Bio je to možda najpoznatiji predsednički izveštaj u istoriji.
Šestog avgusta 2001, predsednik Džord V. Buš dobio je poverljivi izveštaj o pretnjama Osame bin Ladena i njegove terorističke mreže, Al Kaide. Tog jutra je „predsednički dnevni rezime“ – strogo poverljivi dokument koji pripremaju američke obaveštajne agencije – nosio sada već ozloglašeni naslov: „Bin Landen rešen da napadne unutar SAD.“ Nekoliko nedelja kasnije, 11. septembra, Al Kaida je postigla svoj cilj.
Desetog aprila 2004, Bušova Bela kuća skinula je poverljivost sa tog dnevnog rezimea – i jedino sa njega – popuštajući pod pritiskom Komisije za 11. septembar, koja je ispitivala događaje koji su prethodili napadu. Zvaničnici iz administracije umanjivali su značaj ovog dokumenta, tvrdeći da je u pitanju, uprkos zvučnom naslovu, samo procena Al Kaidine istorije, a ne upozorenje na predstojeći napad. Dok su neki kritičari takvu tvrdnju smatrali apsurdnom, pažljivije čitanje izveštaja pokazuje da ovaj argument ima neko utemeljenje.
To jest, ukoliko se izveštaj ne čita u kontekstu dnevnih izveštaja koji su mu prethodili, i koje Bušova administracija nije želela da objavi. Iako ti dokumenti još uvek nisu javni, ja sam pročitao neke delove, uz druge nedavno otvorene dokumente, i došao do neizbežnog zaključka: reakcija administracije na ono što je Bušu rečeno u nedeljama pre čuvenog izveštaja otkriva znatno ozbiljniji nemar nego što se priznavalo. Drugim rečima, dokument od 6. avgusta, i pored čitavog skandala koji je isprovocirao, nije ni približno toliko šokantan kao izveštaji koji su mu prethodili.
Direktna upozorenja upućena Bušu o mogućnosti napada Al Kaide počela su u proleće 2001. Do 1. maja, CIA je obavestila Belu kuću o izveštaju da „jedna grupa koja trenutno boravi u SAD“ planira terorističku operaciju. Nekoliko nedelja kasnije, 22. juna, u dnevnom rezimeu pisalo je da napad Al Kaide verovatno „predstoji“, iako su obaveštajni podaci govorili da je vremenski okvir rastegljiv.
Ali neki ljudi iz administracije smatrali su da je ovo upozorenje samo hvalisanje. Jedan obaveštajac i jedan član Bušove administracije pričali su mi kako su neokonzervativni lideri koji su nedugo pre toga preuzeli vlast u Pentagonu upozoravali Belu kuću da je CIA namagarčena; po ovoj teoriji, Bin Laden se samo pretvarao da planira napad kako bi odvratio pažnju administracije sa Sadama Huseina, koga su neokonzervativci smatrali opasnijom pretnjom. Obaveštajci su, kažu ovi izvori, tvrdili da je smešna ideja da Bin Laden, islamski fundamentalista, kuje zaveru sa Huseinom, iračkim sekularistom, ali prevladale su sumnje neokonzervativaca.
U odgovoru na to, CIA je pripremila analizu u kojoj je praktično preklinjala Belu kuću da prihvati da je opasnost od Bin Ladena realna.
„SAD nisu na meti dezinformacijske kampanje Usame bin Ladena“, stajalo je u dnevnom rezimeu 29. juna, jer je u to vreme praktikovana takva transliteracija Bin Ladenovog imena. Na više od jedne strane, u dokumentu se nabrajaju mnogi dokazi, uključujući i intervju jednog bliskoistočnog novinara iz tog meseca sa Bin Ladenovim saradnicima koji su upozoravali na predstojeći napad, kao i pritisak konkurencije koji je ovaj teroristički vođa osećao, budući da je dosta islamista regrutovano za borbe u Čečeniji, separatističkom regionu Rusije.
CIA je ponavljala upozorenja i u narednim izveštajima. Operativci povezani sa Bin Ladenom, stajalo je u izveštaju od 29. juna, očekivali su da će predstojeći planirani napadi imati „dramatične posledice“, uključujući i brojne žrtve. Prvog jula, u izveštaju je navedeno da je operacija odložena, ali da će se „desiti uskoro“. Neki izveštaji ponovo su upozoravali Buša da je vremenski okvir napada rastegljiv, i da se planovi za napad, uprkos navodnom kašnjenju, i dalje odvijaju.
Međutim, Bela kuća je odbila da preduzme bilo kakve ozbiljne korake. Službenici Protivterorističkog centra unutar CIA postajali su sve nervozniji. Devetog jula, na sastanku protivterorističke grupe, jedan službenik je predložio da svi zatraže premeštaj, kako bi neko drugi bio odgovoran kad dođe do napada, što mi je u razgovoru potvrdilo dvoje ljudi. Predlog je bio odbačen, kažu oni, jer ne bi bilo vremena za obuku novih ljudi.
Istog dana u Čečeniji, prema obaveštajnim podacima koje sam imao priliku da vidim, Ibn Al-Katab, ekstremista poznat po svojoj brutalnosti i vezama sa Al Kaidom, rekao je sledbenicima da uskoro mogu da očekuju neke vrlo važne vesti. U roku od 48 sati, kazao mi je jedan zvaničnik, ta informacija stigla je do Bele kuće, što je potvrdilo upozorenja CIA. Ali zvona za uzbunu se ponovo nisu oglasila.
Dvadeset četvrtog jula, Buš je obavešten da se napad i dalje sprema, ali da je odložen, možda na nekoliko meseci. Ali predsednik nije smatrao da su izveštaji o potencijalnim napadima dovoljni, rekao mi je jedan obaveštajac, i umesto toga zatražio širu analizu Al Kaide, njenih ciljeva i njene istorije. Odgovarajući na taj zahtev, CIA je počela da sastavlja izveštaj od 6. avgusta.
Nakon 11. septembra, Bušovi zvaničnici pokušavali su da se odbrane od kritika kako su ignorisali upozorenja CIA, tvrdeći da im nije rečeno kada će se i kako napad odigrati. To je tačno, striktno govoreći, ali poenta nije u tome. Čitavog tog leta, bilo je događaja koji su mogli da razotkriju plan, da je država bila u najvišoj pripravnosti. Čak i dok je izveštaj od 6. avgusta pripreman, Muhameda al-Katanija, Saudijca za koga se veruje da je imao ulogu u napadima 11. septembra, zaustavio je na aerodromu u Orlandu jedan sumnjičavi graničar, koji ga je 4. avgusta vratio nazad preko okeana. Dve nedelje kasnije, drugi zaverenik, Zakarijas Musavi, uhapšen je zbog kršenja viznih propisa u Minesoti, nakon što je pobudio sumnju u jednoj školi letenja. Ali tačke nisu spojene, i Vašington nije reagovao.
Da li je napad 11. septembra mogao biti sprečen da je Bušov tim odmah reagovao na upozorenja iz tih dnevnih izveštaja? Nikad nećemo saznati. I to je možda najbolnije u svemu ovome.
Kurt Eichenwald, The New York Times, 11.09.2012.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 15.09.2012.
NAŠ TERORIZAM