Indeks srećne planete: Srbija bez butan gasa

 
Indeks srećne planete (HPI) je pokazao da su godine 2009. na vrhu liste 143 zemlje bili državljani Kostarike, Dominikanske Republike i Jamajke. Na dnu su, kao i u svemu Tanzanija, Bocvana i Zimbabve. Srbija je bila 58, Hrvatska 60, BiH 65, Slovenija 66. a Makedonija 111.

Na prvoj “svetskoj mapi sreće” 2006. Danska je prednjačila. Zemlja Vikinga, piva, malih sirena, jedna od deset najzelenijih i 11. po ekonomskim slobodama u svetu. Mapa je sastavljena na osnovu statističkih podataka i subjektivnih odgovora 80.000 ljudi u 178 država sveta. Još pet evropskih zemalja bilo je među prvih deset najsrećnijih država. U nesrećnom Zimbabveu četvrtina stanovništva ima AIDS, prosečan ljudski vek je 39 godina, a 80 odsto stanovništva čine siromasi. 

HPI je nadmoćniji od klasičnih pokazatelja blagostanja i uticaja okoline na društvo kao što su GDP i Indeks ljudskog razvoja (HDI). HDI kombinuje GDP, očekivanu dužinu života i nivo obrazovanja. 

Oba indeksa su nepotpuna, jer većina ljudi stremi sreći i zdravlju, a ne bogatstvu.   

Ekonomski rast je cilj standardnih modela razvoja. Koncept HPI svrstava takve modele među “neekonomske”. “Ekološke privrede” pristaju na koncept HPI.

GDP je klimav dokaz jer Ekvatorijalna Gvineja, na primer, zahvaljujući nafti, ima GDP per capita koliko i Grčka, ali je stopa smrtnosti dece do pet godina u Ekvatorijalnoj Gvineji 204, a u Grčkoj pet. 

GDP ignoriše one sitnice svakodnevnog života koje život čine vrednim. Svako posečeno drvo, saobraćajna nesreća pa čak i ratovi uvećavaju GDP.  

Hitlerova Nemačka je postala samodovoljna kad je reč o većini sirovina, država je pomagala industriju i poljoprivredu. Zločinac je broj nezaposlenih sa šest smanjio na milion ljudi, pa i tako što je neke nezaposlene u plombiranim vagonima, a druge u vagon-restoranima slao da rade u konc logorima. 

Koncept HPI je celovitiji i individualniji od GDP. Transcendira GDP jer društveni napredak ne meri samo kao puko povećanje trgovine ili ekonomskog blagostanja, već porastom subjektivnog osećanja dobrobiti. Onaj koji nema para za cipele ne jadikuje kad vidi čoveka bez noge.

HPI već četiri godine prati sedam internih pokazatelja: odnos vrednosti potrošačke korpe i prosečne plate; nivo zagađenja i buke; broj obolelih od ozbiljnih bolesti; upotrebu antidepresanata i broj psihijatrijskih bolesnika; procenat onih koji traže posao; diskriminaciju; bezbednost; stopu razvoda i kriminala; kvalitet demokratije; nivo individualnih sloboda; ratove.

Utvrđeno je da visoki prihodi, poštovanje ljudskih prava i društvena jednakost koreliraju međusobno, ali i sa subjektivnim osećanjem blagostanja (SWB).  

Stanovnici srećnih država su zdravi, bogati i obrazovani. Džon Lok kaže  da je “Zdrav duh u zdravu telu najkraći opis sreće”.

Manje države sa većom društvenom kohezijom i jačim osećanjem nacionalnog identiteta prolaze bolje na skali sreće. Kina je na 82. Indija na 125. a Rusija na 167. mestu srećne planete. 

Kapitalizam je dobro prošao na testu sreće. Uprkos sistemu slobodnog tržišta i nesigurnosti u njegovom ozračju, SAD su se našle na 23. mestu. Sve srećom visoko obdarene evropske zemlje su kapitalističke, iako sa socijal-demokratskom aromom.

U rezultanti, srećan je milioner jer je udelio evro siromahu. Srećan je i prosjak tog dana. Osim porasta GDP-a i liberalizacija privrede korelira sa srećom. Na ciriškom, univerzitetu konfederalne zemlje, su utvrdili da demokratija i federalizam podstiču osećaj individualne dobrobiti. 

Tomas Džeferson je “stremljenje ka sreći” upisao u Deklaraciju o nezavisnosti 1776. godine. Bila je važna koliko sloboda i život. Njegov britanski savremenik, hedonista Džeremi Bentam je ubeđivao vlast da služi umnožavanju sreće.

