Odgovornost intelektualca

Mali je broj intelektualaca koji su tokom burnih decenija na Balkanu ostali svoji i neprikosnoveni. Malo je onih koji su ostali imuni na epidemiju pokvarenosti i potpuno devastiranje društvenih i moralnih normi. Nesumnjivo, profesor Tucić je jedan od njih. Živeo je principijelno, levičarski, antiratno…

Odgovornost intelektualca je da bude prosvetitelj. Nikola Tucić nije bio samo profesor evolucije na Univerzitetu u Beogradu – on je osnivač škole savremene evolucione teorije u Srbiji. Nije bio samo svetski poznat naučnik iz oblasti evolucione biologije – on je osnivač ovog istraživačkog programa u Srbiji. Jednostavno, svi koji o evoluciji nešto znaju u ovoj zemlji – naučili su to od njega. Živimo u društvu u kom mitomanija, misticizam i klerikalne petljarije pobeđuju racionalnost, a intelektualna lenjost i slepa vera u autoritete predstavljaju vrhunske kvalitete nasuprot kritičkom mišljenju, individualnosti i odgovornosti. Nikola se nikada nije pomirio sa takvom zemljom. Svi intervjui, obrazovne emisije i javne tribine u kojima je učestvovao, od mladih asistentskih dana do pre nekoliko godina, bili su njegova prosvetiteljska misija. Alternativnu akademsku obrazovnu mrežu (AAOM), Beogradsku otvorenu školu (BOŠ) i Rodne studije, u kojima je bio aktivni pokretač mnogih programa, posebno tokom devedesetih godina, smatrao je malim oazama zdravog razuma i klicama intelektualne budućnosti. Darvin nije proteran iz školskih programa 2004. godine – zahvaljujući pre svega njemu. To je bio prosvetitelj!

Odgovornost intelektualca je da bude društveno angažovan. Da bi za to bio sposoban, intelektualac mora da analizira svet oko sebe, da uočava, razume i objasni. Nikola u tome nikada nije pogrešio. Pogubnost „miloševićevske budućnosti“ bila mu je jasna od kraja osamdesetih, od samih početaka krvave političke ere. Niti jedan značajan građanski pokret protiv vlasti nije postojao bez njega. Jedan je od osnivača Saveza reformskih snaga Jugoslavije, član Otpora, učesnik svih antiratnih akcija i protesta, zaštitnik studenata i studentskih pokreta… Kao pravi intelektualac burnih vremena posedovao je hrabrost i nesebičnost. Prezirao je banalnost nacionalizma i užasavao se njegove krvave zavodljivosti.

Odgovornost intelektualca je da ostane veran sebi i svojim idejama. Nikola je bio levičar do kraja svog života. Levičarstvo, kako ga je on video, jeste osnova tolerancije, brige za pojedinca, društva ljudskih prava i jednakih šansi za sve. Prezirao je totalitarizam boljševizma, ali i ideologiju profita – borbe moći i novca u kojima je pojedinac sitna valuta. Nikada nije preboleo galopirajuću propast humanističke vizije srpskog društva, ubrzo nakon 2000. godine, zbog čega je sve češće odbijao da se prikloni bilo kakvim zvaničnim funkcijama, ali i da se pojavljuje u javnosti. Dužnost intelektualca je da se ne prodaje! To je njegov zadatak!

Odgovornost intelektualca je da neprekidno uči, bude obrazovan i svestran. Intelektualac mora da izlazi iz uskih okvira svoje male struke, da pronalazi utemeljenje svoje stručnosti u širini celokupnog znanja – društvenjačkog i prirodnjačkog, da razume i predviđa posledice svoje nauke po čovečanstvo, da prepoznaje sebe u raznovrsnim idejama i da se prema tome kritički odnosi. Nikola je to savršeno razumeo. Ne poznajem nikoga ko je više i raznovrsnije čitao, niti bilo koga sa tolikom sposobnošću da sažme znanja u jedinstvenu sliku sveta i nauke. Bio je renesansni čovek. Mnogi ga zbog toga nisu voleli – osećali su se malima u njegovom društvu.

