Đinđić između mita i stvarnosti
Krajem jula, nekoliko dana pre nego što bi napunio 70 godina, izašla je intelektualna biografija Zorana Đinđića, koju je napisao Mijat Lakićević, autor više knjiga koje se tiču istorije ovih prostora.
Izvinjenje mojim studentkinjama i studentima
Presuda da doktorat Siniše Malog nije plagijat dovodi u nezgodnu situaciju sve profesore koji uče svoje studente da je plagiranje glupo, loše i – krivično delo.
Olimpijada i bekstvo od stvarnosti
Sport kao nastavak politike drugim sredstvima s jedne strane pruža utehu da smo i mi u nečemu dobri, a s druge otvara bolna pitanja podrške države sportu.
Careful with that axe, Eugene*
Još jedan prilog raspravi o bodovanju naučnih časopisa: Nije sporno da je nauci u Srbiji potrebno uspostavljanje ozbiljnih kriterijuma. Tome bi doprinelo i malo kontakta sa realnošću…
Zašto su Srbiji potrebni izbori
Radi se o racionalnom izboru: pošto će SNS i na novim izborima osvojiti većinu, to znači još 4 godine vlasti. Biti na vlasti u Srbiji znači sve: osim političke moći, tu je i neograničen pristup resursima.
Kratko objašnjenje
Dva autora su pomenula moj kratak prilog polemičkim tekstovima na ovom sajtu.
Nekoliko napomena o liberalizmu
Učesnici u raspravi koriste pojmove bez naročitog razumevanja šta oni znače.
U carstvu gluposti
Predsednik Nikolić, kada ga se pusti da govori, ume da zabavi i nasmeje – mada ne mislim da to radi namerno.
Dies irae*
Svi su se ujedinili u gnevu, samo nije jasno protiv koga.
Srbija u crnoj rupi
Ono što su za svemir crne rupe, to su za srpsku nacionalnu ideologiju ratovi.
Kako je Krešimir Ćosić postao Srbin
Kampanja povodom „stote olimpijske medalje za Srbiju“ ponovo potencirala tragično pitanje našeg identiteta.
O baucima i drugim demonima
Rastislav Dinić je našao inspiraciju za svoj komentar u mom tekstu Brod ludaka, pa bih želeo da dam samo nekoliko napomena.
Brod ludaka
Delom nevladine scene vlada mržnja prema „evropskoj civilizaciji“ i SAD, odnosno mrskom „neoliberalizmu“.
Prilog proučavanju ludila u Srbiji
Osnovni greh smenjenog upravnika Narodne biblioteke Srbije bila je njegova praksa da misli.
Beogradsko NE Briselu
Tadić je postao jedini predsednik jedne države koja nije uspela da postane kandidat za člana Evropske unije.
Tadić, Merkel i paralelna realnost
Upućeni kažu da je predsednik Republike Srbije nakon razgovora sa Angelom Merkel izgledao kao da će se srušiti, pa su njegovi najbliži saradnici bili ozbiljno zabrinuti za njega.
Zarobljeni identiteti
MSP se optužuje kao pristrasan, jer se nije izjasnio o pitanju koje mu nije ni postavljeno. Ovo je povezano je sa percepcijom identiteta – kako svog, tako i identiteta drugih.
Razglednica iz Beograda
Za mene i moju generaciju miting na Ušću je predstavljao sahranu – sahranu ideje suživota i određene normalnosti, za koju smo verovali da može prevladati rastuće nacionalističko ludilo.
Kraj jedne epohe
Imaju li filozofi, i intelektualci uopšte, domovinu? To je povezano sa osećanjem „pripadnosti“ – osećanjem koje se može imati ili nemati.
Liberalizam, pragmatizam i zdrav razum
Insistiranje na autonomnim pojedincima kao osnovnim činiocima slobodnog društva moglo bi da doprinese pomaku Srbije. Problem je što takva opcija danas u Srbiji ne postoji.
Nacionalizam kao sudbina
Pregled različitih diskursa kojima su na javnoj sceni u Srbiji opravdavane intelektualne pozicije sa kojih je objašnjavana neizbežnost i neophodnost raspada Jugoslavije.
Građanski rat
Ono što pothranjuje ovakvu klimu u društvu moglo se pročitati na pedeset-metarskom plakatu koji su članovi DSS razvili preko mosta u Novom Sadu: 1999… bombe tada, Statut sada… 2009!!! Cilj ne bira sredstva.
Srbija na izložbi
U četvrtak uveče, 7. februara 2008, grupa članova organizacije Obraz sprečila je otvaranje izložbe mladih albanskih umetnika iz Prištine.
Entropija i kajgana
Radio emisija 13.01.2006, govore: Jovo Bakić, Kori Udovički i Aleksandar Bošković.
Albanci kao metafora
U vreme Balkanskih ratova, kao jedan od bitnih strateških ciljeva srpske politike formulisan je izlazak Srbije na Jadransko more preko severne Albanije.
