Izbeglice, nevidljivi „teret“ sistema

Svakog 20. juna u svetu se obeležava Svetski dan izbeglica. Dan posvećen svima onima koji su svoje živote nastavili, uprkos teškoj sudbini s kojom su se suočili. Dan onih koji gaje nadu da će u novoj sredini biti prepoznati, shvaćeni i prihvaćeni. Ove godine, dočekali smo ga s poražavajućim činjenicama.

Položaj izbeglica u svetu je već decenijama alarmantan. Prema poslednjim podacima UNHCR-a, broj osoba koje su prinudno raseljene usled oružanih sukoba, progona ili prirodnih katastrofa uzrokovanih klimatskim promenama, prešao je tokom 2022. godine rekordnih 100 miliona.¹ Tekuću godinu je obeležio ratni sukob u Ukrajini, ostavljajući u senci mnoga stara, ali i nova žarišta mahom u zemljama Bliskog istoka i afričkog kontinenta. Imajući u vidu konstantan rast broja osoba koje su primorane da napuštaju svoje domove, sve više nedostaju trajna rešenja za njihovo sveobuhvatno zbrinjavanje.

Izbeglice na putu ka novom životu prate česta kršenja osnovnih ljudskih prava – uskraćivanje pristupa teritoriji i postupku azila, prekomerna upotreba sile, deportacije u države iz kojih su došli ili države porekla. U tako rizične poduhvate se upuštaju i deca, trudnice, samohrane majke, starije osobe ali i čitave porodice, spremni na sve da bi se bar na kratko spasili.

Svetski dan izbeglica je tradicionalno obeležen i u Srbiji, državi kojoj su dobro poznate patnje progonjenih. Čak i nakon gotovo 30 godina, mnogim sugrađanima koji su izbegli iz republika bivše Jugoslavije status nije značajno unapređen, stambeno pitanje nije trajno rešeno, dok im je povratak kući onemogućen zbog nedostatka volje država u regionu da sporazumno dođu do rešenja za napuštenu i uzurpiranu imovinu, stečene penzije, pristup dokumentaciji i drugo. Takođe, stanje u praksi pokazuje da je balkanska ruta još uvek aktivna, čemu je pored izbeglica iz Azije i Afrike, doprineo nedavni priliv izbeglica iz Ukrajine, ali i Rusije.

Statistika Komesarijata za izbeglice i migracije pokazuje da se broj državljana Ukrajine koji trenutno borave na teritoriji Srbije kreće oko 7000, dok je u objektima za smeštaj tražilaca azila i migranata smešteno oko 5000 osoba iz izbegličke populacije. Vlada Srbije je, po uzoru na druge evropske zemlje, donela Odluku o pružanju privremene zaštite raseljenim licima koja dolaze iz Ukrajine² koja je, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, do kraja maja odobrena za 324 osobe. Srbija se dobro pokazala u pogledu humanitarnog zbrinjavanja državljana Ukrajine, kao što je to do sada činila i u slučaju drugih izbeglica kroz smeštaj i pružanje osnovne zaštite. Međutim, trenutno stanje u praksi je ogolilo višegodišnje manjkavosti sistema azila u našoj zemlji i dodatno ga oslabilo.

Problemi počinju već od pristupa samom postupku do dužine njegovog trajanja, a ako je ishod u konačnom negativan, posle nekoliko godina konstantne neizvesnosti u iščekivanju, nameće se pitanje – šta dalje? Od 2008. godine kada je usvojen prvi zakon koji reguliše pitanja azila u Srbiji³ pa do kraja 2021. godine, nadležni organi su zahtev za azil odobrili za nešto više od 200 osoba. Prema dostupnim podacima MUP-a, do kraja maja 2022. godine, podneto je ukupno 124 zahteva za azil, a u istom periodu je međunarodna zaštita dodeljena za samo dve osobe.

