Spomenik Goranu Vesiću, 16.9.2019, instalacija Inicijative Ne davimo Beograd
„Gondola
će biti izgrađena uprkos histeriji agresivne manjine. Beograd će dobiti gondolu
koja će povezivati kalemegdanski park i Ušće, kao što gondolu imaju Jerusalim,
Njujork i mnogi drugi gradovi“, kazao je nedavno famozni zamenik gradonačelnika
Beograda, Vesić.
Dobro
je što vice-gradonačelnik nije lik kome se, bar ne bez vrlo ozbiljnih rezervi,
može verovati. Uostalom, za istu gondolu govorio je ne tako davno da će do
kraja ove godine prevoziti putnike, što se naravno, na sreću, pokazalo kao neistina.
Nije isključeno ni da je ova izjava svesno bačena „dimna bomba“, s idejom da
arogantnim bezobrazlukom skrene pažnju javnosti sa teškog skandala u vezi sa „ulepšavanjem“
Trga republike, takođe u njegovoj režiji.
Kako
god bilo, mene je izjava vice-gradonačelnika asocirala, ne zbog njihove
slučajne fizičke sličnosti, već zbog njegove namerne osione bahatosti
svojstvene pravom „velikom“ dahiji, na Kučuk Aliju.
Ali
ne bih sad o smislu i bahatoj, elementarnoj nepristojnosti izjave koja u „histeričnu
agresivnu manjinu“ pored više hiljada građana svrstava i pravo mnoštvo
kompetentnih, autoritativnih stručnih subjekata koji su potpisnici peticije za
očuvanje beogradske tvrđave.
Ne
bih ni o tragikomičnosti toga da Vesić kao predstavnik „tolerantne većine“ insistira
na „pozitivnom mišljenju“ Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koje
je pribavljeno samo na osnovu saglasnosti dela jednog odeljenja i direktorke te
institucije, a da nijedno drugo odeljenje u Zavodu nije konsultovano oko
projekta, pa se desilo da je Stručni savet, inače savetodavno telo Zavoda, svoj
negativan stav o projektu izneo tek nakon što su to od njega zatražili
predstavnici najveće evropske organizacije za zaštitu kulturne baštine Evropa
Nostra.
Ne
bih ni o tome kako zvuči Vesićevo „uprkos“ ako u Planu generalne regulacije u
Beogradu stoji da se zabranjuje „postavljanje dalekovoda, žičanih sajli za
alternativni prevoz u području beogradske tvrđave i u njenim širim vizurama“.
Ovom
prilikom me zanima nešto drugo.
Nekad
davno, pre četiri, pet godina, čuo sam za plan o gradnji gondole u Njujorku.
Ideju o takvoj alternativnoj vezi Menhetna, Bruklina i Kvinsa izneo je Dan Levi,
predsednik velike građevinske kompanije City Realty. Ali bilo je mnogo
negativnih reakcija na tu ideju. Nisam kasnije čuo da je ideja realizovana i ne
znam da li ta gondola postoji.
Nedavno,
početkom ove godine čuo sam i za ideju o gondoli u Jerusalimu. Bila je to ideja
ministarstva turizma Izraela. I ona je naišla na žestok otpor. Izgleda mi
sasvim neverovatno da je već mogla biti realizovana i da ta gondola postoji.
Kad
ne znam, pitam.
Predstavnik
„tolerantne većine“ i vlasti koristi postojanje gondole u Jerusalimu i Njujorku
kao krunski argument, ponavlja to uporno, kao sasvim neupitno.
Ipak,
„uprkos“ tome, pitam one koji znaju više – postoje li te gondole?
Autor
je advokat i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu
podataka o ličnosti.
Rodoljub Šabić (1955), advokat, prvi poverenik za informacije od javnog značaja Republike Srbije. Podsekretar za zakonodavstvo u vladi Ante Markovića, narodni poslanik i potpredsednik Narodne skupštine RS, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u vladi Zorana Đinđića. Kao Poverenik dobio brojne nagrade kao što su: 2006. Specijalna povelja (Udruženja novinara Srbije), 2007. Ličnost godine u borbi za slobodu medija (Misija OEBS-a), 2008. Najevropljanin (Prva evropska kuća), 2009. Vitez poziva (Liga Eksperata – LEX), 2010. Reformator godine (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED), 2011. Nagrada za doprinos borbi protiv korupcije (Misija EU i Savet za borbu protiv korupcije), Ličnost godine (Misija OEBS -a) i Počasni član Nezavisnog udruženja novinara Srbije. 2012. Nagrada za doprinos Evropi (Evropski pokret u Srbiji i Međunarodni evropski pokret), 2013. Nagrada za instituciju sa najvišim stepenom antikorupcijskog integriteta (BIRODI), 2014. Nagrada za toleranciju (AP Vojvodina, Opština Bačka Topola i Fondacija Plavi Dunav), 2015. Nagrada za unapređenje kulture ljudskih prava Konstantin Obradović (Beogradski centar za ljudska prava), 2015. Nagrada za doprinos unapređenju prava žrtava (Viktimološko društvo Srbije), 2016. Povelja za građansku hrabrost Dragoljub Stošić (Kuća pravde Strazbur), 2016 Dobar primer novog optimizma (Novi optimizam), 2017. uvršten na listu Heroji Balkana (Balkan Insight), 2018. Aprilska nagrada za razvoj demokratskih vrednosti i poštovanja ljudskih prava (Grad Šabac), 2018. Nagrada za poseban doprinos ljudskim pravima (Kuća ljudskih prava i demokratije).
Rodoljub Šabić (1955), advokat, prvi poverenik za informacije od javnog značaja Republike Srbije. Podsekretar za zakonodavstvo u vladi Ante Markovića, narodni poslanik i potpredsednik Narodne skupštine RS, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u vladi Zorana Đinđića. Kao Poverenik dobio brojne nagrade kao što su: 2006. Specijalna povelja (Udruženja novinara Srbije), 2007. Ličnost godine u borbi za slobodu medija (Misija OEBS-a), 2008. Najevropljanin (Prva evropska kuća), 2009. Vitez poziva (Liga Eksperata – LEX), 2010. Reformator godine (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED), 2011. Nagrada za doprinos borbi protiv korupcije (Misija EU i Savet za borbu protiv korupcije), Ličnost godine (Misija OEBS -a) i Počasni član Nezavisnog udruženja novinara Srbije. 2012. Nagrada za doprinos Evropi (Evropski pokret u Srbiji i Međunarodni evropski pokret), 2013. Nagrada za instituciju sa najvišim stepenom antikorupcijskog integriteta (BIRODI), 2014. Nagrada za toleranciju (AP Vojvodina, Opština Bačka Topola i Fondacija Plavi Dunav), 2015. Nagrada za unapređenje kulture ljudskih prava Konstantin Obradović (Beogradski centar za ljudska prava), 2015. Nagrada za doprinos unapređenju prava žrtava (Viktimološko društvo Srbije), 2016. Povelja za građansku hrabrost Dragoljub Stošić (Kuća pravde Strazbur), 2016 Dobar primer novog optimizma (Novi optimizam), 2017. uvršten na listu Heroji Balkana (Balkan Insight), 2018. Aprilska nagrada za razvoj demokratskih vrednosti i poštovanja ljudskih prava (Grad Šabac), 2018. Nagrada za poseban doprinos ljudskim pravima (Kuća ljudskih prava i demokratije).
