Đinđić između mita i stvarnosti
Krajem jula, nekoliko dana pre nego što bi napunio 70 godina, izašla je intelektualna biografija Zorana Đinđića, koju je napisao Mijat Lakićević, autor više knjiga koje se tiču istorije ovih prostora.
Krajem jula, nekoliko dana pre nego što bi napunio 70 godina, izašla je intelektualna biografija Zorana Đinđića, koju je napisao Mijat Lakićević, autor više knjiga koje se tiču istorije ovih prostora.
Presuda da doktorat Siniše Malog nije plagijat dovodi u nezgodnu situaciju sve profesore koji uče svoje studente da je plagiranje glupo, loše i – krivično delo.
Sport kao nastavak politike drugim sredstvima s jedne strane pruža utehu da smo i mi u nečemu dobri, a s druge otvara bolna pitanja podrške države sportu.
Još jedan prilog raspravi o bodovanju naučnih časopisa: Nije sporno da je nauci u Srbiji potrebno uspostavljanje ozbiljnih kriterijuma. Tome bi doprinelo i malo kontakta sa realnošću…
Radi se o racionalnom izboru: pošto će SNS i na novim izborima osvojiti većinu, to znači još 4 godine vlasti. Biti na vlasti u Srbiji znači sve: osim političke moći, tu je i neograničen pristup resursima.
Dva autora su pomenula moj kratak prilog polemičkim tekstovima na ovom sajtu.
Učesnici u raspravi koriste pojmove bez naročitog razumevanja šta oni znače.
Predsednik Nikolić, kada ga se pusti da govori, ume da zabavi i nasmeje – mada ne mislim da to radi namerno.
Svi su se ujedinili u gnevu, samo nije jasno protiv koga.
Ono što su za svemir crne rupe, to su za srpsku nacionalnu ideologiju ratovi.
Kampanja povodom „stote olimpijske medalje za Srbiju“ ponovo potencirala tragično pitanje našeg identiteta.
Rastislav Dinić je našao inspiraciju za svoj komentar u mom tekstu Brod ludaka, pa bih želeo da dam samo nekoliko napomena.
Delom nevladine scene vlada mržnja prema „evropskoj civilizaciji“ i SAD, odnosno mrskom „neoliberalizmu“.
Osnovni greh smenjenog upravnika Narodne biblioteke Srbije bila je njegova praksa da misli.
Tadić je postao jedini predsednik jedne države koja nije uspela da postane kandidat za člana Evropske unije.
Upućeni kažu da je predsednik Republike Srbije nakon razgovora sa Angelom Merkel izgledao kao da će se srušiti, pa su njegovi najbliži saradnici bili ozbiljno zabrinuti za njega.
MSP se optužuje kao pristrasan, jer se nije izjasnio o pitanju koje mu nije ni postavljeno. Ovo je povezano je sa percepcijom identiteta – kako svog, tako i identiteta drugih.
Za mene i moju generaciju miting na Ušću je predstavljao sahranu – sahranu ideje suživota i određene normalnosti, za koju smo verovali da može prevladati rastuće nacionalističko ludilo.
Imaju li filozofi, i intelektualci uopšte, domovinu? To je povezano sa osećanjem „pripadnosti“ – osećanjem koje se može imati ili nemati.
Insistiranje na autonomnim pojedincima kao osnovnim činiocima slobodnog društva moglo bi da doprinese pomaku Srbije. Problem je što takva opcija danas u Srbiji ne postoji.
Pregled različitih diskursa kojima su na javnoj sceni u Srbiji opravdavane intelektualne pozicije sa kojih je objašnjavana neizbežnost i neophodnost raspada Jugoslavije.
Ono što pothranjuje ovakvu klimu u društvu moglo se pročitati na pedeset-metarskom plakatu koji su članovi DSS razvili preko mosta u Novom Sadu: 1999… bombe tada, Statut sada… 2009!!! Cilj ne bira sredstva.
U četvrtak uveče, 7. februara 2008, grupa članova organizacije Obraz sprečila je otvaranje izložbe mladih albanskih umetnika iz Prištine.
Radio emisija 13.01.2006, govore: Jovo Bakić, Kori Udovički i Aleksandar Bošković.
U vreme Balkanskih ratova, kao jedan od bitnih strateških ciljeva srpske politike formulisan je izlazak Srbije na Jadransko more preko severne Albanije.