Kabul, Avganistan, foto: David Guttenfelder

Kabul, Avganistan, foto: David Guttenfelder

Svima savetujem da zapamtite ime Lorete Linč, Vrhovne državne tužiteljke SAD. Uostalom, ovo se ime i bez nekih dodatnih napora da upamtiti. Skandal je u svakom pogledu priličan, pa ćemo tokom narednih meseci o gospođi Linč još mnogo toga čuti. Kao i o spisku (a možda i o nekim budućim spiskovima) egzotičnih imena i prezimena za koje do sada nismo imali prilike da čujemo.

Jedno je sigurno: Fifa više neće moći da živi tako lagodno kao što je do sada živela. Neće li par zalutalih šrapnela izazvanih eksplozijom ovog skandala zakačiti i našu čudesnu zemlju? Šta čeka sledeće fudbalsko prvenstvo sveta koje 2018. treba da bude održano u Rusiji?

Ova priča nam slikovito ogoljava još dve stvari koje se mogu formulisati sa dva, naizgled nevezana pitanja. Prvo, kako to da baš Rusija tako uspešno sarađuje sa svim međunarodnim sportskim organizacijama? I drugo, nije li došlo vreme da se složimo s našom koleginicom Julijom Latinjinom i da je podržimo u njenoj samopregornoj borbi protiv opšteg prava glasa?

Sve međunarodne sportske federacije, a među njima i FIFA, organizovane su na nama blizak i potpuno razumljiv način. Pogledajte samo starosnu dob i radni staž fudbalskih korupcionera, nedavno uhapšenih u Švajcarskoj. Među njima su zvaničnici od 69, 72, 83 i 86 godina starosti, svi sa desetinama godina provedenih u ovoj međunarodnoj fudbalskoj organizaciji. Svi se oni odlično znaju, o svemu su se već odavno dogovorili i sve među sobom bratski podelili. Ti „starci razbojnici“ se na svoje dužnosti biraju i po sto puta, a ako iz nekog razloga ipak moraju da ih napuste, oni tada vrlo rado na sebe preuzimaju sav teret nekog „drugog posla“. Tako smo i mi živeli za vreme sovjetske vlasti. Tako živimo i danas. Za sve nesmenjive, nesmenjivost vlasti je krajnje delotvorna.

A što se opšteg prava glasa tiče, obratite pažnju iz kojih krajeva sveta potiču ti uhapšeni lupeži. Većina njih su predstavnici zemalja koje apsolutno ništa ne znače u fudbalu i skoro niko od njih ne potiče iz zemalja takozvane razvijene demokratije. Ali kod odlučivanja, sve te zemlje imaju potpuno ista prava kao Španija, Nemačka ili Engleska. Glas nemačkog predstavnika u Fifi teži taman koliko i glas gospodina sa Kajmanskih ostrva, jedne od najvećih svetskih „perionica prljavog novca“. I sad, ako imate potrebu da rešavate nekakvo „vrlo delikatno pitanje“, kome ćete se obratiti – Nemcu ili Kajmacu? Nije mi namera da vređam ta slavna ostrva, pa ni Nikaragvu, Venecuelu ili Kostariku, ali činjenice ostaju činjenice. Vrli predstavnici baš tih zemalja vredno su skupljali i štedeli novce za stare dane i isto toliko vredno nastavili da to čine i kada ih je starost već uveliko stigla.

Sve dok se nije otkrio ništa manje moćni skandal u vezi sa izborom Solt Lejk Sitija za prestonicu Olimpijskih igara, po sličnom principu je finkcionisao i Međunarodni olimpijski komitet. I tada se mnogo toga bilo promenilo. Ali i pored toga, čelnici MOK-a i njihov način rada su i dalje provocirali javnost na gomilu „nezgodnih“ pitanja. Ta su pitanja ponovo postala posebno aktuelna kada je za mesto održavanja poslednjih Zimskih olimpijskih igara bio izabran Soči.

Nesmenjivost vlasti, impozantna zastupljenost predstavnika zemalja trećeg sveta, netransparentnost procedura oko dobijanja i raspodele komercijalnih prava i prihoda od turnira, zamršeni sistem izbora na rukovodeća mesta, što za rezultat daje to da predsednici Fife neprekidno rukovode ovom organizacijom i po dvadeset godina i čak do svoje devedesete godine starosti – sve to uspešno sprovodi i podržava njen današnji šef Jozef Blater, a to isto je činio i njegov prethodnik Žoao Avelanž.