Nikola Tucić je bio moj Učitelj i moj prijatelj. To nije bilo lako. Koliko je bio kritičan prema sebi, bio je i prema drugima. Što ste mu bili bliži, to je njegova oštrina bila veća. Priznajem, dugo mi je trebalo da to razumem. Naši svakodnevni razgovori – o nauci, društvu, politici i, uopšte, o životu, često su bili burni. Voleo je žučne debate i argumentovano suprotstavljanje. I svaki put bi vas taj blistavi intelekt podsticao na nova promišljanja i nove teme. Kroz njegov lik i delo konačno sam razumela šta znači biti intelektualac.

Ovo je moj prvi tekst koji Nikola neće pročitati. Rekao bi, sigurna sam, da ovo nije moj najbolji uradak i ja bih se složila. Nije lako pisati o nekome ko vam je toliko značio i ko je posedovao toliko velikih dimenzija. Komemoracije je zabranio jer ih je smatrao vrhuncem hipokrizije. Ali, pošto je voleo prkosni Peščanik i smatrao ga jedinim stabilnim vodičem u ovoj burnoj i mračnoj zemlji, poželela sam da bar na ovom mestu kažem nešto o ovom velikom i skromnom čoveku.
Ne želim da Nikola Tucić ode u tišini.

Peščanik.net, 09.03.2015.

Slobodan Bubnjević: Čovek koji je razumeo Darvina

U radio emisiji Peščanik, 2009.

U TV emisiji Sofa Olivere Miloš Todorović, 2001.

Dvesta godina Darvina


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Biljana Stojković

Biljana Stojković, rođena 6. oktobra 1972. u Beogradu, profesorka na Katedri za genetiku i evoluciju Biološkog fakulteta u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na istom fakultetu. Od 1996. učestvuje u naučnim projektima u oblasti evolucione biologije. Autorka je većeg broja publikacija u vodećim međunarodnim naučnim časopisima, kao i poglavlja i knjiga iz oblasti evolucione biologije. Objavila je knjige „Darvinijana: vodič kroz evolucionu biologiju” (2009) i „Od molekula do organizma: molekularna i fenotipska evolucija” (2012). Religiju i misticizam svake vrste smatra najvećim preprekama za razvijanje inteligencije, kritike autoriteta i humanog i slobodnog društva. Svetliju budućnost vidi u sekularnom humanizmu, u čemu posebno važnu ulogu imaju popularizacija nauke, borba protiv klerikalizacije, ksenofobije i nacionalizma. Izvori najveće ljubavi, inspiracije i istrajavanja u Srbiji su joj suprug Oliver i sin Paja.

Latest posts by Biljana Stojković (see all)

Author: Biljana Stojković

Biljana Stojković, rođena 6. oktobra 1972. u Beogradu, profesorka na Katedri za genetiku i evoluciju Biološkog fakulteta u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na istom fakultetu. Od 1996. učestvuje u naučnim projektima u oblasti evolucione biologije. Autorka je većeg broja publikacija u vodećim međunarodnim naučnim časopisima, kao i poglavlja i knjiga iz oblasti evolucione biologije. Objavila je knjige „Darvinijana: vodič kroz evolucionu biologiju” (2009) i „Od molekula do organizma: molekularna i fenotipska evolucija” (2012). Religiju i misticizam svake vrste smatra najvećim preprekama za razvijanje inteligencije, kritike autoriteta i humanog i slobodnog društva. Svetliju budućnost vidi u sekularnom humanizmu, u čemu posebno važnu ulogu imaju popularizacija nauke, borba protiv klerikalizacije, ksenofobije i nacionalizma. Izvori najveće ljubavi, inspiracije i istrajavanja u Srbiji su joj suprug Oliver i sin Paja.