika ministra zdravlja, koji je kadar URS, Ljubiše Milanovića, koji je na Tijanićevom javnom servisu otvoreno napao Tadićev kabinet i tužilaštvo za sprečavanje istraga o korupcionaškim aferama unutar režima.
Ključna spona koja je okupila Drvosekov klan nije ideološke prirode, već interes sprečavanja Borisa Tadića da, nakon izbora, napravi veliku koaliciju sa Tomislavom Nikolićem. Đilas zna, a to je nedavno i javno potvrdio izjavom da je za njega ta koalicija neprihvatljiva, da bi u tom slučaju Tadić naprednjacima rado prepustio upravljanje Beogradom, dok bi LDP i URS završili u opoziciji koju teško da bi politički preživeli. Iako je i Tadić navodno na GO DS izjavio da “ni po koju cenu neće ići u koaliciju sa naprednjacima”, on to nikada nije javno saopštio, a uslov da do takve koalicije ne dođe jeste taj da naprednjaci dobiju više glasova od demokrata, što bi Tadiću sa pozicija mlađeg partnera, takav aranžman učinilo neprivlačnim. Čak i da mu pođe za rukom da Tadića toliko oslabi da demokrate pretrpe totalni poraz na izborima i pređu u opoziciju, Drvosek bi pomoću resursa koje je prigrabio, mogao da se pomiri sa četvorogodišnjim opozicionim statusom, naročito u svetlu činjenice da bi mu to verovatno omogućilo političku eliminaciju Borisa Tadića i preuzimanje trajnog vođstva unutar Demokratske stranke.
E-novine, 19.12.2011.
Peščanik.net, 20.12.2011.