S druge strane, proces integracije izbeglica, koji počinje već tokom trajanja postupka, pre usvajanja zahteva za azil, još uvek je nedovoljno efikasan. Recimo, izgled ličnog dokumenta koji izdaje MUP je nepropisne sadržine (papirna kartica popunjena ručno, bez biometrijskih podataka) i neretko otvara put diskriminaciji na drugim poljima zaštite i pružanja usluga. Znatno je otežan pristup zdravstvenoj zaštiti, ali i tržištu rada usled nedovoljnog poznavanja jezika, kao i sveukupne ekonomske situacije u državi koja posebno pogađa ranjive grupe. Takođe, pravo na stanovanje je u praksi često teško ostvarivo, kao i pristup drugim ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima koja su izbeglicama zagarantovana domaćim i međunarodnim propisima.

Primer nedostatka političke volje da se status izbeglica u Srbiji reši, ogleda se u činjenici da, za 14 godina postojanja sistema azila, izbeglicama nije omogućen pristup pravu na državljanstvo, usled neusklađenosti nacionalnog zakonodavstva.⁴ Takođe, izbeglice još uvek ne mogu da ostvare pravo na putnu ispravu, iako je ono propisano Konvencijom o statusu izbeglica i važećim Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti. Na taj način, ovoj ranjivoj kategoriji je de facto ograničena sloboda kretanja, a time i šansa za dostojanstven život. Slične probleme je Srbija već imala u kontekstu izbeglica iz bivših jugoslovenskih republika.

Poražavajuća je činjenica da celokupan sistem azila u Srbiji praktično ne bi bio održiv bez fondova međunarodnih organizacija i usluga koje najčešće pružaju lokalne organizacije civilnog društva. Bez postojanja prevodilaca za maternje jezike tražilaca azila, koje finansira UNHCR u Srbiji, ili pravnih zastupnika koji svoje usluge pružaju pro bono, postupak azila u Srbiji ne bi mogao da se sprovodi u skladu sa zakonom. Imajući sve u vidu, stiče se utisak da se, uprkos nespornim naporima za unapređenje u određenim oblastima (obrazovanje⁵), izbeglice i dalje posmatraju više kao prolaznici u Srbiji nego osobe koje zaista nameravaju da izgrade dostojanstven život u našoj zemlji i u potpunosti se integrišu. Zato im u tome već godinama nedostaje adekvatna sistemska podrška. U nedostatku sistemske podrške izbeglice nisu usamljene, imajući u vidu da mnoge ranjive grupe građana Srbije provedu životni vek u izrazito teškom položaju, bez mogućnosti da kroz institucije samostalno pristupe zakonom zagarantovanim pravima.

U takvom stanju u praksi, položaj izbeglica u Srbiji je i dalje težak. Usled nepostojanja trajnih rešenja, kao i snažnije volje države da se određena goruća pitanja i problemi efikasnije rešavaju, izbeglicama preostaje da tiho čekaju povoljan trenutak kako bi napustili našu zemlju i domogli se Evropske unije uprkos svim rizicima koje taj put nosi.

Autorka je pravna zastupnica programa Azil i migracije Beogradskog centra za ljudska prava.

Peščanik.net, 23.06.2022.

IZBEGLICE, MIGRANTI

1. Više na sajtu UNHCR-a.
2. Više ovde.
3. Odluka o pružanju privremene zaštite u Republici Srbiji raseljenim licima koja dolaze iz Ukrajine (Sl. glasnik RS, br. 36/2022).
4. Zakon o azilu (Sl. glasnik RS, br. 109/2007) koji je 2018. godine ukinut usvajanjem trenutno važećeg Zakona o azilu i privremenoj zaštiti (Sl. glasnik RS, br. 24/2018).
5. Srbija treba da uskladi Zakon o državljanstvu (Sl. glasnik RS, br. 135/2004, 90/2007 i 24/2018) sa Zakonom o strancima (Sl. glasnik RS, br. 24/2018 i 31/2019) i Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti. Zatim, ove zakone treba uskladiti s Konvencijom o statusu izbeglica kako bi osobama s odobrenim pravom na azil bilo omogućeno da podnesu zahtev za stalno nastanjenje, a kasnije i državljanstvo.