Dok čekamo da Vuk Cvijić objasni zaplete i preokrete u slučaju Milić, ovde ćemo o manje važnim stvarima. Pričaćemo uopšteno, bez mnogo referenci, jer nam je i tema takva. Nije predsednik Demokratske stranke jedini, ali pozovimo se sad na njega, a čitalac će se lako setiti i drugih. Dakle, ne prođe mnogo a da se predsednik DS-a ne oglasi uvek o istom. Ponekad s razlogom, a ponekad bez razloga. Biće da se sad oglasio jer je više opozicionih stranka, evropski nastrojenih, najavilo zajednički izlazak na izbore, kad god ih bude, ako ih bude.
Kaže predsednik DS-a da ne treba zbunjivati glasače programima, potrebna nam je referendumska atmosfera, glasa se za ili protiv Vučića, pa spram Vučića treba da stoji samo jedan protivkandidat. Što bi možda imalo smisla da su izbori predsednički. Ali nisu. (Mada, nije isključeno da prvo idemo na predsedničke, pa posle na izbore za skupštinu, ako bude i jednih i drugih.) Ne mari predsednik DS-a za te fine nijanse, referendum pa referendum, za ili protiv, Vučić s jedne a studenti s druge strane. Ne smeta mu ni ta očigledna nesrazmera – Vučić s jedne strane, a neidentifikovani kolektiv s druge.
Dakle, nema smisla ni da su predsednički izbori, da se tako priča o njima. Ali, na stranu sad to. Logika je otprilike sledeća. Ljudi u Srbiji su glupi, lako ih je zbuniti. Ako bude više protivkandidata, možda će neko, inače opoziciono nastrojen, pomešati imena i glasati za Vučića. To da su ljudi u Srbiji glupi, pošto za gospodara imaju Vučića, ne zvuči da je sasvim bez smisla. Samo što ja verujem da nisu glupi. Ucenjeni su. Uplašeni za svoju egzistenciju. Uvučeni u kolaboraciju zbog sitnog kalkulantstva i sad ne znaju kako iz tog stiska da se izvuku. Ali, ako su rešili da se izvuku, to je onda to.
Glasati za ili protiv Vučića je odvojeno od toga koliko je protivkandidata s druge strane. To nema veze jedno s drugim. Ako su rešili da glasaju protiv, ljudi će glasati za jednog od protivkandidata, za studente ili već za neku opoziciju (i to treba ponoviti, i studenti su – opozicija). Ali predsednik DS-a uporno ponavlja – svi za studente. Kaže, istina, i to da on poštuje kolege iz drugih stranaka, da ništa ružno neće reći o njima, ali, ne vredi – otme mu se svako malo: samo moja stranka se ponaša ispravno, svi drugi moraju kao mi, a ako neće, onda greše i rade za režim. Kolaboranti, tako misli za njih.
Po tome koliko često izlazi s tim jednim te istim stavom, reklo bi se za njega da je (studentski) fanatik. Ili da fanatično stoji uz studente. Što bi onda moglo da znači da je uz studente nepokolebljivo, kruto (ili rigidno, ako hoćete), po svaku cenu, bespoštedno, spreman da ide do kraja bez obzira na posledice. Samo što nije tako. Pisao je i govorio o tome na časovima jednom davno profesor Aleksandar Ilić: fanatik u stvari sumnja i boji se da bi njegove sumnje mogle biti opravdane. Pa umesto da sve iznova proveri, on uokolo ubeđuje druge da misle kao i on.
Pogotovo mu je važno da u svoje stavove ubedi neistomišljenike. Jer, ako oni prihvate njegov stav, to bi moralo da znači da je u pravu, a ta potvrda, opet, neophodna mu je da bi ublažio svoje strahove, ako ne baš i sasvim otklonio, što je za fanatika uostalom nemoguće, jer da je moguće – ne bi bio fanatik. Mislio je Ilić, tada kada je govorio o tome, na fanatike iz redova ondašnje, jedne jedine, partije. Bilo mu je važno da pokaže da nasilje nad neistomišljenicima nije bilo izvedeno iz čvrste vere u sopstvenu ispravnost, nego, naprotiv, iz temeljne sumnje u svoje verovanje.
Ne znam da li je predsednik DS-a fanatik, verujem da nije. Samo kažem da liči na fanatika kada vidi ili prepozna mogućnost da se druge opozicione partije udruže i izađu na izbore. Kao da ga to uzdrma, pa mora da im objasni da greše, ne zato što mu je stalo do njih nego zato što se plaši za sebe i za ispravnost svojih stavova. Evo, ja recimo mislim da je, dok se ne raspišu izbori, sasvim nevažno ko će, s kim će i da li će na izbore. Da je od toga mnogo važnije organizovanje i rad u kampanji protiv režima. I da će režim posle izbora pasti, koliko god da bude lista na strani pobunjenog društva.
Ali, ja nisam stranka. Što se stranaka tiče, DS odnedavno nije više sam. Pridružio mu se ZLF. (Dugačko mi da ispisujem Zeleno-levi front.) To je dobra vest za predsednika DS-a, eto malo mira za njega (to ako sam ja u pravu i ako ima smisla da ga vidimo kao fanatika, a sasvim je moguće da grešim). Ali, što se samog ZLF-a tiče, stvar je zbunjujuća. Najbolji argumenti u prilog izlaska opozicionih stranaka na izbore stizali su upravo iz redova te stranke. Na ovom sajtu, ubedljivo ih je iznosio Rastislav Dinić. Samo kratko ćemo prepričati njegove argumente.
Oni se sastoje od dva koraka. Prvi se tiče samih izbora (ovih za koje strepimo da li će ih uopšte biti). Drugi se odnosi na prve sledeće izbore (posle ovih što ih čekamo da budu). Prvi se onda deli na više uvida. Prvo, nije tačno da se izlaskom opozicionih stranaka na izbore smanjuju šanse da režim na njima doživi poraz. Pod uslovom, naravno, da svaka opoziciona lista ima kapacitet da pređe cenzus. A to nije stvar uverenja, nego jednostavnog uvida u raspoloženje žitelja Srbije. Drugo, ako se desi da studenti ipak ne pobede, a moguće je, šta se događa sa opozicionim strankama?
Sasvim očigledno: naredne četiri godine biće isključene iz političkog života i bez sredstava da opstanu. Stranke su resurs i institucija. Ako čuvamo resurse i stalo nam je do institucija, moramo onda sačuvati i stranke, što znači da treba da idu na izbore. One čine naš demokratski kapacitet, kakve god da su. Ali, neka bude da će pobediti studenti (kao što ja mislim da hoće). I neka studenti umesto skraćenog mandata uzmu ceo mandat (o čemu se sve više govori). Stranke opet nestaju i na prve sledeće izbore izlaze samo studenti, s jedne strane, i stranke sadašnjeg režima, s druge.
Šta misli čitalac, kakve su šanse studenata u tom drugom izbornom poduhvatu? Ali, čak i ako je čitalac optimista (ja, recimo, nisam), ostaje jedna stvar: iz krize u koju smo upali, izaći će samo jedna od stranaka koje danas imamo – SNS. To će biti rezultat naše ogorčene – da ne kažem: fanatične – borbe protiv njih. Kako se to sviđa čitaocu?
Peščanik.net, 12.06.2026.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Dejan Ilić (see all)
- Fanatično protiv SNS-a - 12/06/2026
- Bože, pomozi - 09/06/2026
- Avion pun muškaraca - 05/06/2026
