Fotografije čitateljki, Slavica Miletić

Fotografije čitateljki, Slavica Miletić

* Naslov ovog teksta su navodno reči upućene dečaku koji je pobio svoju porodicu, kome je Pink Floyd posvetio pesmu “Come in number 51, your time is up”, korišćenu i u filmu „Zabriskie Point“.

Svakih nekoliko godina nauka u Srbiji dođe u fokus interesovanja domaće javnosti. Obično se radi o situacijama u kojima se prepliću fascinantna nekompetencija zaposlenih u Ministarstvu nauke (u međuvremenu pridodatog Ministarstvu prosvete), interesi naučnika koji ne žele da rade (a žele da dobijaju plate), ali i interesi zaposlenih u nauci i obrazovanju koji i pored svega (nemanja uslova za istraživanja, smanjivanja plata, pogoršavanja uslova za rad i neprekidnih poniženja koja trpe) žele da svojim studentima omoguće kvalitetno obrazovanje. Naravno, postoje i različite interesne grupe – na primer, upadljivo je da su nedavno otvoreno pismo/apel profesora i saradnika Filozofskog fakulteta potpisali upravnici svih odeljenja ovog fakulteta… osim psihologije. Ali to je nešto sa čim će psiholozi morati da žive.

Polemika koju je na sajtu Peščanika započeo Dejan Ilić, reagujući na tekst Vesne Miletić, koja je reagovala na komentar Mijata Lakićevića, je važna, mada je o mnogim stvarima koje se u njoj pominju (i sa kojima sam siguran da bi se – iz različitih razloga – svi ovi autori složili) vrlo kritičan i argumentovan stav iznet još 2010. u NIN-u u intervjuu sa prof. Vladimirom Glišinom, pod nazivom „Leglo intelektualnog beščašća“. Ono što aktuelnu situaciju čini malo neobičnom u odnosu na prethodne jeste to da se izgleda nadležno Ministarstvo malo unervozilo (svako ima svog „Lakija“), pa je promptno na svojoj web stranici iz Politike prenelo reagovanje SANU na protest grupe instituta SANU protiv predloženog nacrta Pravilnika o kategorizaciji i vrednovanju naučnih časopisa. Ovo je vizuelno zabavno (ili patetično – u zavisnosti od perspektive), jer na sajtu Ministarstva uopšte nema nikakvog podatka o tome da se odvija bilo kakva polemika, pa je neupućenom posmatraču nejasno zašto je prenet komentar/reagovanje iz Politike. I kakve veze instituti SANU imaju sa svim tim.

A Politika je bila vredna u praćenju ove teme, pa je tako, u tekstu Sandre Gucijan objavljenom 25. februara 2016, prenela i stavove državne sekretarke u Ministarstvu nauke, dr. Vere Dondur, a u vezi ERIH liste koja je „ispala“ iz novog nacrta Pravilnika. Osim što je dr. Dondur demonstrirala frapantno nepoznavanje teme o kojoj govori (njena tvrdnja da je ERIH „nova lista, ustanovljena kao ERIH plus tek 2014.“ je faktički netačna, jer ona postoji u postojećem Pravilniku, koji važi od 2011.),1 ona ide i tako daleko da tvrdi da „ERIH lista… raste svaki dan samo zato što se neko na nju prijavi“ – mada bi trebalo da zna (ako ne zna, postoje podaci na sajtu Norveške naučne fondacije, koja je preuzela administriranje liste) da se odluke o uvršćivanju časopisa na ovu listu donose nakon jasne i vrlo formalne procedure, a da na kraju odluku moraju da potvrde članovi panela eksperata koje je nominovala Evropska naučna fondacija (European Science Foundation, ESF) – koja je inače „autor“ ERIH liste. Zanimljivo je da država Srbija na „državnom“ nivou sarađuje sa ESF (ova saradnja je posebno važna u procesu evropskih integracija), ali s druge strane ne želi da prizna listu koja je proizvod rada i ekspertize naučnika koji rade za ovu organizaciju. Naravno, da bi potvrdili svoju arbitrarnost i nepoznavanje teme kojom se bave, predlagači novog Pravilnika usvajaju neke druge liste (kao što je SCOPUS), ali selektivno – tako da su isključeni časopisi koji su na ovoj listi označeni sa Q4 (na ovoj listi je, na primer, nekoliko izvrsnih časopisa iz Hrvatske i Slovenije). Predlagači novog Pravilnika ni ne pokušavaju da pokažu da: a) znaju kako časopisi uopšte dospevaju na ovu listu, i b) koliko je teško na ovoj listi ostati i opstati. To uključuje i stalnu kontrolu kvaliteta i još ponešto, ali prof. Vera Dondur izgleda nema vremena da se takvim sitnicama bavi, pa o ERIH listi između ostalog kaže i: „Bio bi jako veliki i skup posao da pregledamo i kategorišemo svih 7.000 časopisa“. Naravno, bilo bi besmisleno da neko u Ministarstvu radi posao za koji je zadužen.

