Trebalo bi raditi na tome da se što je pre moguće podnese zahtev za pristupanje Evropskoj uniji. Zašto?

Najpre valja reći da se stvara atmosfera da je na Evropskoj uniji da odluči da li želi Srbiju za člana. To je, blago rečeno, promena teme. EU je donela odluku 2003. godine. Postoji institucionalizovan postupak koji se zove proces stabilizacije i pridruživanja. U poslednjih godinu dana, od kada se pojačala propaganda u medijima da Srbija hoće ali EU neće, Crna Gora je podnela zahtev, a to je učinila i Albanija. Odgovor na takav zahtev zemalja koje su u pomenutom procesu ne može da bude drukčiji nego pozitivan. Zato znači da će u dogledno vreme ove dve zemlje početi pregovore koji takođe ne mogu da se završe drukčije nego članstvom. A posle dogovora Hrvatske sa Slovenijom i Makedonije sa Grčkom, ove će dve zemlje, jedna pre a druga kasnije, pristupiti Evropskoj uniji.

Zašto je članstvo dobro? Dovoljno je uporediti napor koji EU ulaže da pomogne zemljama članicama da se suoče sa krizom sa onim čemu se mogu nadati zemlje koje su izvan Unije. Ova će pomoć i podrška biti još značajniji u narednom periodu, kada akutna faza krize prođe. Biće potrebno podržati obnavljanje finansijskog priliva u zemlje kojima su investicije i kapital potrebni kako bi se ubrzano razvijale, a EU već sada radi intenzivno na merama kako da se to ostvari. Naravno, prevashodne su obaveze prema zemljama članicama i kandidatima, a ne prema onima koje to nisu ni jedno ni drugo.

To je glavni razlog zašto bi bilo potrebno što je moguće pre postati zemlja kandidat, jer će inače biti teže učestvovati u privrednom oporavku.

 
Blic, 09.09.2009.

Peščanik.net, 09.09.2009.