Razgovor vodila Aleksanda Ćuk

Slaviša Savić grafički dizajner, idejamejker agencije Nju moment, kreator koncepta „Beograd je svet” (Manifestacija Dani Beograda), dizajner Peščanika, ponosni otac jednogodišnjeg Draga, umetnik koji već godinama radi u okrilju pseudonima Ideaman, ovogodišnji je dobitnik najvećeg evropskog priznanja u advertajzingu „Epica Award Gold”. Nagradu je osvojio za rad „Little Black Dress”, kojom promoviše autentični dizajn italijanske obuće.

Osim što vam ova velika nagrada, pored ostalih koje imate, podiže cenu kao dizajneru, šta ona još predstavlja za vas?

Naravno da je super da je neko u svetu prepoznao vrednost moga rada. To je najveći festival u Evropi koji ima vrlo oštru konkurenciju. Ja sam prosto iznenađen koliko to ovde nije propraćeno. Mi volimo mejlovima da šaljemo reklame na nivou neke zanimljivosti, ali čini mi se da ne postoji neka svest o tome da u Srbiji imamo dizajnere, koji mogu da stoje rame uz rame sa velikim svetskim stvaraocima reklama. Ipak, da vas podsetim, ja imam sinčića od godinu i po dana, znate, to je kao kad biste u istom danu saznali da ste dobili premiju na lotou, a onda vam jave sa posla da ste dobili unapređenje.

Mali broj ljudi zna da ste bili kreativni direktor tokom studentskih protesta 1996/1997, mada se to tada tako nije zvalo?

Kreativni direktor tada nije postojao, kao što pre dvadeset godina nije postojala ni reč dizajner u našoj zemlji. Na proteste sam došao spontano u želji da učestvujem u njima, ali nisam hteo da budem samo običan šetač. U epicentru svega onog grafičkog što je izašlo sa tih protesta, a nalazilo se na prvom spratu Filozofskog fakulteta u prostoriji „Propaganda”, angažovao sam se. Trudio sam se da pomognem ljudima koji su želeli da njihovi transparenti, kao i slova na njima izgledaju drugačije, a nisu to umeli sami da urade, kreirao sam flajere koji su najavljivali studentske akcije. Neverovatno iskustvo i uspomene, a danas mi to izgleda onako kako pretpostavljam da našoj generaciji izgledaju protesti iz šezdestih, kao nešto što se dogodilo u 19. veku, a ne pre deset godina.

Taj protest obeležio je i transparent „Beograd je svet”, koji su vukle studentske kolone. Ideju te poruke primenili ste u konceptu manifestacije Dani Beograda. Da li ste na taj način hteli da osvežite ideju revolucije?

U slučaju „Dana Beograda” prvo je nastala ideja koncepta, a onda se na nju nadovezao slogan sa transparenta iza koga sam stajao. Radio sam na razglednici Beograda i za taj posao imao malo vremena. Probao sam da se igram sa mapama, pošto sam uvek voleo geografiju i karte, iako se to mnogo koristi i nije posebno revolucionarno. Štosa radi pokušao sam da uporedim kartu sveta sa kartom Beograda i jako brzo ustanovio da se na mom ekranu pojavila ideja koja verovatno pripada poljima misterije, odnosno, da li je moguće da se Beograd razvijao u smeru karte sveta i da se sa njom poklapaju mnoga kulturološka i geografska značenja prestonice. Slogan „Beograd je svet” sam po sebi se nametnuo. Naravno bila mi je želja i da osvežim tu ideju revolucije. Tokom protesta pomalo smo se pitali šta taj slogan hoće da kaže, ali smo ga negde tumačili kao da naša priča, šetnja i pojava govore da smo i mi deo sveta i da ne želimo da budemo izolovani. Mi smo, nažalost, još uvek izolovani, podele postoje , tako da i dalje ta neka priča dodatno hrani tu ideju.

Onda se dogodilo da je balon odleteo sa Slavije. Zanimljivo je da je on predstavljao Globus. Verujem da ste u tom događaju potražili simboliku?

Taj veliki globus koji je bio jedna ogromna konstrukcija, balon naduvan helijumom sa 18 metara dugačkim prečnikom, privezan kanapima otpornim na ne znam kakve sve sile stajao je deset dana na Slaviji. Ta pozicija je izabrana zato što ona predstavlja na karti “Beograd je svet”, tačku Beograd. Sve se dogodilo na dan kad je globus trebalo da se ukloni. Ljudi zaduženi za demontažu bukvalno su bili na putu ka Slaviji kada je procurela vest da je balon iz dva jaka udara vetra pokidao kanape i odleteo. Kad sam prvi put to čuo uplašio sam se da balon ne izazove neke probleme ili ne daj bože nesreću. Istovremeno mi je bilo i drago jer taj globus kao da je bio neko živo biće koje je htelo da skrene pažnju na sebe. Stajao je tamo 10 dana, a postojali su ljudi koji su tuda prošli i nisu ga primetili. Nisu ni neki mediji koji u svom imenu sadrže reč Beograd (ili imaju neku drugu vezu sa njim) i koji pripadaju tom nekom duhu protesta. To me je razočaralo, ali ne govorim ovo zato što je to neka moja lična priča, već priča Beograda i njegovog rođendana. Zanimljivo je da je globus dalje krenuo putanjom najbližom Evropskoj uniji, prema Vršcu, ka rumunskoj granici. Kada je izgubio masu pao je u nekom selu blizu Kovina, ispostavilo se, u neposrednoj blizini duševne bolnice, a kruna celog događaja je da je tog dana bio Dan planete.

Aktuelna je tema brendiranja Beograda u kojoj ćete po svoj prilici imati važnu ulogu. Zar ne mislite da bi trebalo da se Beograd najpre socijalno i kulturno uspravi pa tek onda brendira?

Poglavlje u vezi sa brendiranjem se otvorilo posredstvom koncepta “Beograd je svet”. Ranije su me kao i svakog drugog dizajnera zanimali festivali. Međutim, pomenutu ideju za Dane Beograda nisam odmah predstavio, već sam čekao pet godina čuvajući je kao blago na svom kompjuteru. Smatrao sam je vrednom jer može da pruži mnogo dobrog ovom gradu, želeo da njena suština dopre do čelnih ljudi prestonice kako bi bila realizovana na najbolji mogući način. Istovremeno, bio sam svestan da bi trebalo da sačekam neki mirniji period u zemlji kako ta beogradska priča ne bi ostala na margini zbog dominirajuće politike u ovdašnjim medijima. Ovde je svake godina nekakva prekretnica, bilo da je rečo izborima ili o nečemu drugom. Uvek postoje nekakve turbulencije. Shvatio sam zbog toga da ni od čekanja nema ništa. Odlučio sam da pokušam i prijavio sam se na konkurs bez obzira na njegov ishod. Ispostavilo se da sam izabrao najgori mogući trenutak, jer je u martu došlo do jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Neki ljudi pobunili su se zbog toga i dali sebi za pravo da lome grad. U čitavom tom ludilu pojavljujem se ja i ta moja priča beogradska da je Beograd svet i da nijedan drugi grad na planeti to ne može da kaže za sebe. Što se tiče brendiranja mi možemo da sačekamo još. Možda sad ovo nije trenutak, možda treba da se pomirim sa time, iako ja to ne želim.

Danas, 19.12.2008.

Peščanik.net, 21.12.2008.