Slušajući vrisku o „pogromu“ na trgu Dizingof tokom Jom Kipura, o „svetosti tog dana“ i povredi „osećanja vernika“ zbog sprečavanja da se održi odvojena molitva za muškarce i žene u javnom prostoru, ne možemo da se ne setimo svakodnevnih povređivanja nas sekularnih levičara od strane vernika u belim košuljama s trga.
Ali u Izraelu se smatra da levica nema osećanja, da su samo vernici ti koji imaju osećanja koja se mogu povrediti. Povređena osećanja? Dešavanja na trgu su odjednom pokazala da ih i mi imamo. Njihove vrednosti su oskrnavljenje? Naše su već odavno. Ali ne samo to, veći deo vređanja nas sekularnih demokrata došao je od strane ovih što se sada žale.
Kada vidim Izraelce s njihovim pletenim kipama i šabatnjim košuljama, s ritualnim resama (ciciot) sa strane i zadenutim pištoljima kako organizuju molitvu na sekularnom trgu, to veoma vređa moja osećanja. To me podseća da oni i njima slični odlaze šabatom i drugim danima da uznemiravaju svoje susede palestinske pastire, u istoj toj prazničnoj šabatnjoj odeći, noseći iste pištolje i uz njih batine i gvozdene šipke.
Čak i ako većina onih koji su se molili na trgu Dizingof ne učestvuje aktivno u takvim neredima, možemo pretpostaviti da ih deo njih podržava, barem prećutno. Izgrednici su od njihove krvi i mesa, svi su iz istog sela, iz ješive, midraše (ženskih verskih škola) i ulpane (srednjih verskih škola). To što naseljenici zaposedaju javni prostor u Tel Avivu zajedno sa svojim pomagačima vređa moja osećanja kao što me bole i mnogi njihovi postupci.
Godinama se Izrael oblikuje prema njima. Godinama Izrael ide za njima, dok konačno nisu poremetili ravnotežu nasiljem, ucenama, iznudama, pretnjama i obmanama. Da nije njih možda bismo bili demokratija. Umesto toga Izrael je zbog njih rasistička zemlja aparthejda. Organizacija „Roš Jehudi“ koja je pokrenula ovu nevinu molitvu i osvojila trg je nedvosmislen dokaz tesne veze između religizacije i nasilnog preuzimanja okupiranih teritorija. Bilo divljanjem u dolini Šila ili na ušećereni način na trgu Dizingof, ciljevi su isti.
U dolini Šila na Zapadnoj obali nema nikoga ko bi ih zaustavio, ali su se na trgu odjednom našli ljudi koji su to uspeli. Nijedna suza neće biti prolivena jer ne zaslužuju, oni su nas sto puta više povredili. Nema nikakvog zajedničkog šabata s braćom iz midraše, nikakav dijalog i druženje neće sakriti da su oni svojom podrškom svakoj vladi Izraela i vojsci krivi za pretvaranje države u aparthejd. Da nije bilo nacionalističke, religiozne, mesijanske i rasističke desnice ne bi bilo naseljenika, a da nije bilo naseljenika odavno ne bi bilo okupacije. Tako je jednostavna istina.
Dolaskom na trg oni donose sa sobom svoju arogantnu nacionalističku ideologiju. Posebna je drskost doći na trg u ime slobode, liberalizma i demokratije. Naseljenici i njihovi pomagači, ljudi iz „Roš Jehudi“ i njihovi podržavaoci su zajednica koja nasilno ukida te vrednosti svojim palestinskim susedima i sada to žele da urade i u Tel Avivu. Oni nemaju pravo na korist od liberalnih vrednosti, oni su njeni neprijatelji.
Videti ljude iz pokreta „Garinim Toranim“ u Tel Avivu takođe vređa moja osećanja. Svi koji su poslednjih godina posećivali palestinske gradove koji su posle 1948. godine pretvoreni u mešovite gradove, zna šta su namere ovog pravedničkog semena: jevrejizacija, izazivanje, ovladavanje silom i na kraju isterivanje lokalnih stanovnika grada. Idite u Ramle, Lod ili Ako. Tamo oni mnogo gore vređaju osećanja, i sada je ne samo poželjno već se i mora zaustaviti njihov put ka Tel Avivu. Svega ima u ovom pokretu, sem dobrih namera.
Da, pletena kipa je postala simbol koji izaziva otpor. Mnogo njih je odgovorno za ono što se desilo. Ona je simbol koji na glavi nosi sve više oficira vojske, čelnika civilne uprave, sudija, mnogo novinara i političara, previše njih. Svi koji nose pletenu kipu su sumnjivi, osim ako se ne dokaže suprotno. Pletena kipa je donela katastrofu Izraelu. To se mora reći.
Haaretz, 28.09.2023.
Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat
Peščanik.net, 03.10.2023.
IZRAEL / PALESTINA
