Satima su lideri 17 država evrozone pregovarali ne dozvolivši da ih prekine čak ni utakmica polufinala evropskog prvenstva u fudbalu Italija – Nemačka. Kao i u utakmici, tako je i na samitu Italija uspela da ostvari pobedu, mada ne tako ubedljivu. „Srećan sam i ponosan na uspeh naše reprezentacije“, rekao je premijer Italije Mario Monti.
Monti je svojoj zemlji, po uzoru na pobedu Azura nad Pancerima, obezbedio širi manevarski prostor – a da pri tome nije pristao na velike ustupke. Do sada Italija zbog straha od oštrih uslova štednje nije podnela zahtev za pomoć iz evropskog fonda za spas. Na Montijev pritisak, ostale zemlje su se dogovorile da će bez dodatnih uslova odobriti pomoć zemljama koje pokazuju volju i spremnost za sprovođenje neophodnih reformi i koje sprovode mere štednje. Jasno je da je ovde Angela Merkel morala da popusti.
Doduše, primaoci pomoći moraju da se obavežu da će domaće zadatke propisane od Evropske komisije pravovremeno ispunjavati i da će što je brže moguće smanjivati deficite. „Time su dodatno potvrđene obaveze koje neka zemlja već neko vreme ispunjava“, izjavio je Monti. Uz to, ove zemlje neće kontrolisati Trojka (ECB, EU i MMF). „To nije program sličan onom u Grčkoj, Portugalu i Irskoj“, dodao je Monti.
Drugim rečima, kada bi Italija jednog dana zatražila pomoć od evro partnera, ne bi morala da zauzvrat prihvati program štednje sličan onom u Grčkoj. Mada je Monti objasnio da za sada ne namerava da iskoristi ovu mogućnost. Pojedinosti u vezi sa ovim novim pristupom Evro grupa bi trebalo da razradi na sastanku 9. jula.
Tokom noći, države EU su se dogovorili oko čitavog niza tačaka. Kratko objašnjenje najvažnijih tačaka:
Manje oštri uslovi: države koje se pridržavaju sa Briselom dogovorenih programa štednje i reformi, imaće lakši pristup finansijskom kišobranu. Ako one iskoriste instrumente, kao na primer kupovinu državnih obveznica preko Fonda za spas, moraju samo blagovremeno ispunjavati odredbe stabilizacionog i Pakta za rast. Ovo pravilo izgleda kao da je skrojeno za Španiju i Italiju, iako do sada ni Rim ni Madrid nisu podneli zvaničan zahtev za pomoć. Premijer Monti se žestoko borio za ublažavanje uslova štednje, kako bi dobio podršku drugih zemalja sa juga, ne bi li i Merkelova pristala na njegov predlog.
Direktna pomoć bankama: kako bi se prekinuo začarani krug između problematičnih banaka i javnih finansija, banke bi trebalo da se direktno rekapitalizuju iz evropskog Fonda za spas predviđenog stabilizacionim mehanizmom. Time bi se izbeglo dalje zaduživanje država, što bi moglo uticati na smanjenje kamata na državne obveznice. Finansijsku pomoć bi pratili razumni uslovi. Ovom odlukom ostale države su izašle u susret glavnom španskom zahtevu.
Evropski nadzor nad banakama: preduslov za direktnu pomoć bankama iz Fonda jeste efikasan bankarski nadzor na evropskom nivou. Samit je naložio Evropskoj komisiji da što je brže moguće iznese predlog za ovaj mehanizam, u kome bi trebalo da učestvuje i Evropska centralna banka.
Zemlje evrozone odriču se prioriteta potraživanja: već obećani program za španske banke treba što pre odobriti. Ono što je različito od dosadašnjih planova je to da od sada krediti evro partnera neće imati prioritet nad kreditima privatnih poverilaca, kada novac dolazi iz stabilizacionog mehanizma. U slučaju bankrota državni davaoci kredita moraće se odreći svojih potraživanja u istom procentu kao i privatni poverioci. Prednost: za privatne investitore postaje ponovo privlačno pozajmljivanje novca zemljama u krizi – što bi trebalo da dodatno obori troškove finansiranja javnih rashoda.
Dublja integracija evrozone: lideri zemalja evrozone dogovorili su se oko dalje izgradnje evropske kostrukcije – pored bankarske, planirana je takođe i fiskalna i politička unija. Mada su šefovi država i vlada u ovoj tački ostali prilično nedorečeni i nekonkretni. O konkretnom sadržaju vezanom za ove predloge bi trebalo da se razgovara na sastanku u oktobru.
Uprkos velikim ustupcima, Merkel je izgledala zadovoljno: „Iako su uslovi za pomoć iz Fonda za spas ublaženi, sve je i dalje u okviru naših metoda – nisu stvoreni nikakvi novi instrumenti“. I šef evro grupe Žan-Klod Junker je pozdravio kompromis: „Nije ono što smo želeli, ali je više od onoga što smo očekivali. Gospođa Merkel nije izolovana, nije to bila u prošlosti, niti je to sada“. Junker se takođe osvrnuo na odluku da i dalje ostane šef evro grupe. „O tome će se zvanično odlučiti drugog dana samita, ali ne planiram da ostanem ceo mandat.“
„Ovaj dogovor će ojačati evro zonu“, rekao je italijanski premijer koji je blokirao dogovor o Paktu za rast, o kome se već pre nedelju dana sporazumeo sa Angelom Merkel, Olandom i Rahojom na sastanku u Rimu, dok nije dobio pristanak na svoj predlog hitnih mera.
To se može posmatrati i kao ucena, jer je Pakt za rast za kancelarku veoma važan, kako bi opozicija u Bundestagu, SPD i Zeleni glasali za ratifikaciju Fiskalnog pakta i Evropskog stabilizacionog mehanizma, za čiju ratifikaciju je neophodna dvotrećinska većina. Oko pet ujutro, kancelarka je saopštila da su donete vrlo dobre odluke koje se tiču rasta. Paket za rast predviđa 120 milijardi evra za stvaranje novih poslova i pokretanje ekonomije.
Predmet spora ponovo su bile evro obveznice, koje su predložene kao fusnota i dokumentom o fiskalnoj uniji koji su sastavili Rompuj, Barozo, Junker i Mario Dragi. „Pošto još uvek nije bilo suštinske rasprave o ovom predlogu, bilo kakvo prihvatanje ovog dokumenta ne može se tumačiti kao pristanak na izdavanje evro obveznica“, saopštila je savezna vlada.
Spiegel, 29.06.2012.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 30.06.2012.
