Nadam se da je Izrael konačno zažalio zbog svoje saradnje sa najgorim delovima savremene Turske. Ne tako davno, američko-jevrejske lobističke grupe, a navodno čak i izraelski ambasador u Vašingtonu, uspešno su lobirali da se u Kongresu odbije rezolucija osude turskog genocida nad Jermenima. (Ovogodišnje tesno usvajanje rezolucije je, po svemu sudeći, samo pospešilo očiglednu paranoju i megalomaniju one hulje, turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana). Turska vojska je okupirala trećinu Kipra i proterala trećinu kiparskih Grka, izvela je nelegalne operacije u Iraku proganjajući pobunjene Kurde, ali to nije omelo izraelske oružane snage da sa njima sve vreme preduzimaju zajedničke poduhvate. Ako je ova neobična saradnja gotova, tim bolje. Međutim, pomalo je licemerno što se izraelska javnost tek sada zgraža nad kršenjem ljudskih prava u Turskoj i imperijalističkim ambicijama svojih dojučerašnjih saveznika.
Kada smo već kod licemerja, i u našim medijima se odjednom pominju aktivisti i humanitarna pomoć. Reč aktivisti se koristi za interesnu grupu Turaka i Arapa, od kojih su mnogi pripadnici ili sledbenici Muslimanskog bratstva. (Ipak, treba biti pošten i reći da se među aktiviste ubrajaju i likovi poput onog naivnog Irca Denisa Halideja, koji se žestoko borio za skidanje sankcija Sadamu Huseinu.) A izraz humanitarna pomoć se koristi za materijal koji bi ovi ugledni ljudi da poklone Hamasu. Ali, da li je zaista humano davati priloge jednoj vladajućoj partiji, koja se rukovodi totalitarnom i rasističkom ideologijom, i redovni je primalac nehumanitarne pomoći iz Sirije i Irana, dve najretrogradnije i najagresivnije diktatorske države na svetu?
Možda bi bilo bolje da oni koji se brinu za pravdu i autonomiju Palestinaca pomognu predsedniku Palestinske Narodne Samouprave Mahmudu Abasu i premijeru Salamu Fajadu u izgradnji institucija te embrionalne države na Zapadnoj obali. A oni koji brinu za stanovnike Gaze, mogu da pošalju konvoje pomoći mnogim nevladinim organizacijama i humanitarnim misijama UN-a u Pojasu, koje su dokazale svoju transparentnost i efikasnost. Ali to ne bi bilo zabavno iz perspektive Muslimanskog bratstva ili aktivista. Samo je Hamas, sa svojim neprevaziđenim nasiljem i histeričnom retorikom, zaista autentičan. Uzgred, u prošlonedeljnoj izjavi o kojoj se nije mnogo pisalo, specijalni regionalni koordinator UN-a Robert Seri, osudio je niz napada i pljački koje su sledbenici Hamasa izvršili na prostorije pravih humanitarnih misija u gradu Gazi i Rafahu.
Skoro neverovatan stepen gluposti koji je izraelska vojska pokazala spuštajući iz vazduha na dobri brod Mavi Marmara vojnike sposobne da pucaju u panici, ali nepripremljene da obuzdaju ili smire moguće nerede, sada izaziva veću medijsku pažnju i više komentara od nedavne Erdoganove cinične odluke da bude partner u nuklearnim manevrima iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinedžada. Više se pažnje posvećuje tome, nego Erdoganovom dugoročnom planu za desekularizaciju Turske, u okviru kojega je njegovo hvalisavo busanje u grudi oko Gaze samo mali detalj. Šta li, pobogu, samozvani humanitarni aktivisti – kako će ih svi, ako se ovako nastavi, uskoro zvati – traže u ovako otvorenom savezu okrutnog i propalog iranskog teokratskog režima, versko-nacionalističkog turskog demagoga i Hamasa?
Izraelsko samosažaljenje zbog Gaze – gađate nas raketama, nakon svega što smo za vas učinili – možda je strašno neukusno. Okupacija koja se uopšte nije smela dozvoliti, produžena je sve dok nije postala očigledno nepodnošljiva za sve i dok nije prerasla u nerešivi sukob. Beda i sramotnost te priče se ne može poništiti jednostavnim povlačenjem ili ublažiti dostavljanjem pomoći. Ona se može popraviti samo dobronamernim sporazumom o stvaranju palestinske države. Ali Hamas je očigledna prepreka ovom cilju, što i pokazuje svojim oslanjanjem na diktatorske režime iz inostranstva i kriminalnim i nasilnim metodama koje upotrebljava u borbi protiv Fataha i PLO-a.
Daću još jedan primer: u Hamasovom programu i mnogim drugim zvaničnim saopštenjima spominju se takozvani Protokoli sionskih mudraca, jedan prljavi antisemitski falsifikat, koji su stvorili hrišćanski i caristički ekstremisti, a upotrebljavali nacisti. Da li biste vi, ako želite da pomognete Gazi i njenim stanovnicima, svesno podizali kredibilitet tako otvoreno rasističke organizacije, pomažući joj da izgleda kao ugledni i jedini distributer hrane i lekova?
Šta bi se desilo ako bi međunarodna zajednica postavila uslov rukovodstvu Hamasa: razmislićemo o ukidanju sankcija, ako se odreknete varvarske i diskreditovane zbirke laži koja opisuje sve Jevreje na svetu kao legitimne mete. (Uprkos nazivu, u Protokolima se ne spominje Palestina). I kako bi bilo da novinarska zajednica – makar jednom – postavi slično pitanje aktivistima: da li verujete u Protokole, da ili ne? Odmah bi nam bilo jasnije na šta se misli kada se kaže humanitarna pomoć.
Dok čekamo da se izduva ovaj aktuelni propagandni balon, prepustimo se ironiji. I Turska i Izrael su bliski saveznici SAD u regionu, a njihovo veliko i obrazovano stanovništvo želi da, na svoj način, bude deo Zapada. Obe države imaju mediokritetsko državno rukovodstvo, tipično za banana-republike, koje dobrovoljno pristaje na robovanje klerikalnim ekstremistima. Turska se ne može smatrati evropskom državom dok ne prestane da laže o Jermenima, ne povuče vojsku sa Kipra i ne garantuje sva prava svom ogromnom kurdskom stanovništvu. Izrael nikada neće biti prihvaćen kao država za Jevreje, a kamoli jevrejska država, dok ne prestane da vlada drugim ljudima mimo njihove volje. Skandal oko konvoja, koji je doskorašnje prijatelje okrenuo jedne protiv drugih, samo sakriva ove činjenice koje se ne mogu ignorisati.
Slate, 07.06.2010.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 09.06.2010.
IZRAEL / PALESTINA
