Malik Boutih je poslanik socijalista u francuskom parlamentu i dobar prijatelj Fransoa Olanda. Jedan je od retkih koji ga javno kritikuju, kao nedavno u Paris-Matchu. Razgovor vodio Alain-Xavier Wurst.
Gospodine Butih, otkazali ste učešće na slavlju u Berlinu povodom 50 godina od potpisivanja jelisejskog ugovora. Zašto?
Ovaj sastanak me podseća na porodično okupljanje gde niko nikoga ne podnosi, ali se svi ponašaju kao da je sve u najboljem redu. Proteklih meseci pratim anti-nemačku debatu u Francuskoj, dok u Nemačkoj osećam nepoverenje ili čak prezir prema Francuskoj. To pokazuje da se naše zemlje jedna od druge sve više udaljuju. Svi koji veruju u evropsko ujedinjenje morali bi da se pozabave ovom zabrinjavajućom činjenicom.
Na šta tačno mislite?
U međuvremenu su proevropljani u svim zemljama EU postali manjina. Brisel proizvodi norme i pravila, dok je sa druge strane evropski projekat iscrpljen. Pravi evropski konstrukt znači da se moramo vratiti evropskom pra-obećanju, a to je napredak za sve evropske narode.
Uvek je bilo nesuglasica u nemačko-francuskim odnosima, ali su se uvek rešavale zbog Evrope. Imajući to u vidu, nije li otkazivanje vašeg dolaska kontraproduktivno?
Današnje generacije se više ne orijentišu prema bolnim sećanjima na rat i na neprijateljstvo naša dva naroda. Kao proevropljanina, veoma me nervira aktuelno licemerstvo. Svojim potezom obraćam se nemačkim Linkeu i SPD-u, koji je upao u zamku latentnog nacionalizma, za čiji nastanak veliki deo odgovornosti snosi Angela Merkel. A i moji zemljaci, koji u političkim diskusijama Nemačku oštro kritikuju, javno izjavljuju da u nemačko-francuskim odnosima sve funkcioniše kao podmazano.
Da li je nacionalna država postala prepreka za evropske integracije?
Suprotstavljati nacionalnu državu evropskim integracijama jeste isto tako besmisleno kao kada biste to činili sa parom i vodom. Ova suprotnost je deo diskursa onih koji su protiv izgradnje jedinstvene Evrope, a koji time izbegavaju da iznesu svoj pravi politički stav, tj. nacionalizam.
Nemačka predlaže federalistički model. Šta vi mislite o tome?
Uopšte se ne radi o tome. Federalizam ili kooperacija, to su debate kojima se nešto važno prikriva, a to je da se danas Evropa na percipira kao nešto što donosi napredak ljudima. Ključno pitanje glasi: kako možemo da raskinemo sa briselskom neoliberalnom politikom koja uništava demokratska, socijalna i politička dostignuća naših zemalja? I kako da na građane prenesemo evropski duh? Trenutno postoji opasnost da će Francuzi kao i Nemci podleći iskušenju secesije i re-nacionalizacije. Nemačka zbog svoje ekonomske snage, a Francuska zbog zaštite sfere svog političkog uticaja. Svako danas smatra da je onaj drugi teret koji sprečava njegov napredak. Nacionalizam u svom perfidnom obliku kuca na naša vrata i protiv toga moramo da se borimo.
Da li optužujujete Nemačku za antievropsku politiku?
Nemam nikakve sumnje da Angela Merkel i Fransoa Oland imaju uverljivu evropsku viziju. Ali ona više podseća na utopiju. Kada vidim kako Angela Merkel celu Evropu podučava budžetskoj politici, a nas francuske socijaliste upozorava da smo rasipni i time, onako uzgred, u Nemačkoj pobuđuje opasan nacionalistički ton, znam da su kratkoročni izborni interesi prevagnuli nad dugoročnim političkim ubeđenjima. U takvim trenucima potrebni su jaki signali da to neće proći.
Mislite li možda da će Nemci pogrešno protumačiti vašu odluku?
Moje neučešće na obeležavanju 50-ogodišnjice jelisejskog ugovora u stvari je znak prijateljstva. Nisam nacionalista koji ima nešto protiv Nemačke. Moji roditelji su Alžirci. Moj otac se u alžirskom ratu borio protiv Francuske. Znam šta su podele među narodima. Ali smatram da je politička hrabrost jasno reći šta čovek misli, i istovremeno tražiti novu ravnotežu između naših naroda. Evropa jelisejskog ugovora je mrtva. Ukoliko želimo da evropska ideja opstane, moramo je stvoriti ponovo.
Die Zeit, 22.01.2013.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 24.01.2013.