U himalajskom kraljevstvu Butan uspesi ekonomske politike mere se HPI i  budističkim principima. Privredna politika poštuje sva živa bića, prirodu i brine da podanici imaju vremena za rad, spavanje i meditiranje. U kraljevskoj porodici kažu: “Sreća je veoma ozbiljna stvar. Dogma o bezgraničnoj produktivnosti i rastu u ovom ograničenom svetu je neodrživa i nepoštena prema novim generacijama”.

Kritičari butanske vizije kažu da je kraljevina sa 642.000 podanika autokratska i da HPI ne funkcioniše u zemlji sa velikom populacijom. Međutim, Butanci primećuju da se i američki predsednik Barak Obama, otkako je na vlasti, posvetio zdravstvu, obrazovanju i životnoj okolini. 

Utopiju HPI su usvojili Kanada, Australija, SAD, Francuska, Velika Britanija, Tajland, Kina, Indija Brazil i Haiti, a u nove ustave Ekvadora i Bolivije upisan je koncept “dobrog života”. Koncept HPI je transkulturalan. Đavo je kušao Hrista koji je postio 40 puta po 24 sata rečima: “Ako si Sin Božiji, reci da ovi kamenovi postanu hlebovi”. Hristos je odgovorio: “Ne živi čovek samo o hlebu”.  

Iako su bogatije države obično srećnije od siromašnih, kada je GDP per capita iznad 15.000 dolara, osećaj individualne sreće je ustaljen i ne povećava se sa bogatstvom. Biti bogatiji, ne znači biti srećniji.

Nezarađeno bogatstvo (dobitak na lotou, na primer) generalno ne usrećuje. 

Prema istraživanju BBC, 81 odsto Britanaca želi da ih država usreći, a ne da ih obogati. GDP Velike Britanije je šesti u svetu. Butan je među 20 najsrećnijih zemalja sveta, a prema GDP-u je na 157. mestu od 179 država. 

U Srbiji je HPI (58), za razliku od drugih republika bivše Jugoslavije, nesrazmeran GDP-u (73). Kujući svoju sreću, građani Srbije su od 1991. do 1999. udarali susede maljem po prstima.

Sreća je obrnuto proporcionalna nivou stresa i hroničnim obolenjima. Srbija je treća zemlja na svetu po broju srčanih oboljenja, građanke Srbije su na prvom mestu u Evropi po broju obolelih od raka grlića materice, po broju abortusa Srbija je druga u Evropi, prema broju samoubistava na 13. mestu u svetu, svaki četvrti boluje od depresije, 4,3 miliona osiguranih građana se smiruje sa 2,3 pakovanja sedativa… Prema zvaničnim podacima u Srbiji je 1999. bilo 271.944 mentalnih bolesnika, a 2002. godine 309.281. Svežiji podaci o uzlaznom trendu se ne objavljuju.  

U selu pored Niša su šestoro psića brutalno ubili, a zatim obesili 12-godišnjak i 15-godišnjak; u Pirotu je majka bacila bebu pored kontejnera gde su je rastrgli psi. 

U Srbiji je nezaposleno 16,5 odsto ljudi, 9,2 odsto ljudi je siromašno, deset odsto tajkuniziranih Srba troši šest i po puta više od deset odsto najsiromašnijih, za osnovne potrebe četveročlanoj porodici nedostaje mesečno 24.039 dinara, 1,3 miliona građana je nepismeno ili nije završilo osnovnu školu, o poštovanju ljudskih prava najbolje  govore gejevi, nezavisni novinari, zlostavljana deca, popljuvani Romi, prebijeni Mađari, razbijene pekare u vlasništvu Albanaca… Svaki građanin Srbije godinama ima istu senku – jednog ratnog zločinca. Srbija je poslednja zemlja u Evropi koja koristi olovni benzin, ne proizvodi bioetanol i nema nijednu elektranu na vetar niti razvijen sistem za recikliranje otpada…

U bezbrižnom Butanu je pošumljeno dve trećine teritorije, u Srbiji trećina. Butan uzme dnevno od svakog turiste 200 dolara. Srpski patrioti potroše godišnje na putovanja u inostranstvo 310 miliona dolara više nego što patria inkasira od turizma.

Drogu je probalo 10,9 odsto građana Srbije a 3,7 odsto je koristilo drogu u poslednjih godinu dana. Na prvom mestu su halucinogene.

 
Biznis i finansije, april 2010.

Peščanik.net, 03.05.2010.