Izbor zemlje domaćina za pojedina svetska prvenstva je posebna priča. Mada se čini da ona sada i nije najvažnija. To su se samo kod nas, u Rusiji, oko ovog sledećeg Svetskog fudbalskog prvenstva 2018. tako jako uzbudili i, naravno, optužili prokletu Ameriku za zlonamernu organizaciju čitavog skandala. Reč je realno o dva pitanja, pri čemu je pitanje korupcije prilikom izbora zemlje domaćina za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2018. i 2022. priključeno takoreći usput.

Ministarstvo pravde SAD već odavno vodi istragu o tome na koji način su se prodavala prava na televizijske prenose i ostale medijske projekte vezane za svetske šampionate u fudbalu i kako su bili organizovani turniri na američkom kontinentu. Pare su išle preko američkih banaka, poslovi su se najčešće sklapali na teritoriji SAD, a učesnici u ovim poslovima su između ostalih imali i američke pasoše. Čitava ova priča zapravo i nema neke naročite veze s fudbalom, a još manje s nama.

Drugo pitanje je za nas mnogo zanimljivije. Teoretski se može desiti da Rusiji oduzmu pravo na organizaciju Svetskog prvenstva, mada je ovaj scenario uzgred budi rečeno malo verovatan. Radi se naime o tome da su prava na organizaciju SP 2018. i SP 2022. Rusija i Katar dobili istovremeno. I zato, čim se povede reč o korupciji pri izboru zemlje domaćina, Rusija i Katar idu zajedno. A situacije ova dva učesnika su ruku na srce bile sasvim različite.

U trci za šampionat 2018. Rusija nije bila autsajder. Naša prijava objektivno nije bila ništa lošija od ostalih. Britanci su se iz razumljivih razloga bolje kotirali od nas, ali u trenutku donošenja odluke su već svima zaista bili dojadili. Njihovi mediji su sve konkurente uglavnom neosnovano za svašta optuživali, pa je britanska kandidatura kod članova izvršnog komiteta Fife, i to baš u trenutku kada se glasalo, izazvala ništa drugo osim ljutnje. Oni za Britance nisu hteli da glasaju iz inata. Sa svim ostalim kandidaturama smo bez problema mogli da se takmičimo. Ali postoji i jedan važan detalj, jedna „mala prednost“ koja se nikako ne bi smela zanemariti. Rusija je garantovala neograničen budžet i deklarisala svoju spremnost da potroši bilo koju sumu novca na organizaciju turnira. A to je stvar koju i MOK, i FIFA, i sve ostale sportske federacije prosto obožavaju.

Verovatno ste primetili da Rusija poslednjih par godina prima na sebe organizaciju prvenstava svih iole značajnih vidova sporta. Izaberite bilo koji i nećete pogrešiti. Fudbal, hokej, trke formule 1, laka atletika, plivanje, Univerzijada, prvenstvo u košarci koje će nam po svoj prilici takođe dati – mi sve prihvatamo i ne pitamo za cenu. A sve svetske sportske organizacije vole da sve u vezi samih takmičenja, i sve pride takmičenju, bude „bogato“. Tako se može desiti da je neko nekog tamo možda i podmazao, ali većina nije iz tog razloga glasala za Rusiju.

A s Katarom je stvar mnogo složenija. Rusija je pobedila u dugoj i upornoj borbi, a Katar – nokautom. Njihova prijava je već od samog početka bila apsurdna. Bilo je više nego očigledno da će od održavanja Svetskog prvenstva u toj zemlji samo Katar imati koristi. Za njega su glasali lako i veoma orno, tako da će najverovatnije uslediti i preispitivanje odluke o dodeli prava na organizovanje prvenstva 2022. A u vezi odluke za 2018 – sumnjam. Uostalom, sad je već kasno. Do šampionata je ostalo još svega tri godine, što je malo vremena da bi se za jedan takav događaj neko drugi mogao pripremiti.

I da ponovim: Fifu čekaju velike promene. Kada se pred same izbore za predsednika Fife odjednom hapsi pola tuceta njenih visokih funkcionera – to je zaista fenomenalno. Kada su ti izbori praktično bez alternative, a izabrani predsednik čovek kojeg godinama otvoreno optužuju za sve smrtne grehe i koji je, uzgred, već dve decenije zreo za penziju – to je još fenomenalnije. Ali gospođa Linč mi uopšte ne liči na osobu koja je spremna da se „dogovara“ i bilo šta prepušta zaboravu.

Anton Oreh, Ежедневный журнал, 28.05.2015.

Prevod s ruskog Haim Moreno

Peščanik.net, 31.05.2015.