Ako se pogledaju podaci u najnovijem izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda o zemljama u tranziciji, najviše stope rasta u prethodne dve godine i po prognozama za ovu i za sledeću godinu imaju baltičke zemlje. Zemlje jugoistočne Evrope su među onima za najnižim stopama rasta.
Naravno, ne bi trebalo ispustiti iz vida da je prethodan pad proizvodnje bio najveći u baltičkim zemljama, pa njihovih oporavak još uvek nije bio dovoljan da nadoknadi ono što je izgubljeno na početku krize. Opet, na Balkanu se još uvek mogu naći zemlje čije su privrede u recesiji: Hrvatska i Slovenija, ako se ova poslednja svrsta u tu grupu, a sledeće godine bi im se mogla pridružiti i Srbija. Čemu se može pripisati ova razlika u privrednim kretanjima?
Jedna stvar koja pada u oči jeste veoma brz rast izvoza u baltičkim zemljama. Ako se očekivani izvoz iz ove godine uporedi sa onim iz 2008, kada je bio najveći po vrednosti u evrima, on je sada veći za pedeset ili šezdeset odsto. Ove su zemlje sprovele takozvanu unutrašnju devalvaciju, dakle smanjile su domaću potrošnju i dohotke, što je pogodovalo povećanju izvoza, a to je opet obezbedilo oporavak ovih privreda iz duboke depresije u koju su zapale na samom početku krize.
U poređenju sa njima, povećanje izvoza balkanskih privreda, a donekle i srednjoevropskih, bilo je značajno manje. Recimo, hrvatski izvoz robe neće ove godine biti veći od onoga 2008, a izvoz usluga, dakle prihodi od turizma, takođe neće dostići vrednost iz 2008, kada su ili najveći. Nešto je bolji rezultat Srbije čiji će izvoz ove godine verovatno biti za oko tridesetak odsto veći od onoga u 2008, a povećan je i izvoz usluga. Bolji rezultat je postigla Bugarska, a slično povećanje od oko četrdeset odsto ostvariće Rumunija i Makedonija. Bosna i Hercegovina je takođe povećala izvoz za preko pedeset odsto u istom razdoblju. Crna Gora je, opet, povećala izvoz usluga za četrdesetak odsto, ali je izvoz robe stagnirao. Konačno, Albanija je više nego duplirala izvoz robe u odnosu na 2008, a povećala je i izvoz usluga, mada je još uvek reč o relativno malim ukupnim veličinama.
Može se, dakle, zapaziti da su naročito neuspešne bile Hrvatska i Slovenija, a i Srbija praktično do ove godine. Time se, naravno, ne može objasniti razlika u privrednim rezultatima između ovih različitih grupa zemalja, ali su različiti izvozni rezultati svakako doprineli činjenici da su se baltičke zemlje brže oporavljale od balkanskih. Čak i unutar balkanskih zemalja bolje su rezultate postigle zemlje sa većim rastom izvoza, ako ne robe onda usluga, kao u slučaju Crne Gore, nego one čiji se izvozni sektor nije oporavio ili se oporavlja sporo.
Ovaj izostanak oporavka privrednog rasta ima za posledicu da se zemlje kao što su Hrvatska ili Srbija suočavaju sa značajnim fiskalnim i problemima na tržištu rada. Tako je, recimo, stopa nezaposlenosti u baltičkim zemljama negde između devet i 12 odsto, slično Sloveniji i Mađarskoj, stopa nezaposlenosti u Srbiji je oko 25 odsto, a u Hrvatskoj gotovo 18 odsto. Uz to, predstoji smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru, što znači da će se u najmanju ruku ove visoke stope nezaposlenosti zadržati još neko vreme, ako se i ne povećaju. To su naravno nivoi koji se mogu smatrati katastrofalnim sa privredne i socijalne tačke gledišta.
Konačno, baltičke zemlje su ušle u krizu sa relativno niskim javnim dugom, koji su se potom značajno povećali, ali se sada mogu smatrati stabilizovanim i, zapravo, teže da se smanjuju u odnosu na BDP usled oporavka privrede. Nasuprot tome, Hrvatska će morati da napravi uverljiv plan fiskalne konsolidacije, jer to zahteva članstvo u Evropskoj uniji. Ovo će imati dodatne negativne kratkoročne posledice po privredni rast, a teret javnog duga bi mogao da se oseća i u dužem periodu ukoliko se ne obezbede veći prihodi od izvoza robe i usluga.
Srbija se suočava sa istim problemom, jer je trenutna putanja javnog duga neodrživa usled ne naročito ohrabrujućih izgleda za privredni oporavak. Ukoliko se stopa rasta značajno ne ubrza, napori da se sprovede fiskalna konsolidacija će imati za posledicu trajniju krizu javnih obaveza sa ne malim izgledima da se u nekom času traže pregovori sa kreditorima o reprogramu.
I sada pitanje: zašto su baltičke zemlje uspele da povećaju izvoz u većoj meri nego mnoge balkanske zemlje? Zato što su strana ulaganja u te zemlje išla u izvozni sektor, dok su i strana i još veća domaća ulaganja u zemljama kao što su Hrvatska i Srbija išla u usluge i u druge aktivnosti koje su računale sa domaćim tržištem. Kako se izvoz usluga ne oporavlja, a industrijske robe za izvoz zapravo i nema, rast izvoza je ograničen. Tako da je sada potrebno prvo povećati izvozni sektor, a potom očekivati ubrzanje privrednog rasta. To ne može za godinu ili dve.
Novi magazin, 28.10.2013.
Peščanik.net, 28.10.2013.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Vladimir Gligorov (see all)
- Kosmopolitizam je rešenje - 21/11/2022
- Oproštaj od Vladimira Gligorova - 10/11/2022
- Vladimir Gligorov, liberalni i nepristrasni posmatrač Balkana - 03/11/2022
