Prvog maja prošle godine, Vladimir Putin je odlikovao komunističkim ordenom „Heroja rada“ svog dobrog prijatelja Valerija Gergijeva. Sada bismo mogli predložiti da ordenom „Heroja stagnacije“ bude odlikovan aktuelni predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, čiji se mandat završava ove godine.
Nikada pre u istoriji Evropske unije nezaposlenost nije eskalirala takvom brzinom kao pod rukovodstvom Baroza. Očekivale su se hitne mere u borbi protiv tog porasta, ali nikada ranije nije tako malo i toliko prekasno urađeno protiv te dramatične pojave.
U prvim godinama krize još se govorilo o možda izgubljenoj generaciji i izgubljenoj deceniji, o japanskoj zimi, ali sada nas je dočekala realnost. Bezuslovno nametanje stroge politike štednje, koju prate strukturne reforme i sistematsko gušenje kolektivnog pregovaranja, za rezultat je imalo pogoršanje krize u zemljama evropske periferije, naročito u južnoj Evropi. Skupa politika spasavanja nije se ticala evropskih građana, nezaposlenih, mladih, žena, nego finansijske industrije koja i dalje plasira novac širom sveta, više nego ikada pre. Znatno podizanje poreza na bogatstvo bilo bi primeren odgovor, ali o tome se nije ni razgovaralo.
Koja reč vama pada na pamet kada pomislite na krizu i nezaposlenost? Ako sad pogledamo strateški analitički dokument Komisije „Evropa 2020“, videćemo šta je njima palo na pamet: reč „napredak“ je upotrebljena 26 puta u glavnom dokumentu i 60 puta u aneksima, a termin „neuspeh“ nijednom. Šta je odgovor Komisije na dramatičan rast nezaposlenosti? On naprosto glasi ovako: moramo obnoviti dugoročne ciljeve strategije „Evropa 2020“. Ta strategija je – procenjuje Komisija – dala „pomešane rezultate“. Komisija je optimistična i kada u martu 2014. analizira strategiju „Evropa 2020“: „Postepeni oporavak je počeo 2013. i očekuje se da će se nastaviti.“ Ova blaga procena moguća je samo ako nema prioriteta među ciljevima i „glavnim inicijativama“.
Ako pažljivije pogledate kratkoročne efekte umesto dugoročnih u predviđanjima za 2020, onda procena ne može biti „pomešana“: strategija „Evropa 2020“ je omanula kod siromaštva – broj pogođenih siromaštvom porastao je sa 114 miliona na 124 miliona ljudi – i kod zaposlenosti. Sada je jasno da su Trojka i politika odricanja doveli do osiromašenja stanovništva i porasta nezaposlenosti. Andreas Fišer-Leskano je upravo objavio procenu politike Trojke i nazvao je tu politiku „skandaloznom“. On kritikuje Evropski parlament koji nije obezbedio platformu za siromašne i žrtve politike odricanja, koji nije pomogao siromašnima, poniženima, marginalizovanima i obespravljenima. Trojka ne treba da ima pravo da se meša u kolektivno pregovaranje, u politiku nadnica, u obrazovanje, u zdravstvenu i socijalnu politiku. Međutim, ECB i Komisija prekoračuju svoje nadležnosti i zadiru u prava država članica i njihovih izabranih vlada. Evropski ideal će biti ozbiljno ugrožen ako se socijalno pitanje ne reši na pozitivan način.
Izdaci za istraživanje i razvoj još uvek su za jedan postotak manji od zadatog cilja od 3 odsto, a rezultati su daleko slabiji od onih u SAD. Blago pozitivni rezultati u oblasti energetske efikasnosti mogu se pratiti od početka krize i kraha industrije: oni se moraju sagledati u kontekstu tekuće deindustrijalizacije Evrope, a naročito južne Evrope. Čitava jedna zemlja – Grčka – isceđena je i gurnuta na ivicu ponora. To se nije desilo samo zbog rasta nezaposlenosti, to ima veze i sa velikim porastom broja osoba zaraženih HIV-om, obolelih od tuberkuloze, mrtvorođene dece. Ni ekonomske sankcije ne bi napravile veću štetu. Grčka je primorana da nastavi privatizaciju i da podnosi ekonomsku terapiju koju očigledno neće preživeti.
Raskorak u učinku najefikasnijih i najneefikasnijih članica sve je veći, kao i jaz između regiona unutar država članica. Godine 2000. razlika između najviše i najniže rangiranih iznosila 22,7 procentnih poena, a stope zaposlenosti kretale su se od 55,3 u Bugarskoj do 78 odsto u Danskoj. Godine 2012, razlika je iznosila 24,1 procentnih poena, uz zaposlenost od 55,3 u Grčkoj i 79,4 odsto u Švedskoj.
Šta Komisija predlaže da se preduzme protiv rastućih nejednakosti? Komisija kaže da nije izvukla „konkretne zaključke ni konkretne preporuke u ovoj fazi“. Umesto toga, Komisija je najavila javnu raspravu a predlozi će biti izneti „početkom 2015“. Znajući sporu proceduru donošenja odluka u Komisiji, još dugo se ništa neće desiti. Stagnacija za socijalnu Evropu u čitavoj Evropi? Evropski izbori su prilika da Evropu usmerimo u drugom pravcu i damo novi polet socijalnoj Evropi.
Wolfgang Kowalsky, Social Europe Journal, 20.03.2014.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 28.03.2014.
