Onome ko ima elementarna znanja iz istorije hrišćanske crkve – pa i SPC – sve bi trebalo da bude jasno. No, dovoljno je baciti pogled na dnevna zbivanja, da bi se videlo kako sve ide dramatično – politika je postala sudbina građana, pa i vernika i članova Sinoda. Nisu crkva i država odvojene od vremena revolucije 1789. godine. Odvojio ih je još Isus sam, i niko ne zna zbog čega se ljudi i crkve boje tih Isusovih reči, a one se vide i u Ustavu za Evropu. Kod nas, posebno, niko za to ne mari. Isus je jasno opominjao – Marko 12.13-17 – što je Božje a šta je  carevo. U dramatičnom momentu, na saslušanju pred Pilatom, guvernerom koji zvanično zastupa rimsko pravo, Isus je još precizniji – Jovan 18.36 i 19.i – i kaže da neće političku vlast, kako su ga prijavili doušnici bezbednosnih službi, jer, kaže on, “moje carstvo nije od ovoga sveta”.

I istoriju znamo – država i crkva su bile srasle u jedno, pa je i “greh struktura” zajednički. Kod nas je u Srbiji situacija posebno složena, a u novije vreme se čak i pogoršala. Milošević je manipulisao sa crkvom, ali i ono što čini Koštunica ne obećava ništa dobro ni državi ni crkvi. Primera ima toliko, i svakodnevni su, da bi se trebalo svakim posebno baviti. Pomenućemo samo one koji potvrđuju “smetnje na vezama” između države i SPC. Nedavno je šef tajne policije Koštuničinog režima, R. Bulatović, javno priznao nešto što šefovi tajnih policja – po pravilu – retko čine – “Večernje novosti” 22. 06 2006. – “Konkretno sada tragamo za tri dosijea crkvenih velikodostojnika, koji su nestali u periodu posle 2000. godine. Imamo i pretpostavku zbog čega su uzeti i gde su završili”. Zaista bizarno.

Država i SPC su srasle i zaboravlja se da je misija crkve evangelizacija, a ne klerikalizacija. Kod nas se odavno ne zna šta je šta, i u državi i u crkvi. Sabornost češće pominju političari nego crkva, a jasno je da to – umesto jedinstva u veri – predstavlja pokriće za totalitarnu praksu vlasti i vladanja. Umesto vere i crkve drugima se nudi – recimo Makedoncima i Crnoj Gori – više od autonomije, a manje od autokefalnosti. Država i režim manipulišu crkvom, ali i SPC prihvata igru. I sve je bizarno u toj igri – veruje I. Dačić da će mu “sreću na izborima doneti osveštani jerusalimski krst”, od koga se, kaže, ne odvaja. No gradska vlada ipak ne pristaje da se prah N. Tesle sahrani na Bračaru, u hramu sv. Save.  Nekada, stoga, veze “pucaju”, nekada pak sve se dogovori. To se zove “simfonija”, i nju dogovaraju režim i SPC, pri čemu, malo ko vidi da će crkva na duži rok biti gubitnik – kao crkva.

Republika, novembar 2006.

Peščanik.net, 15.11.2006.


The following two tabs change content below.
Mirko Đorđević
Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.
Mirko Đorđević

Latest posts by Mirko Đorđević (see all)