Slavodobitnik martovskih izbora Gospodar Vučić treba da formira vladu i izvesno je da će on biti i mandatar – posao nije lak nimalo.

Ako je u drugim zemljama to rutinski posao, u Srbiji je to komplikovano, posebno u ovom momentu. Ko se sve ne pominje kao član vlade, pa i oni za koje niko nije siguran da im to pada na um. Toliko se njih nudi, da Vučić ne zna šta će s predlozima – a bezmalo nema toga ko se ne nudi, čak ni među liderima koji su propali na izborima, a neki su se nudili i u toku predizborne kampanje. Vučić piše program vlade i nikako da ga napiše, uistinu mu nije lako. To bi bila neka masovna vlada kakve nije bilo, a broj ministara je ipak ograničen i u drugim zemljama kako bi vlada bila efikasna. Ovde su izbori bili zahtev za plebiscitom, da se narod u celini izjasni. Primer Vuka Draškovića je važan za neku istoriju političkih doktrina: legendarni Vuk D, sada sa sređenijom bradom koja je baš dobro štucovana, voli da citira apostola Pavla i da Vučića i koga sve ne poredi s velikim agitatorom iz Tarzisa, koji je ne jednom to opisivao u svojim pismima ćelijama sledbenika, gde za sebe kaže: „Bio sam ljubezna braćo u Hristu svima i svakome sve“. Bio je naš Vuk D. i potpredsednik ratne vlade S. Miloševića, i u „Preporodu“ je bio, bio je i ministar inostranih poslova pod doktorom K. i – šta sve nije bio. Sada hoće da bude ministar spoljnih poslova kod Gospodara. Kaže da to ume dobro da radi, kao da mi ne znamo da svi oni mogu sve da rade, a znamo i šta mogu da nam urade.

O svemu će odlučivati Gospodar i mnogi će biti i sami iznenađeni zbog čega je nekog uzeo – pa i zbog čega je baš ovog uzeo.

Biće iznenađen i onaj ko bude u vladi, jer mu dugo neće biti jasno zašto je tu. Buduća srpska vlada neće biti ni koncentraciona, ni vlada narodnog spasa, ni ovakva ni onakva. Ona mora biti saborna i nikako drugačije – pod uslovom da slučajni čitaoci ovog zapisa znaju šta ovaj izraz i pojam znači. Ova vlada mora da se sviđa i poziciji, i levici i desnici, ali i opoziciji, mada to je lako – u Srbiji opozicije nema, što je bilo rasulo se i pogubilo. Vlada mora da se sviđa i ovima recimo što prave spiskove, ako zatreba i za streljanje, i nose ih ruskom abasadoru – kao da on nema spiskove – mora biti po volji i crkvi i SANU i redom. Ta buduća vlada mora da ugodi i Vašingtonu i Briselu, i Moskvi i Kijevu, pa i šeicima koji drže novce. To može samo bukvalno saborna vlada, jer drugu ne bi prihvatili ni D. Ćosić, ni naši Naši, ni ruski Naši. To nije lako. Tajna je u onom noćnom letu za Moskvu gde se nešto razgovaralo – i gde su i lekari intervenisali – o tome. Kao što se razgovaralo i u Briselu kod ljubazne baronice K. Ešton. Ono što znamo nije dovoljno da budemo sigurni ko će ući u vladu, a malo znamo o onom tajanstvenom letu za Moskvu. Ostalo je komplikovano i u glavama i u medijima beogradskim, od kojih su većina famozni tabloidi. Čitamo izjavu prvog potpredsednika ruske vlade generala Dmitrija Rogozina: „Stranka Aleksandra Vučića, koja je pobedila na izborima u Srbiji, ne želi da kevće na Rusiju. Muškarčine. Nećemo ostati dužni“. General je uvek precizan i faktor je u vladi V. Putina i njega se mnogi boje a mnogi mu se dive. Nije ova generalova izjava teška za analizu ali ima i drugih izjava, a tek ono oko takvih izjava. Kada se ovo sa Krimom zavezalo u čvor, General je bio nešto jasniji. On iskreno hoće jaku i veliku Srbiju. On zna kako stvari stoje u RS u BiH, kako se to može rešiti s Kosovom našim, i kako su razna poređenja Krima i Kosova čas umesna čas neumesna, a to je muka i u Beogradu. Sve to ne ide – ili ide – zajedno, i može „u paketu“ da se reši. Ide tu i RS u BiH i Crna Gora, i Banjaluka i Kosovo naravno. Mogu to da reše i Rusi i Zapad upravo tako džumle ili u paketu, ali samo to sa Ukrajinom i sličnima ne ide u isti paket, jer uvek se nađe neko da muti vodu i V. Putinu i Zapadu, a tek nama u Srbiji. Tu je muka velika i Gospodaru nije lako ovo oko sastavljanja vlade, te stoga mi ostajemo kod toga da vlada može biti samo sabirna-saborna, a neki politikolozi to zovu koncentraciona, ali na isto mu dođe. Izjave Gospodara Vučića nisu jednostavne, i u jednom momentu je izjavio da vlada neće biti ni proruska ni prozapadna – to ponavlja i vojvoda Toma N. – ali iza toga dođu izjave koje unose drugačije svetlo u problem. Zabeležena je izjava Gospodareva nakon povratka iz Brisela da Srbija ide sigurno u EU „a ne u Evroazijsku uniju“. Izjava je data 2. aprila 2014, ali i tu ostaje mnogo nepoznanica, jer V. Putin poručuje: bombardovali ste Srbiju, „hajde bombardujte Rusiju“.

Situacija se menja iz sata u sat i nikom lako nije, a tek Gospodaru Vučiću kako je to sam najbolje zna – zapaženo je da je neispavan.

Pokušali su vredni novinari da dobiju neki jasniji odgovor od ruskog ambasadora – i ništa. Ambasador je bio jasan u onom šta se s čim može porediti, a šta pak ne može, ali u onom bitnom je ostao nejasan. Vi pažljivo čitate zapadne novine – rekao je ambasador – ali bolje bi bilo da čitate saopštenja agencije Itar-Tas i ruske novine. Lično smo probali i – ništa. Nije nam mnogo jasno ni ono o „ruskoj ruci“, jer ta ruka je moćna i u Rusiji i u Srbiji i na Zapadu.

I tako to – negde iza Uskrsa imaćemo vladu i kad prođe uskršnja nedelja bolje ćemo znati na čemu smo i s kim smo. Zapravo, kakva će biti vlada na Vučiću je da prelomi – on drži i nož i pogaču.

 
Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 05.04.2014.


The following two tabs change content below.
Mirko Đorđević
Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.
Mirko Đorđević

Latest posts by Mirko Đorđević (see all)