Čudno je da je javnost tek sada primetila inflaciju. I da ona ima fiskalne posledice. Čini se da je zatečen i MMF. Svi su se bavili budžetskim deficitom sve vreme hvaleći monetarnu politiku. Zašto se MMF toliko bavi budžetom, meni nikada nije bilo jasno.

Posebno je nejasna opsednutost fiskalnim deficitom i čak pojedinim stavkama u budžetu, među koje spadaju i neke koje imaju dugoročne posledice, o kojima MMF nije baš nadležan da brine. Kurs, inflacija, monetarna politika, to su ključne teme za MMF, pogotovo u zemlji gde javnost razume trošak penzija, ali ne pokazuje neku naročitu senzibilnost na inflaciju.

Primera radi, ove je godine stopa inflacije niža nego u bilo kojoj godini u poslednjoj deceniji, o onoj prethodnoj i da ne govorimo. U prvih šest meseci, godišnja stopa inflacije iznosila je 4,2 odsto, dok je u prethodnim godinama retko bila niža od 10 odsto, a često je bila i znatno viša. Na kraju godine će se inflacija ubrzati do možda čak 8 odsto, što je otprilike stopa koja je karakteristična za srpsku privredu.

Takođe začuđuje da se tek sada primećuje da brža inflacija ima pozitivne efekte po javne prihode. Potrebno je razumeti da pozitivno po budžet ne mora da znači i pozitivno po privredu i domaćinstva – u ekonomiji je sve distributivno, to jest neko dobija više, a neko manje. Budući da ima za posledicu rast javnih prihoda, inflacija je jedna vrsta poreza. Jedino što je za njega nadležna centralna banka, a ne skupština ili glasači, što će reći poreski obveznici.

Konačno je čudno da se odgovornost ne locira tamo gde bi trebalo – u centralnoj banci. Ona bi trebalo da obezbedi nisku inflaciju, a nezavisna je zato da bi taj cilj postigla jer ne mora da služi Ministarstvu finansija. Ako se pogledaju stopa inflacije i kako se ona kreće, jasno je da centralna banka nije nezavisna.

 
Blic, 27.10.2010.

Peščanik.net, 27.10.2010.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija