Potpisao bih ovog trena peticiju protiv progona Vojislava Koštunice pod uslovom da se iz peticije izbriše njegovo ime.

Lično ja ostavio bih ga da ako štogod taji okaje sam u crkvi, ali ako ga je država pozvala da joj neke stvari baš on kao bivši predsednik rasvetli, dužan je da se oberučke smesta odazove: „Jedva čekam da čujem pitanja! Želim da odgovaram prikopčan na dva detektora laži, jedan da bude ruski, drugi po izboru javnog tužioca, saslušanje želim da bude pred kamerama RTS-a, pred mikrofonima Radio Beograda, pitanja iz čije god bolesne mašte da su proizišla da mi čitaju naizmenično Neša Stefanović i Ljilja Smajlović, prenos da bude direktan i da bude simultano prevođen na sve jezike na koje je prevedeno besmrtno delo Dobrice Ćosića, budućeg nobelovca. Preko glave mi je da se moje ime pominje u gnusnom ozračju prestuplenia. Atentat na Đinđića stoji uz bok stravični sa ubistvom Ćuruvije, streljanjem Ivana Stambolića, masakrom na Ibarskoj magistrali i drugim teškim zlodelima koja su toliko teška zato što ih je počinila država a ne umno poremećeni pojedinac ili okorela banda kriminalaca!“

Ne. Legalisti ovako nešto nije palo na pamet, naoborot, poučen svetlim primerom Dejana Mihajlova (koji se ne znam ti koliko puta nije odazvao sudu i ništa mu ne fali: iz BMW-a koji je privukao moju zavidljivu pažnju u mislim A. Nenadovića ulici izišao je baš g. Mihajlov, ne verujem da mu je DSS obezbedila dvojnika: nije se osvrtao kao neko koga bi mogli zaskočiti sudski pozivari ili kome su organi gonjenja za petama) izjavio je da se neće pojaviti na saslušanju!

Umesto da ga ukore zbog nepromišljene džangrizavosti i omalovažavanja zakona njegovi drugovi podržali su ga u njegovoj naopakoj nameri. Imajući vremena na pretek paraziti iz SANU (parazitom smatram i javno nazivam svakoga ko od zajednice trajno dobija neuporedivo više nego što joj pruža) održali su konferenciju za štampu da bi poziv Koštunice na saslušanje predstavili kao hibris i kao teško svetogrđe! To im je bilo malo pa su ukazali poverenje članu Partije Kovačević Siniši da on sroči peticiju: u svojim dramama baviš se neodustajno srpskom patnjom i veličinom, ovde ti je i jedno i drugo, napiši peticiju a svako kome je srpstvo na srcu dotrčaće da je potpiše i da tako uskršnjem postu doda još jedno dobro delo!

Rečeno-učinjeno.

Peticiju su potpisali akademici i oni koji se prijemu u ovu nepotrebnu ustanovu baštinjenu od mrskog socijalizma nadaju, dakle i Ljiljana Smajlović, prva novinarka čijem će delu biti priznat naučni i umetnički status, potpisala se i specijalna penzionerka Slađana Milošević, izdavač remek dela dr Dabića, g. Toholj i sl., ali šta je peticija zapravo?!

Peticija je bezobrazan način da se jedna osoba vaznese van domašaja zakona, Koštunica dovodi u neravnopravan položaj ne samo nas koje ne poznaje i za koje ne mari, u neravnopravan položaj dovodi i Cecu, i Gradu, i Acu; potonjem zar nije poslao pismo baš u zatvor? Što će reći da se general svojedobno (kao i nedavno) odazvao bilo pozivu bilo kucanju na vrata i za njega niko nije sastavio peticiju da ga se ne uznemirava jer dovršava diplomski za Vojnu akademiju.

Peticija bi da uvede prezumpciju stoprocentne, apsolutne nevinosti, ali samo za jednu osobu: Koštunica je simvol, izvor i otelovljenje dobra, prečistu dušu pitati o zlu, makar i o zlu počinjenom tuđim rukama i za tuđ račun, novi je smrtni greh. To je naučni doprinos SANU listi grehova pobrojanih u Sv. pismu! Jer da je o atentatu išta znao ili makar podozrevao (ma i ex post) on bi kao legalista i svetosavac dobrovoljno otvorio dušu pred policijskim i vojnim istražiteljima, pred Sv. materom i pred SANU, pred četirma dakle ustanovama kojima Srbadija tradicionalno najviše veruje. Pošto se to nije desilo, pošto se nije ni ispovedio ni presvisnuo od svega što nosi u sebi, zvanični poziv države da gukne i on koju o onome što je prethodilo atentatu i o onome što je usledilo – uvreda je! Kao osvedočeni rodoljubi potpisnici peticije brinu i mole Boga da se država ne osramoti.

Tužilaštvo je pozvalo još desetak građana na saslušanje povodom još uvek nerasvetljenog atentata, o njima humanisti iz peticije ništa ne kažu, ne dopisuju njihova imena uz ime Koštunice Vojislava, što će reći da njih ne vide kao žrtve progona ili, da odem korak dalje, možda drže da je reč o pravim kriminalcima koje država sa pravom poziva ne izvrgavajuć sebe ruglu? Ne bi mi bilo prijatno da mene zovu na saslušanje, i ne osvane nikakva peticija protiv progona mene, a protiv progona nekoga ko je bio na visu te video možda i više nego ja ustaje i potpisuje se krem Beograda!

&

Evo izvornog teksta Peticije, zajedničkog uratka dramskog pisca i profesorke univerziteta koja mene što se tiče neka ostane anonimna: „Osuđujemo kao nedostojan pokušaj da se Vojislav Koštunica poveže sa ubistvom premijera Zorana Đinđića. Na ovaj način se ne može narušiti ugled Vojislava Koštunice, već država samu sebe izvrgava ruglu. Pozivamo odgovorne državne vlasti da prekinu ovu nerazumnu kampanju protiv Vojislava Koštunice i da kriminalce traže i nađu među pravim kriminalcima.“

Peticija je mogla biti pismenija („odgovorne državne vlasti“ – ko li je smislio nespretni plural, a ko ga je blagoprihvatio?! autorima se baš činilo da su potkačili tačno koga treba!), pokušajmo da ju učinimo obuhvatnijom, da zaštiti još nekog pravednika ako se bude poput Sv. Vojislava obreo u nemilosti odgovornih državnih vlasti. Potonje kraj tolikog osveštavanja svih državnih zgrada slabo stoje sa crkvenim pojanjem, inače bi znale šta je namenjeno pravednicima: da vozveseliatsia i vozradujutsja pred Bogom, a ne da idu na saslušanje! Saslušanju neka se nadaju oni koji ne ljube Gospoda, vrazi Ego tj. pravi kriminalci: jako tajet vosk ot lica ognja/tako da pogibnut/ tako da pogibnut/da pogibnut ot lica Božija…

Evo unekoliko poboljšane peticije:

Osuđujemo kao nedostojan pokušaj odgovornih državnih vlasti da svakome-pogledujuću-u-oči-osobu upletu u varljivi razgovor o vremenu prošlom. Prošlost je grozan, mutan bezdan, veli Crnjanski. Što u taj sumrak ode ne postoji više i nije, nikad, ni postojalo. Na ovaj način tj. guranjem u bezdan ne može se narušiti ugled kao ni izgled osobe anđeoskog lica a koja uživa naše naučno i umetničko poverenje, naklonost i podderzhku, već država samu sebe izvrgava ruglu, sramoti i poruzi, a ako tako nastavi i kazni. Pozivamo trenutno neodgovorne državne vlasti da prekinu ovu nerazumnu kampanju protiv bogobojažljivih i dobrozhelatel’nyh te da se usredotoče na prave kriminalce kojih je tuštma i tma, daleko im lepa kuća, vrat skrjali i onako žnjeli kako su sejali!

VEŽBA: Stavite se u položaj Kovačević Siniše i sročite bez pomoći profesorke BU peticiju protivu progona. Ili se poslužite postojećim čovekoljubivim i pravdoljubiviim obrascem.

Ustrebaće kad-tad.

Evo meni već treba: „Osuđujemo kao nedostojan pokušaj da se Petar Luković poveže sa duševnim patnjama Emira Kusturice. Na ovaj način se ne može narušiti ugled Petra Lukovića, već država samu sebe izvrgava ruglu. Pozivamo odgovorne državne vlasti da prekinu ovu nerazumnu kampanju protiv Petra Lukovića i da kriminalce traže i nađu među pravim kriminalcima.“

Peščanik.net, 20.03.2011.

ZORAN ĐINĐIĆ NA PEŠČANIKU