Ne očekuju se značajne negativne posledice grčke krize, izjavljuju iz Vlade. Tu bi trebalo biti oprezniji. Ako ni zbog čega drugog, onda zato što su slične izjave bile davane i na početku finansijske krize pre nešto više od dve godine. Možda bi se nešto moglo naučiti iz iskustva?

Ako se čitaju čak i veoma oprezne i diplomatske ocene Međunarodnog monetarnog fonda, grčka bi kriza mogla da ima ozbiljne posledice po druge prezadužene zemlje članice Evropske unije, a ugrožena je i monetarna unija, čija bi kriza imala veoma ozbiljne negativne posledice po privredni rast i stabilnost po sve zemlje evrozone, a i sve druge koje se značajno oslanjaju na evro ili su tesno privredno integrisane sa Evropskom unijom.

Kako bi to izgledalo? Ključni rizik jeste da Grčka proglasi moratorijum na servisiranje javnih i dugova prema inostranstvu. Rizik nije mali, zbog čega je i sva ta ubrzana aktivnost svuda gde se donose odluke o finansiranju tih dugova, jer do odluke ostaje tek par nedelja. Šta bi se dogodilo ako bi Grčka prestala da vraća svoje dugove? Došlo bi to povlačenja novca iz grčkih banaka – to se već u ograničenoj meri i događa – i do bankarske krize. Ona bi neminovno zarazila evrobankarski sistem, a neposredno i banke u vlasništvu grčkih banaka, pre svega u balkanskim zemljama, među ostalima i u Srbiji. Posledice nije jednostavno sračunati, ali bi svakako bile negativne. Imajući u vidu krhku stabilnost srpske privrede, efekti krize bi bili ozbiljni.

Šanse da se kriza, mada ne i dugoročni privredni problemi, izbegne rastu zbog brzog oporavka nemačke privrede, usled čega raste politička podrška u toj zemlji, kao i u Francuskoj, da se očuva evro i zajedničko finansijsko tržište. To bi moglo da ograniči negativne posledice grčke zaraze, ali ne i da sanira grčki finansijski sistem, što će se osetiti i u srpskoj privredi.

 
Blic, 22.06.2011.

Peščanik.net, 22.06.2011.