Uopšte nije sporno da je nauci u Srbiji potrebno uspostavljanje ozbiljnih kriterijuma. Tome bi doprinelo i malo kontakta sa realnošću, jer neko ko je doktorirao na Harvardu, Cambridgeu, Heidelbergu ili (kao u mom slučaju) St. Andrewsu, i dalje treba da nostrifikuje svoju diplomu u Srbiji, državi koja je priznala plagirane doktorate brojnih sadašnjih (a verovatno i budućih) političara. Za poboljšanje stanja u nauci neophodno je i izdvajanje za nauku bar malo veće od sadašnjih skandaloznih 0,3 posto bruto nacionalnog dohotka (što nas takođe čini „liderima u Evropi“, jer niko u nauku ne ulaže manje),2 kao i poboljšanje uslova za rad, pre svega mlađih istraživača. Potrebno je i preispitivanje politike ove vlade, jer su smanjenjem plata naučnika i profesora najviše pogođeni upravo oni sa najvišim kategorijama, koji su najviše objavljivali u prestižnim naučnim časopisima (to su oni na kojima insistira i gospođa državna sekretarka) – čime je poslata jasna poruka da će u ovoj zemlji najbolje prolaziti oni koji rade malo, a objavljuju još manje. To neće promeniti nikakvi novi Pravilnici koje donose ljudi koji svakog dana samo potvrđuju svoje neznanje i nesposobnost.

Autor je socijalni antropolog, redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, naučni savetnik Instituta društvenih nauka i Overseas Fellow Royal Anthropological Institute. Predavao je na univerzitetima u Škotskoj, Sloveniji, Brazilu i Južnoj Africi.

Peščanik.net, 03.03.2016.

Srodni linkovi:

Mijat Lakićević – Mnogo buke oko malo nauke

Nedeljko V. Radosavljević – Ne amerikanizacija, već marginalizacija

Aleksandar Stević – Nekoliko crtica o amaterskom Pravilniku

Miloš Ivanović i Neven Isailović – Nepodnošljiva lakoća neprofesionalnosti

Dejan Ilić – Nacionalna nauka

Vesna Miletić – Nekompetentno i uvredljivo

Mijat Lakićević – Bauk amerikanizma

TEMA – RAZGOVOR O OBRAZOVANJU

________________

  1. Mada je gospođa državna sekretarka u tekstu iste novinarke objavljenom 19. februara tvrdila i da “ERIH lista nikada nije bila u pravilniku”. Što verovatno znači da postojeći Pravilnik nije ni pročitala.
  2. Da ne pominjem da je 2011. od strane najviših predstavnika vlasti obećano da će 2016. to izdvajanje biti blizu jednog procenta. Ono malo što je učinjeno u ovih nekoliko godina (delimična nabavka opreme), učinjeno je pre svega zahvaljujući bespovratnim kreditima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), a na insistiranje bivšeg ministra nauke Božidara Đelića.