Dopuna spoljnopolitičkih prioriteta Srbije izvedena je tokom mrkle noći sa 8. na 9. januar, a šta je peti spoljnopolitički stub napisano je na fasadama dva javna toaleta u prestonici Srbije: „20 godina bastion si srpstva, srećan ti rođendan Republiko Srpska“, piše na javnom WC-u na beogradskom Zelenom vencu, a uzbrdo, u klozetu podzemnog prolaza na Terazijama čestitka je ispravljena u „srbstva“. Noćobdije iz SNP 1389 su kosovske ideale pustile niz Ibar, a srbonacionalizam opet preplivava Drinu.
„Roksi, četverogodišnji ovčar iz K9 policijske jedinice EULEX-a dresiran je za otkrivanje narkotika. Dana 24. juna sa kolegom iz jedinice Blekijem, šestogodišnjim engleskim špringer španijelom, koji je dresiran za eksplozive, učestvovao je u operaciji ’Traži gotovinu’ na granici sa Srbijom na Merdaru“, saopšteno je pre dve godine iz EULEX-a, Misije za vladavinu prava EU. Engleski sinonimi odrednice „granica“ koju koriste i statusno neutralni pravnici pravnici su: border, frontier, limit, bound, line, confine. „Administrativnu liniju“, „administrativni prelaz“ priznaje samo srpski dijalekt engleskog jezika.
Pasji put preko Merdara prevalio je i predsednik Srbije Boris Tadić 2012. Iako po objašnjenju Vlade Srbije prištinski ministar Ibrahim Makoli ove nedelje nije trebalo da podnosi molbu za posetu Preševu i Bujanovcu, jer „putuje iz jednog dela naše zemlje u drugi“, Tadić je tražio putnu dozvolu od Vlade Kosova. Ona je dozvolila velikom verniku, sinu člana Saveza komunista Srbije, osnovna organizacija Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, da poseti južnu srpsku pokrajinu na jedan dan. Zamolnica Vladi Kosova je sa memorandumom čoveka koji je drugi mandat započeo deklamujući: „Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo“.
Suverenitet je priznat, iako suveren nema teritoriju – slično slučaju Svete stolice, koja je bila bez teritorije 59 godina. Srbija je načela 13. godinu.
Srbiji ne odgovara ni ograničen, plemenski suverenitet kakav su dobili američki Indijanci 1832. Vrač, duhovni vođa i poglavica, svetovni vođa, otimaju se da potkrepe vlast – za kuću na lepom mestu, za pravo nošenja odeće od lavljeg, vidrinog ili leopardovog krzna. Nošnja neprikladna za penjanje po kosovskim barikadama. A nema ni leoparda u mitrovačkoj Bošnjačkoj mahali, dok prekrivač za bedra nije od kože onih lavova kojima su bacali srpsku nejač u Sarajevu.
Tadić, sam kao poslednji Mohikanac, Onaj koji zeva, u pratnji čereka sa unakaženog hrasta je morao da prodre duboko u neprijateljsku teritoriju da dostigne „biser srpske kulture i civilizacije“ – manastir Visoki Dečani. Crkvu u romanskom i rano-gotskom stilu je gradio franjevac Vitus iz Kotora. Na listi svetske baštine Visoki Dečani su deo „vizantijskog slikarstva“. Pred freskom „Raspeće“ iz 1350. se krste međunarodni ufolozi i hiropraktičari jer na njoj vide dva repata svemirska broda, a u njima dva čoveka nepoznatog nacionalnog sastava. Od kojih je jedan okrenuo glavu za 180 stepeni i ne vidi kud srlja. U manastiru je sahranjen Stefan Uroš III Dečanski koga je otac oslepeo, a sin zadavio. Pokojnik je ubio nekoliko rođaka da bi opstao na vlasti. Ćerka Jelena mu se udala za hrvatskog vlastelina Mladena III Šubića, a krunu su mu odvukli na crnogorsko Cetinje.
