U petak 29. aprila bio je zadnji sastanak petkom biciklista i drugih pobunjenika, posle više od dve godine upornih protesta. Nepoznati organizatori ovoga puta su pripremili zabavu sa hranom, pićem i muzikom, plesalo se, nazdravljalo i veselilo. Dobročinitelj, takođe nepoznat, pripremio je zadovoljavajuću količinu sasvim pristojne grape, dizajnirane i pakovane na odgovarajući način (vidi priloženi poziv), kao i nešto pravog kavijara, zvanice (njih oko dvesta) donele su nešto hrane: prevladavao je burek, bilo je „kavijar“ kuglica, pitica, mafina, kiflica. Meni na prijemu duboko je simboličan: na samom početku lokdauna, dva dobrovoljca postavila su stočić na Trgu republike i poslužila se kavijarom i šampanjcem, što je uobičajena optužba desnice za leve, posebno Ljubljančane – to su „kavijar socijalisti“; dok su pokušavali da se užive u ulogu, uhapsila ih je policija, a kavijar i šampanjac nestali su kao dokazni materijal; godinu dana kasnije, prenosač hrane našao je nekoliko minuta za odmor da bi pojeo burek na stepenicama franjevačke crkve – policija ga je oglobila sa 400 evra; porodica koja je na javnom mestu podelila kroasan bila je takođe zaustavljena u toj nezakonitoj akciji i oglobljena u Kranju. Nemasovnost opisanog jučerašnjeg događaja treba pripisati najdužem vikendu u godini, kada se proslavlja Dan ustanka protiv okupatora (27.4.1941) i 1. maj, uz dodatni praznični dan, izboren pre petnaestak godina. Dobrostojeći su se razmileli od Malezije do Malog Lošinja, ostali su pobunjenici i tradicionalisti-sindikalisti. U predvečerje praznika oni su, kao i posvuda po Sloveniji, zapalili vatre na brdima (kresove). U Ljubljani su se okupili oko vatre, roštilja i piva na brdu Rožnik. Na sam praznik, još će se naći grupe sa karanfilom u zapučku na mestima sećanja, služiće se besplatni prvomajski gulaš i pevaće se partizanske pesme. Nas u Ljubljani probudiće duvački orkestri u cik zore, koliko da stignemo da skuvamo gulaš za ručak. Drugim rečima, ima se utisak da smo se vratili u normalnost.
Jesmo li? Po rezultatima izbora i obećanjima izabranih, izgleda da jesmo. Od godine 2000. nije toliko glasača izašlo da glasa, preko 70%; Golob je dobio dosad najveći broj poslanika, u parlament je ušlo samo pet partija. Većina glasača glasala je taktično, da bi pomoću Goloba Janša pouzdano otišao. I jeste, otišao je zlobni uzurpator, sa svojim cinizmom, podmetanjem, lažima i prevarama. Ako bismo računali samo poslednji mesec predizborne kampanje, mrzovoljni Janša je sa svojim potrčcima napravio mnogo grešaka: izmišljao je Golobove afere sa takvim tempom i besmislenošću, da se čak i neki srpski medij izvinio za prenošenje laži; pokazao je da zaista više nema veze sa realnošću, njegov medijski centar ga je hvalio preko svake mere – takve pohvale danas dobija samo severnokorejski vođa. Svetski vođa i junak ukrajinskog rata, prvi globalni antikomunista i graditelj svega, dobročinitelj, sveo se na ono što zaista jeste: mali vlastoljubivi, polupismeni ali pohlepni nesposobnjaković kod kuće, i predmet viceva u EU. Vrati se u mrak svojih medija, Janša, i zamišljaj da si vođa do mile volje! Posle izbora ispalio je da je rezultat posledica toga da je glasačima dosta opozicije… valjda su je zato izglasali!
Mi ostali uperimo oko sokolovo na Goloba. Na početku je odličan – smejao se u poslednjim nastupima, odmah izjavio da će sarađivati i sa vanparlamentarnim strankama, sa nevladinim organizacijama, da će održati svoja obećanja. Pobedio je maestralno, slomio nekoliko savezničkih stranaka, SD (socijalne demokrate) i Levicu i smanjio im broj poslanika (Levica je jedva ušla u parlament), osigurao za sebe potpunu nadmoć, ostaje samo da napravi koaliciju i time čvrstu vlast. U procesu je moralo da se razbije sve što ga je podržavalo i pomoglo mu da bude izabran – kao kasica-prasica, da bi se uzeo spasonosni sitniš. Uz to su naprosto smrvljene u prah sve satelitske partije koje je Janša osnovao da bi, uz nedovoljan broj svojih poslanika, napravio koaliciju pokornih. Ne bi trebalo da nam bude žao, svima nama koji smo se drali do iznemoglosti po ulicama, smrzavali se, bežali pred policijom (neki neuspešno), plakali zbog suzavca, primali ludačke kazne… Da se nije pojavio ovaj, pojavio bi se neki drugi golub, petao, orao ili vrabac, neka svraka, roda, labudica ili senica, neko bi ponudio svoj lik, svoju veštinu, svoj glas i svoja krila. Dobro je već to što nikada ranije nije bilo toliko žena u parlamentu! U Golobovom poslaničkom sastavu više je žena nego muškaraca. Za važna mesta već se pominju imena, zasada samo ženska: predsednica parlamenta, šefica policije, ministarka spoljnih poslova, ministarka pravosuđa… Levica pominje ministarku kulture, zasada bez imena. Još se nije našao niko ko bi pomenuo uravnoteženost: posle duge neuravnoteženosti prisustva žena, uravnoteženost je deplasirana. Pretežnost, sestro!
To je impresivan spisak pobeda, no dve godine pobune nas je naučilo da budemo još oprezniji kad nam se čini da smo uspeli: ostanimo blizu parlamenta, možda će se ukazati potreba. Možda će lovište robokopa, Trg republike, konačno trajno postati naš politički, kulturni, društveni prostor, onako kao što je to bio pod kišom, na predstavljanju opozicionih partija: političari su sedeli zajedno, jedno drugom držali kišobrane, bili opušteni, duhoviti, pokisli i ulivali su ogromne nade. Juče u petak se, kao u analognoj magiji, radilo ono što želimo da radimo u politici – da grickamo, pijuckamo, pevamo, plešemo, izvikujemo samo svoje parole – sve ono što se u parlamentu ne sme. No smisao takve akcije je da to što poslanici ne smeju, mi iskažemo za njih, dok oni rade za nas.
Najvažniji rezultat ovih izbora nema veze sa parlamentom: to su oni koji su najviše doprineli pobedi, građanske grupe u Glasu naroda i oko njega, mladi koji su putovali po državi, obaveštavali, pekli palačinke i na kraju organizovali, zajedno sa taksistima, prevoz nemoćnih i zaboravljenih na glasanje. Uspeh referenduma o vodama prošlog leta pokazao je neverovatnu moć od vlasti najudaljenijih. To bi mogao biti recept za države ovog našeg dela sveta, koje već decenijama grade koruptivnu, krvavu, nepravičnu piramidu i plaše narod nesrećom, drugima, rodoljubljem i izgubljenim istorijskim ciljevima, uz svesrdnu pomoć korumpiranih crkava.
Peščanik.net, 02.05.2022.
Srodni link: AUDIO – Juče je bio dobar dan
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Svetlana Slapšak (see all)
- Nežne fašističke dušice - 12/04/2024
- Dubravkin rođendan - 27/03/2024
- Beskonačni 8. mart - 08/03/2024
