cveće u saksijama
Foto: Neda Radulović-Viswanatha

Objavljivanje plana imunizacije, čak i ovakvog nepotpunog, odnosno nedovoljno detaljnog, pokazuje značaj transparentnosti.

Bez objavljenog plana imunizacije, kada se pojavi vest da je vakcinisana grupa ljudi koji ranije nisu pominjani kao prioritet, u javnosti bi se mogla otvoriti debata da li su oni ipak izuzetno važni za funkcionisanje društva, ili treba da sačekaju dok se ne vakcinišu neke druge grupe. Kada imate plan i pojavi se, na primer, informacija da je prekoredno vakcinisana grupa tužilaca, takvo pitanje se ne postavlja. U planu nađete da je predviđena vakcinacija „zaposlenih u ustanovama koje su od značaja za funkcionisanje društva“ i onda možemo samo da debatujemo da li tužioci spadaju, unutar te grupe, među zaposlene u „službama/ustanovama od vitalnog značaja, sa povišenim rizikom od nastanka ili transmisije bolesti ili koji ne mogu da obezbede fizičku distancu“ ili spadaju u grupu „zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova i pravosuđu“. Tačnije, da li pre njih treba da se vakciniše 1.285.000 osoba ili 1.344.000. Stoga nema diskusije o prioritetima imunizacije, već samo o tome da li je tačna ili nije tačna informacija da je neko bio privilegovan i vakcinisan preko reda.

To što je za pojedine grupe ostalo neprecizno definisano ko u njih spada jeste jedna od velikih mana ovog plana. Istini za volju, mogli smo da čujemo da se priprema detaljniji plan koji bi, nadajmo se, to trebalo da precizira. Jer bez preciziranja ostaje otvoren prostor za manipulaciju, pa čak i visok korupcioni rizik – da li će se, na primer, zaposleni u nečijoj firmi ili u nekoj celoj grani svrstati među „esencijalno osoblje van medicinskog i obrazovnog sektora“. Za tu grupu je, kao primer, navedeno „snabdevanje hranom, gorivom i sl, banke, osiguranje, rudnici, fabrike…“, sa tri tačke koje ostavljaju prostor do 400.000 osoba, koliko je neko procenio da broji „esencijalno osoblje“ u Srbiji. Bilo bi dobro videti gde se tri tačke završavaju i na osnovu kojih kriterijuma su ove raznorodne aktivnosti (rudari i zaposleni u osiguranju, na primer) stavljeni u istu grupu. To, međutim, nije krucijalno pitanje, jer plan predviđa da će svi oni primiti vakcinu u trećoj fazi, „ukoliko se obezbede količine vakcine veće od potreba za vakcinaciju ciljnih grupa planiranih u prve dve faze imunizacije“. Za treću fazu su, inače, predviđeni i „zaposleni u obrazovnim ustanovama sa manjim rizikom od transmisije virusa (osnovne škole)“. A u prve dve faze trebalo bi da se vakciniše 1.457.100 ljudi, što je gotovo tri miliona doza vakcine. Znatno više nego što je bilo ko pominjao da se planira nabavka za 2021. godinu.

Ako nastavnici, rudari, zaposleni u prehrambenoj industriji i prehrambenim prodavnicama spadaju u grupu koja će se vakcinisati ako vakcine preteknu, zapitaćete se, sasvim sigurno, a gde su tu tek ostali. Obični građani, koji ne obavljaju esencijalne i društveno važne poslove, ali ipak rade, voze se prevozom, žele da se ponovo viđaju sa prijateljima, da putuju. Jer svet se nada da će se život vraćati u normalu ili da će se uspostavljati nova normalnost, da će se, ako nije svetogrđe u ovakvoj situaciji maštati o narednom letu, putovati, a najavljuje se da će možda za putovanje biti potreban „korona pasoš“ – potvrda o vakcinaciji. O tome nam plan, za sada, ne govori ništa. Da li će Srbija, ukoliko bude prilike, uvesti vakcine i za preostale građane, da li će oni moći da se vakcinišu o svom trošku, ili je jedini cilj da se vakciniše 20% stanovništva. Ta pitanja zahtevaju odgovore.

U tom kontekstu, postavlja se pitanje i čemu oni brojni državni zvaničnici koji su se vakcinisali „za primer“. Kome daju primer? Medicinskim radnicima koji najbolje znaju šta je kovid i koliki je značaj vakcinacije? Starijima koji se i ovako redovno vakcinišu protiv sezonskog gripa? Ili ostalim građanima za koje je sasvim neizvesno kada će doći na red. Da li će se za „primer“ vakcinisati i svi lokalni funkcioneri i koji je to broj ljudi i doza nije nevažno pitanje u situaciji kada raspolažemo sa nekoliko hiljada ili nekoliko desetina hiljada vakcina. S druge strane, možemo se složiti i da bi najviši državni funkcioneri (možda) trebalo da spadaju među najvažnije prioritete, ali to u planu ne piše. Nema ih. A da ih ima, znali bismo i koliko ih je i gde se krug prioritetnih funkcionera završava.

