Ne očekuju se značajne negativne posledice grčke krize, izjavljuju iz Vlade. Tu bi trebalo biti oprezniji. Ako ni zbog čega drugog, onda zato što su slične izjave bile davane i na početku finansijske krize pre nešto više od dve godine. Možda bi se nešto moglo naučiti iz iskustva?

Ako se čitaju čak i veoma oprezne i diplomatske ocene Međunarodnog monetarnog fonda, grčka bi kriza mogla da ima ozbiljne posledice po druge prezadužene zemlje članice Evropske unije, a ugrožena je i monetarna unija, čija bi kriza imala veoma ozbiljne negativne posledice po privredni rast i stabilnost po sve zemlje evrozone, a i sve druge koje se značajno oslanjaju na evro ili su tesno privredno integrisane sa Evropskom unijom.

Kako bi to izgledalo? Ključni rizik jeste da Grčka proglasi moratorijum na servisiranje javnih i dugova prema inostranstvu. Rizik nije mali, zbog čega je i sva ta ubrzana aktivnost svuda gde se donose odluke o finansiranju tih dugova, jer do odluke ostaje tek par nedelja. Šta bi se dogodilo ako bi Grčka prestala da vraća svoje dugove? Došlo bi to povlačenja novca iz grčkih banaka – to se već u ograničenoj meri i događa – i do bankarske krize. Ona bi neminovno zarazila evrobankarski sistem, a neposredno i banke u vlasništvu grčkih banaka, pre svega u balkanskim zemljama, među ostalima i u Srbiji. Posledice nije jednostavno sračunati, ali bi svakako bile negativne. Imajući u vidu krhku stabilnost srpske privrede, efekti krize bi bili ozbiljni.

Šanse da se kriza, mada ne i dugoročni privredni problemi, izbegne rastu zbog brzog oporavka nemačke privrede, usled čega raste politička podrška u toj zemlji, kao i u Francuskoj, da se očuva evro i zajedničko finansijsko tržište. To bi moglo da ograniči negativne posledice grčke zaraze, ali ne i da sanira grčki finansijski sistem, što će se osetiti i u srpskoj privredi.

 
Blic, 22.06.2011.

Peščanik.net, 22.06.2011.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija