Istražujući lažne vesti naišao sam na nešto mnogo gore od sadržaja desničarskih medija. Napravio sam ekosistem levičarskih medija i mapu hiperlinkova između njih (nisam tražio uzročno-posledične veze i dežurne krivce, jer se time već bavi previše ljudi). Pitao sam se kuda sve to vodi. Analizirao sam velike medije koji su od lažnih vesti napravili veliku temu. Pritom, mene kod lažnih vesti ne uznemiravaju činjenične greške, dezinformacije, propaganda, pa ni Trump, već to kako su one brzo postale samorazumljiva fraza za sve sa čime se ne slažemo. To ih čini srodnima post-činjenicama i post-istinama, delom iste disfunkcionalne porodice.
Platforme kao Fejsbuk i Tviter su optužene da su odgovorne za ishod američkih izbora, brexit ili događaje kao što je Pizzagate, zbog čega je Hillary Clinton lažne vesti opisala kao „opasnost sa kojom se treba suočiti“. Najgori deo ove rasprave su mračne tehno-distopijske Farenhajt 451 floskule, koje samo uvećavaju sumu dezinformacija. Da li sled događaja koji je 4. decembra doveo do #Pizzagate incidenta u Vašingtonu (kada je naoružani čovek došao da oslobodi decu koju demokrati zlostavljaju u podrumu picerije) označava trenutak kada su lažne vesti postale realne? Mislim da ne. One su oduvek realne, od kada ljudi govore i jedni drugima pričaju priče. Problem je u tome što je izveštavanje medija često suprotno trojnom interesu politike, profita i javnosti. Ono što je novo u ovoj jednačini je internet, koji je pretegao tas na stranu lažnih vesti. One su uvek postojale, samo su bile manje vidljive. I tamo gde danas imamo tviter botove, sutra ćemo dobiti virtuelne asistente i jezičke platforme za komunikaciju ljudi i računara (Alexa, Siri i Google Home) kojima upravlja veštačka inteligencija.
Na neki način smo već stigli dotle. Da li je lažna vest kada nam Gugl mape ne pokaže najbrži put do odredišta? Da li zapomažemo „lažne vesti“ kada nas dobra kritika na Amazonu navede da kupimo loš proizvod? A šta kada otkrijemo pristrasne komentare na Jelpu? Priča o lažnim vestima je više priča o tome šta možemo da potvrdimo kao tačno, nego šta prepoznajemo kao laž. Vesti su niti koje našu stvarnost povezuju u celinu, a Gugl, Fejsbuk i Tviter nas preko pametnih telefona, praćenja naših aktivnosti, DŽPS-a i blututa za pomoć kupcima povezuju sa tim vrlim novim svetom.
Globalne tehnološke kompanije su odlučile da nas i svoje prihode od reklama zaštite od lažnih vesti. Ova odluka ugrožava nezavisne medije koji mogu biti kolateralna žrtva ove čistke. Nezavisni mediji su već ugroženi sistemima kao što je Fejsbukov Instant, Ju tjubov 360(Video) i Guglov AMP. Odluka globalnog biznisa da filtrira lažne vesti mogla bi da označi kraj nezavisnih medija koji nam skreću pažnju na odsutne ili namerno izostavljene teme iz mejnstrim medija.
Lažne vesti će bivati blokirane kao pornografija, uz sve moguće greške ovog mehaničkog pristupa. Setite se fotografije nagog dečaka iz Vijetnamskog rata koja je dobila Pulicerovu nagradu, koju je Fejsbuk uklonio sa svog sajta. Ako kombinacija ljudi i mašina teško pravi razliku između dečije pornografije i antiratne fotografije, kako li će tek filtrirati (cenzurisati) lokalne vesti nekog nezavisnog medija.
Lažne vesti brinu političare. Poslanica američkog kongresa Marsha Blackburn je čak predložila da internet provajderi odgovaraju za njih: „Ako neko širi lažne vesti, provajderi imaju obavezu da ih nekako uklone sa interneta“. „Nekako“ je ovde ključna reč, mada ovo nije prvi put da se Blackburn bezuspešno zalaže za cenzuru interneta. Tako je predložila da Fejsbuk postavi ljude za urednike, a uprava Fejsbuka je postupila upravo obrnuto. Angažovanje uredničkog tima je u direktnoj suprotnosti sa alogritamskim poslovnim modelom većine internet kompanija – zato što one prodaju pažnju posetilaca. Fejsbuk je čak izričito naglasio da on nije medijska kuća.
Nemam rešenje za lažne vesti, ali ne sviđa mi se to što se krećemo u pravcu gušenja i cenzure nezavisnih medija. Kao odgovor na lažne vesti nameće se još jedan sloj filtera. Ovoga puta oni neće razvrstavali publiku po marketinškim ili izbornim kriterijumima, niti zato da istaknu nove postove, lajkove ili trendove za koje algoritmi procene da mi želimo da ih vidimo. Novi filteri neće blokirati samo pornografski sadržaj ili sprečavati onlajn zlostavljanje. Nova era informacionih ratova dovešće do sveobuhvatnog filtera koji će normalizovati ukidanje stavova koji protivreče interesima establišmenta.
To nije problem ograničen na centar, levicu ili desnicu, već nova stvarnost. Važno je da to promislimo dok sve dublje tonemo u algoritamski informacioni silos, šifrovane poruke i društvene mreže sa pristupom po pozivu. U sledećoj deceniji pametni filteri kojima upravlja veštačka inteligencija odlučivaće o legitimnosti informacija pre nego što o tome odluči javnost.
The Guardian, 09.12.2016.
Preveo Miroslav Marković
Peščanik.net, 13.12.2016.
SLOBODA MEDIJA, SLOBODA GOVORA