Međutim, važnije od razjašnjavanja i raščišćavanja ovih „rupa u planu“ koje ostavljaju prostor za proizvoljna tumačenja, pa čak i manipulaciju, jeste redovno i precizno izveštavanje o realizaciji plana i o dinamici nabavke i trošenja vakcina.

Pokušaću na jednostavnom primeru da pokažem kako bi izveštavanje moglo da izgleda.

Postojećoj tabeli sa procenom broja ljudi u pojedinačnim ciljnim grupama, procenom odziva („planiranim obuhvatom“) i procenom broja onih koji će primiti vakcinu („broj osoba za imunizaciju prema obuhvatu“) u izveštaju bi trebalo da se nađu još tri kolone – „broj vakcinisanih“, „broj onih koji su odbili da se vakcinišu“ i „broj onih koji su preostali da se vakcinišu“ (unutar te grupe).

Redovno, nedeljno, objavljivanje ovakve tabele pružilo bi jasnu sliku dokle se sa vakcinacijom po prioritetima stiglo i da li se prešlo na drugu grupu pre okončanja imunizacije one koja je označena kao veći prioritet. U preseku sa redovnim izveštajem o broju nabavljenih i utrošenih vakcina, jasno bi se videlo da li su eventualno utrošene (preko reda) neke vakcine za neprioritetne grupe ili pojedince, a da to nije uneto u tabelu.

Taj drugi izveštaj, koji bi se takođe nedeljno ažurirao, trebalo bi da sadrži podatak o broju naručenih (ugovorenih vakcina), broju isporučenih, distribuiranih i utrošenih. Četiri kolone i po jedan novi red za svaku novu nedelju.

Konačno, uz gorko iskustvo sa javno saopštavanim zvaničnim brojevima u vezi sa pandemijom u proteklih 12 meseci, neophodno je ukinuti oznaku tajnosti sa dokumenata o nabavci vakcina (i sveg drugog medicinskog materijala i opreme u vezi sa pandemijom), kako bi se oni koji sumnjaju u brojeve, kroz dokumente mogli uveriti da su tabele tačne.

Za ovakvo izveštavanje nisu potrebni novi softveri, kompjuterski sistemi, niti desetine novozaposlenih. Potrebna je želja i volja da se funkcioniše transparentno, potrebno je da zaista država i zvaničnici nemaju šta da kriju i da poštuju građane pred kojima odgovaraju. A ne da ih bukvalno tretiraju kao stado, kome žele da stvore imunitet.

P.S.

Izjava Ane Brnabić da „mi imamo vakcina za četiri miliona ljudi, odnosno dogovore sa različitim proizvođačima za osam miliona vakcina“ i poziv građanima da se prijave za vakcinaciju i izaberu koju vakcinu žele da prime ne zavređuje komentar. To je političarski krizni menadžment, nakon što je obelodanjeno da plan pokriva dvadesetak procenata stanovništva, a ovaj tekst se bavi dokumentima a ne izjavama. I stoga se u njemu osam miliona fiktivnih (dogovorenih) vakcina i zamazivanje očiju pozivom da se građani prijave a da pri tom ne znaju ko spada u koju prioritetnu grupu, može naći u fusnoti ili post skriptumu.

Peščanik.net, 11.01.2021.

KORONA VIRUS

The following two tabs change content below.
Zlatko Minić
Zlatko Minić, novinar zarobljen u telu mašinskog inženjera. Novinarstvom počeo da se bavi na Radio Indexu, najduže se zadržao u Beti, gde je dužio resor borbe protiv korupcije. To ga je kao predstavnika novinarskih udruženja odvelo u Odbor Agencije za borbu protiv korupcije 2009, a potom u Transparentnost Srbija. Voli sve što vole mašinci koji se bave novinarstvom u organizacijama civilnog društva: javna preduzeća, izborne kampanje, posebno funkcionerske, transparentnost lokalne samouprave. Analizirao brojne propise i (loše) prakse, učestvovao u izradi više antikorupcijskih (loše primenjenih) akata, radio kao konsultant, trener. Koautor nekoliko knjiga i publikacija o temama koje su zanimljive samo grupi ljudi koje sve lično poznaje: „Rečnik korupcije“ (sa prof. Č. Čupićem), „Politički uticaj na javna preduzeća i medije“ (sa N. Nenadićem), „Funkcionerska kampanja kao vid zloupotrebe javnih resursa“ (sa N. Nenadićem) i „Pod lupom – prva petoletka“ (sa N. Nenadićem, izbor tekstova sa stranice Pod lupom na sajtu Transparentnost Srbija, čiji je urednik).
Zlatko Minić

Latest posts by Zlatko Minić (see all)