„Gondola će biti izgrađena uprkos histeriji agresivne manjine. Beograd će dobiti gondolu koja će povezivati kalemegdanski park i Ušće, kao što gondolu imaju Jerusalim, Njujork i mnogi drugi gradovi“, kazao je nedavno famozni zamenik gradonačelnika Beograda, Vesić.
Dobro je što vice-gradonačelnik nije lik kome se, bar ne bez vrlo ozbiljnih rezervi, može verovati. Uostalom, za istu gondolu govorio je ne tako davno da će do kraja ove godine prevoziti putnike, što se naravno, na sreću, pokazalo kao neistina. Nije isključeno ni da je ova izjava svesno bačena „dimna bomba“, s idejom da arogantnim bezobrazlukom skrene pažnju javnosti sa teškog skandala u vezi sa „ulepšavanjem“ Trga republike, takođe u njegovoj režiji.
Kako god bilo, mene je izjava vice-gradonačelnika asocirala, ne zbog njihove slučajne fizičke sličnosti, već zbog njegove namerne osione bahatosti svojstvene pravom „velikom“ dahiji, na Kučuk Aliju.
Ali ne bih sad o smislu i bahatoj, elementarnoj nepristojnosti izjave koja u „histeričnu agresivnu manjinu“ pored više hiljada građana svrstava i pravo mnoštvo kompetentnih, autoritativnih stručnih subjekata koji su potpisnici peticije za očuvanje beogradske tvrđave.
Ne bih ni o tragikomičnosti toga da Vesić kao predstavnik „tolerantne većine“ insistira na „pozitivnom mišljenju“ Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koje je pribavljeno samo na osnovu saglasnosti dela jednog odeljenja i direktorke te institucije, a da nijedno drugo odeljenje u Zavodu nije konsultovano oko projekta, pa se desilo da je Stručni savet, inače savetodavno telo Zavoda, svoj negativan stav o projektu izneo tek nakon što su to od njega zatražili predstavnici najveće evropske organizacije za zaštitu kulturne baštine Evropa Nostra.
Ne bih ni o tome kako zvuči Vesićevo „uprkos“ ako u Planu generalne regulacije u Beogradu stoji da se zabranjuje „postavljanje dalekovoda, žičanih sajli za alternativni prevoz u području beogradske tvrđave i u njenim širim vizurama“.
Ovom prilikom me zanima nešto drugo.
Nekad davno, pre četiri, pet godina, čuo sam za plan o gradnji gondole u Njujorku. Ideju o takvoj alternativnoj vezi Menhetna, Bruklina i Kvinsa izneo je Dan Levi, predsednik velike građevinske kompanije City Realty. Ali bilo je mnogo negativnih reakcija na tu ideju. Nisam kasnije čuo da je ideja realizovana i ne znam da li ta gondola postoji.
Nedavno, početkom ove godine čuo sam i za ideju o gondoli u Jerusalimu. Bila je to ideja ministarstva turizma Izraela. I ona je naišla na žestok otpor. Izgleda mi sasvim neverovatno da je već mogla biti realizovana i da ta gondola postoji.
Kad ne znam, pitam.
Predstavnik „tolerantne većine“ i vlasti koristi postojanje gondole u Jerusalimu i Njujorku kao krunski argument, ponavlja to uporno, kao sasvim neupitno.
Ipak, „uprkos“ tome, pitam one koji znaju više – postoje li te gondole?
Autor je advokat i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Peščanik.net, 24.09.2019.
