Već tradicionalno divljanje razularenih nacionalista po Beogradu (uz adekvatni blagoslov odgovarajućih verskih institucija) lepo se uklopilo u raspravu o anti-diskriminacionom zakonu u skupštini Srbije. Međutim, ono je koincidiralo i sa dva zaista tragična događaja: ubistvom supruge sudije za prekršaje u Knjaževcu i postavljanjem natpisa o izjednačavanju NATO intervencije 1999. i predloga novog statuta Vojvodine od strane DSS-a u Novom Sadu.

Od natpisa „pravda za Uroša“ do bacanja bombi na sudije, samo je mali korak. Ako država ne želi da se izrekne zaslužena kazna čak ni počiniocima najtežih krivičnih dela (pokušaj ubistva) protiv ovlašćenih lica iste te države (u ovom slučaju, pripadnika žandarmerije), onda je možda bolje zatvoriti sve sudove i sudije poslati na zasluženi odmor. Trebalo bi razmišljati i o elementarnoj zaštiti članova njihovih porodica. Naravno, samo naivni i neupućeni (i poneki kolumnista vodećih dnevnih listova i nekada uglednih nedeljnika) mogu pomisliti da se ovo događa slučajno, spontano, ili da su „svi ekstremizmi isti“.

Ne može se poreći uticaj jednog potpunog i sistematičnog urušavanja svih moralnih vrednosti tokom poslednjih dvadesetak godina (i tu su u pravu oni koji ovakve izlete „omladine“ vide i kao njihovu prepuštenost samima sebi), ali ono što omogućava i pothranjuje ovakvu klimu u društvu moglo se pročitati na pedeset-metarskom plakatu koji su članovi DSS razvili preko mosta u Novom Sadu: 1999… bombe tada, Statut sada… 2009!!! Cilj ne bira sredstva. Stvar je jasna: DSS, NS, SRS i slične organizacije mogu postojati i razvijati svoj uticaj samo u društvu u kome nasilje nema alternativu, koje je u stanju permanentnog građanskog rata i u kome se na neistomišljenike ide kamenicama (a sutra možda i bombama) i u kome je sve relativizovano I izravnjano: dželati i žrtve, poraženi i pobednici, levica i desnica, partizani i četnici.

U takvom društvu, lišenom vrednosti i bez ikakvog kompasa, upravo objavljeni podatak da polovina studenata koji su pred diplomiranjem želi da napusti Srbiju samo govori da veliki deo mladih u ovoj zemlji ipak razmišlja racionalno i nastoji da sebi obezbedi život dostojan ljudskih bića.

 
Peščanik.net, 25.03.2009.

Leave a Reply