Hapšenje Jovana Divjaka je samo nastavak kontraproduktivnog ponašanja Beograda kada je reč o tumačenju prošlosti iz devedestih. Nakon što su Ejup Ganić, Ilija Jurišić i nedavno Tihomir Purda hapšeni, pa oslobođeni zbog nedostatka dokaza, slučaj Divjak samo produbljuje nepoverenje u regionu prema namerama Beograda. Beograd je ovakvim ponašanjem sebe stavio u ulogu tužitenja i faktora koji definiše karakter rata, po kome je Srbija izgleda, imala najmanju ulogu.
Hapšenje Jovana Divjaka je skandal svoje vrste, jer upravo on predstavlja simbol otpora srpskoj agresiji na Bosnu. Kao srpski general on se od samog početka suprotstavio opsadi Sarajeva zbog čega uživa nepodeljeno poštovanje u BiH. Jovo Divjak je oduvek bio meta Beograda. Nisu ga uhapsili 2005. godine kada je bio u Beogradu, već je sada aktiviran slučaj kada Beograd veoma organizovano sprovodi reviziju istorije iz devedesetih. Ovakvim ponašanjem Beograd sebi gradi poziciju lidera u regionu na pogrešnim osnovama.
Za ovakvo ponašanje Beograda odgovornost ima i međunarodna zajednica i Haški tribunal koji se prilagođavaju Beogradu, kako bi ga privezali za EU. Međutim, ovakav pristup gubi smisao, jer dovodi do zamene teza i iskrivljenih tumačenja koja su žrtvu pretvorili u zločinca.
Zahtevamo od austrijskih vlasti da se Jovo Divjak odmah pusti na slobodu, a od Interpola da preispita sve poternice koje na njihovu listu stavljaju vlasti Srbije. Zahtevamo da se obelodane kriterijumi po kojima su takvi zahtevi jedne zemlje, u konkretnom slučaju, Srbije uzimaju u obzir.
Zahtevamo od naše Vlade da prestane sa politikom koja vodi daljem porastu nepoverenja u regionu, posebno u BiH i da odmah odustane od zahteva da se isporuči Jovan Divjak. Takođe zahtevamo od Vlade da se distancira od Miloševićeve politike, kao politike relativizacije odgovornosti za ratove iz devedesetih.
Takođe, podsećamo Vladu Srbije da je njena prioritetna obaveza da uhapsi i Hagu isporuči Ratka Mladića, optuženog za genocid u Srebrenici. To bi bio jedini korak koji bi doprineo obnovi poverenja u odnosima sa susedima, posebno sa Bosnom i Hercegovinom.
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
Žene u crnom
Fond Biljane Kovačević-Vučo
Građanske inicijative
Centar za kulturnu dekontaminaciju
Civil Rights Defenders
E-novine, 04.03.2011.
Peščanik.net, 06.03.2011.
