Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Republika Srbija potvrdila je više od 30 međunarodnih instrumenata koji se odnose na oblast ekonomskih i socijalnih prava. Iako se može reći da je u tom smislu relativno zaokružen međunarodnopravni okvir koji bi trebalo da bude osnova kvalitetnog uživanja ovih prava, to ni izdaleka nije slučaj. Centar za dostojanstven rad (CDR) sačinio je alternativni izveštaj koji će podneti Komitetu za ekonomska, socijalna i kulturna prava povodom podnošenja trećeg periodičnog izveštaja Republike Srbije o primeni Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.

U sklopu pisanja izveštaja, sačinjena je široka analiza koja obuhvata različite kategorije prava koja su formalno ili suštinski ugrožena (ne)postupanjem države prethodnih godina. Tekst koji sledi deo je uvodnih razmatranja ove analize. Autori izveštaja su Bojan Urdarević, Sarita Bradaš, Ivan Sekulović, Željka Jorgić Đokić i Mario Reljanović. Celokupna analiza dostupna je na kraju teksta.

Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (u daljem tekstu: Pakt, PESK) Republika Srbija je ratifikovala u okviru Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) još 1971. godine. Nakon promena 2000. godine, Savezna Republika Jugoslavija (SRJ) je 12. marta 2001. godine dala sukcesorsku izjavu kojom je ponovo pristupila ovom međunarodnom instrumentu. U skladu sa time, SRJ je podnela inicijalni izveštaj o primeni Pakta za period 1992-2002. godine, kao i drugi periodični izveštaj 2014. godine.

U pogledu izvora prava Evropske unije, Republika Srbija se obavezala Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU1 (NPAA) da će do 2021. godine izvršiti usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa svim relevantnim propisima EU.

Kada je reč o sprečavanju diskriminacije, u Izveštaju o skriningu Poglavlja 23 – Pravosuđe i osnovna prava navodi se da je, na osnovu informacija koje je dala Srbija, Zakon o zabrani diskriminacije u potpunosti usklađen sa Direktivom Saveta 2000/43/EZ o primeni načela jednakog postupanja bez obzira na rasno ili etničko poreklo i Direktivom 2000/78/EZ kojom se osniva opšti okvir za jednak tretman u zaposlenju i zanimanju.2 S druge strane, u delu Izveštaja kojim se procenjuje stepen usklađenosti i kapaciteta sprovođenja, ocenjeno je da je neophodno dodatno usklađivanje zakonodavstva u oblasti zabrane diskriminacije u cilju njegovog potpunog usklađivanja sa pravnim tekovinama EU, i to u vezi „obima izuzetaka od primene načela jednakog tretmana, definicije posredne diskriminacije i obaveze da se obezbedi razuman smeštaj za zaposlene sa invaliditetom“.3 I u Izveštaju za 2018. godinu o Republici Srbiji navodi se da je zakonodavstvo Srbije o zabrani diskriminacije načelno usklađeno sa evropskim standardima, ali da je „još uvek potrebno usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije“.4 Na kraju, treba napomenuti da je u najnovijoj reviziji NPAA iz 2018. godine navedeno da su izvršene izmene i dopune teksta Zakona o zabrani diskriminacije koje se odnose na primenu odredbi propisanih direktivama EU, a pre svih direktivama broj 2000/43/EZ i broj 2000/78/EZ.5

U oblasti rodne ravnopravnosti, u Izveštaju o skriningu Poglavlja 19 – Socijalna politika i zapošljavanje6 navodi se da je, prema informacijama koje je dala Srbija, u toku usklađivanje Zakona o ravnopravnosti polova sa Direktivom 2004/113/EZ o primeni načela jednakog tretmana muškaraca i žena u pristupu robi i uslugama i u prodaji robe i usluga, kao i sa Direktivom 92/85/EEZ o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu trudnica i porodilja ili dojilja, i to u cilju produžavanja roditeljskog odsustva i obezbeđivanja dodatne zaštite od otpuštanja. U Izveštaju za 2018. godinu o Republici Srbiji konstatovano je da novi zakon o rodnoj ravnopravnosti još uvek nije usvojen.7 Kako je navedeno u NPAA, prilikom usvajanja Zakona o ravnopravnosti polova nije se vodilo računa o harmonizaciji propisa. Iz tog razloga, konstatuje se da je „ostalo dosta toga da se uskladi na polju ravnopravnosti žena i muškaraca“, a kao primer navode se direktive broj 2004/113/EZ i direktiva broj 2010/41/EU.8

U pogledu prava na rad, u Izveštaju o skriningu Poglavlja 19 – Socijalna politika i zapošljavanje konstatovano je da su neka od osnovnih načela pravnih tekovina EU koje se odnose na radno pravo preneta u zakonodavstvo Republike Srbije. Pored toga, ocenjeno je da će biti potrebno sprovođenje značajnog broja „važnih prilagođavanja nacionalnog zakonodavstva kako bi se pripremilo za potpunu pravnu usaglašenost u ovoj oblasti“.9 Kako je navedeno u NPAA u okviru poglavlja „Socijalna politika i zapošljavanje“, Zakon o radu samo je delimično usklađen sa ključnim propisima EU.

U oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, prema NPAA, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu sadrži osnovne standarde Direktive Saveta broj 89/391/EEZ od 21. juna 1989. godine o uvođenju mera kojima se podstiče poboljšanje bezbednosti i zdravlja zaposlenih na radu.10 Pored toga, navodi se da su standardi pojedinačnih direktiva transponovani raznim domaćim propisima.

Kada je reč o unutrašnjim izvorima, veliki broj zakonskih i podzakonskih propisa determiniše normativni okvir utvrđenih ekonomskih i socijalnih prava. Trenutna situacija u Republici Srbiji, kada je reč o društvenim pokazateljima, daleko je od zadovoljavajuće i u pojedinim segmentima je alarmantna. Ovome su doprineli kako teško stanje na tržištu rada i odumiranje socijalnih funkcija države, tako i ekonomska politika, politika zapošljavanja i dosadašnja politika privatizacije državnih preduzeća. Stanje na tržištu rada je veoma loše, a podaci o siromaštvu ukazuju na nužnost hitne akcije države, koja po pravilu izostaje.

Kada je reč o stopi apsolutnog siromaštva, prema podacima za 2017. godinu ona je iznosila 7,2%, što je blagi pad u odnosu na prethodnu godinu, kada je bila 7,3%.11 U svakom slučaju, oko pola miliona stanovnika Republike Srbije nije u stanju da zadovolji minimalne egzistencijalne potrebe. Najviše stope siromaštva beleže se kod nezaposlenih lica (23,8%), lica sa nezavršenom osnovnom školom (18,5%) i u višečlanim domaćinstvima (15,2%). Najviše zabrinjava porast siromaštva u višečlanim domaćinstvima i kod dece.

Tabela 2: Stopa apsolutnog siromaštva u Republici Srbiji 2006-2017.

2006.2007.2008.2009.2010.2011.2012.2013.2014.2015.2016.2017.
8,88,36,16,67,66,66,37,47,67,47,37,2

Izvor: Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, 2018.

Regionalne razlike u stopama siromaštva su i dalje velike, pa je tako ona dvostruko viša u vangradskim nego u gradskim područjima (4,9% prema 10,5%). Pored toga, i struktura potrošnje vangradskih domaćinstava nepovoljnija je u odnosu na gradska. Primera radi, u strukturi potrošnje gradskih domaćinstava obrazovanje učestvuje sa 1,6%, dok je kod potrošnje vangradskih domaćinstava taj procenat 1,2%.12 Kada je reč o decilnoj analizi, ove razlike su još izraženije, pa tako u strukturi potrošnje domaćinstava u desetom decilu obrazovanje učestvuje sa 2,2% a kod prvog decila samo sa 0,3%.13 Ta razlika je izrazito velika i u domenu rekreacije i kulture, jer je udeo odgovarajuće potrošnje kod desetog decila 9,1%, dok je kod prvog decila samo 2%.

U pogledu stope relativnog siromaštva, prema podacima za 2017. godinu ona je iznosila 25,7%, što je blagi pad u odnosu na prethodnu godinu, kada je bila 25,9%. Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti iznosila je 36,7%.

Tabela 3: Stopa relativnog siromaštva u Republici Srbiji 2014-2017.

2014.2015.2016.2017.
25,026,725,925,7

Izvor: Siromaštvo i socijalna nejednakost, Republički zavod za statistiku, 2018.

Najviša stopa rizika od siromaštva zabeležena je kod lica u domaćinstvima s dvoje odraslih i troje ili više izdržavane dece (55,8%) i lica mlađa od 65 godina koja žive u jednočlanim domaćinstvima (39,6%).

Kada je reč o stopama nejednakosti, mereno prema potrošnji (na osnovu Ankete o potrošnji domaćinstava), vrednost Gini koeficijenta iznosi 25,9 u 2017. godini i beleži blagi pad u odnosu na 2016. godinu. S druge strane, mereno prema prihodima (na osnovu Ankete o prihodima i uslovima života), vrednost Gini koficijenta iznosi 37,8 u 2017. godini i takođe beleži pad u odnosu na prethodnu godinu.

Analiza stanja ekonomskih i socijalnih prava u Republici Srbiji, prateći strukturu odredbi Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, ukazuje na nedostatke u normiranju, pogrešnoj praksi, nedovoljnoj zaštićenosti ugroženih kategorija stanovništva, kao i ukazuje na ukupno urušavanje standarda uživanja ovih prava, koje dovodi do dramatičnog pogoršanja položaja ne samo ekonomski najugroženijih, već i širih slojeva stanovništva koji su pogođeni novim socijalnim politikama a istovremeno su žrtve politika u oblasti rada i zapošljavanja.

Preuzmite PDF celog izveštaja

Centar za dostojanstven rad (CDR)

Peščanik.net, 13.07.2019.

________________

  1. Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, treća revizija, februar 2018.
  2. Izveštaj o skriningu za Srbiju, Poglavlje 23 – Pravosuđe i osnovna prava, 16.
  3. Ibid., 47.
  4. Evropska komisija, Republika Srbija – Izveštaj za 2018. godinu, 29.
  5. NPAA, 791.
  6. Izveštaj o skriningu, Srbija, Poglavlje 19 – Socijalna politika i zapošljavanje, 13.
  7. Evropska komisija, Republika Srbija – Izveštaj za 2018. godinu, 30.
  8. NPAA, 791.
  9. Izveštaj o skriningu, Srbija, Poglavlje 19 – Socijalna politika i zapošljavanje, 14.
  10. Ibid., 763.
  11. Ocena apsolutnog siromaštva u Srbiji, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, 2018.
  12. Bilten – Anketa o potrošnji domaćinstava, Republički zavod za statistiku, 2017.
  13. U prvom decilu su najsiromašnija domaćinstva (sa najnižom ekvivalentnom potrošnjom), dok su u desetom najbogatija (sa najvišom ekvivalentnom potrošnjom).