Tadić se klanja njegovim moštima onoliko puta koliko ima predsedničkih mandata. Toga više biti neće. Ni kosovska vlada ga više neće puštati na Kosovo, jer je prekršio obećanje međunarodnim posrednicima da je božićna poseta verskog karaktera. Utaman i 3,3 milijarde evra sa koliko je Srbija od 2000. podmazala zemljake na severu Kosova da ne priznaju vlast Prištine. Ode mast u propast. Toliko su prokockali Nemci u online kladionicama 2005, a lane u leto je toliko novca dao Međunarodni monetarni fond Grčkoj da je spasi bankrota.
Za Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC), kosovski Stefan je poodavno svetac. Tačnije, za SPC je svaki Stefan svetac, pa i kada je Jevrejin – kao arhiđakon Stefan, krsna slava Republike Srpske (RS). „Posramljeni Jevreji, naviknuti na potvore i klevete, uzbuniše narod i starešine narodne protiv nevinog Stefana, klevetajući ga kao da je hulio na Boga i na Mojseja. Brzo nađoše lažne svedoke koji to potvrdiše. Tada ga pakosnici izvedoše van grada i ubiše kamenjem. Među mučiteljima njegovim beše i njegov srodnik Savle, docnije apostol Pavle“, piše o Jevrejima u svojoj knjizi „Ohridski prolog“ treći svetac SPC, Nikolaj Velimirović.
Svetitelj je Tadiću bio izgovor da se iz lažne države Kosovo zaputi u lažljivu RS. Predsednik Hrvatske Ivo Josipović, koji krije da je poslao telegram saučešća nakon smrti severnokorejskog visočanstva Kim Džong-Ila, ne krije da nije čestitao Miloradu Dodiku 20-godišnjicu RS, kako se ovaj hvalisao. Jer suvereni Zagreb komunicira samo sa suverenim državama. Patrijarh Irinej je blagoslovio „najmlađu srpsku državu“. Valentin Incko (Inzko), evropski gubernator BiH, opomenuo je bivšeg rektora bogoslovije da je RS samo entitet u suverenoj BiH.
Predsednik Srbije je 9. januar proglasio za „istorijski“ datum, iako ga je Ustavni sud Bosne i Hercegovine poništio kao dan osnivanja RS. Utvrdio je Sarajlija Tadić kako je osnivanje RS odgovor bosanskih Srba na odluku o „nezavisnosti BiH od bivše SFRJ“. Tadić je prećutao da je zvanični referendum o nezavisnosti BiH održan kasnije – 29. februara i 1. marta 1992. Broj onih koji su bojkotovali referendum se poklapa sa brojem građana koji su se na popisu 1991. izjasnili kao „Srbi“. „Skupština srpskog naroda u BiH“ sa Radovanom Karadžićem na vrhu, 9. januara 1992. proglasila je „Republiku srpskog naroda BiH“, što je datum formiranja paradržave i paravojske koja je kulminirala Srebrenicom.
Za razliku od Kosova, gde su ga pustili da ide sam, a služio mu je okružni vladika Teodosije, u Banjaluku je sa Tadićem otišao državni i crkveni vrh, da potvrdi da je Srbija sama sebi presadila srce čiji je davalac Kosovo.
Svi oni iz Beograda i Banjaluke našli su se na svečanoj akademiji: „Republika Srpska – glas koji se čuje“. U Hagu se istovremeno čuo glas svedoka KDZ-045 na suđenju Karadžiću, optuženom i za genocid, svedoka koji je preživeo streljanje muškaraca i dečaka kod Petkovaca. „Na tom mestu srpske snage su 14. i 15. jula 1995. godine pogubile oko hiljadu zarobljenih Muslimana. Svedok i ostali zarobljenici su kamionima odvezeni u školu u Petkovicima. Naređeno im je da sa rukama na potiljku trče kroz špalir vojnika koji su ih tukli kundacima i prisiljavali da uzvikuju ’Živela Republika Srpska’. Svedoku je naređeno da se vrati u kamion kojim su on i ostali zarobljenici prevezeni do osvetljene poljane pored brane koja je već bila prekrivena telima ubijenih. Izvođeni su u grupama od po pet i zatim im je pucano u leđa“, piše u optužnici prvom predsedniku RS.
„Živela Republika Srpska“ i „Živjela Republika Srpska“ zdravilo se posle svega na Dodikovom „tradicionalnom svečanom prijemu 9. januara 2012“.
Autonomija.info, 14.01.2012.
Peščanik.net, 15.01.2012.