Fotografije čitateljki, Slavica Miletić
U Srbiji je primetan zakonodavni optimizam, ali primena donetih propisa oduvek je išla teško. Izgleda da smo mi dobri samo u prepisivanju standarda. To pokazuje i peta po redu reforma policije od 2001. godine, kada su javnost i transparentnost u radu policije potvrđeni novim Zakonom o policiji usvojenim krajem januara 2016.
Novi zakon bi trebalo da podstakne pristup javnosti arhivama sa podacima u vezi sa masovnim kršenjem ljudskih prava tokom ratova 90-ih. Međutim, teško je očekivati da naš MUP bude delotvoran u ovako osetljivoj oblasti, pogotovo kada se istražuju ratni zločini koje je počinila policija, a da pre toga najjednostavnije stvari nisu ispunjene.
U MUP-u su se tokom 2015. desile velike organizacione promene. Nastala su dva nova sektora: Sektor za ljudske resurse i Sektor za međunarodnu saradnju, evropske integracije i planiranje. Ali na sajtu MUP-a nije moguće pronaći bilo kakve informacije o tome kako organizaciono izgledaju novi sektori i ko njima rukovodi. Tu su i dalje samo informacije o staroj organizacionoj strukturi MUP-a. Informator o radu MUP-a, koji je pre nekoliko godina proglašen najboljim u Srbiji, nije ažuriran već sedam meseci. Poslednja verzija je iz septembra 2015. Podsetimo, državni organ u obavezi je da najkasnije do kraja svakog kalendarskog meseca u informator unese sve promene nastale u toku tog meseca.
Ako odete na sajt britanske policije, pronaći ćete broj izvršenih krivičnih dela u svakoj ulici u Londonu. Na sajtu našeg MUP-a su samo stari rezultati rada bez izveštaja, i to za 2011, 2012. i 2013 – kao da pre ili posle toga policija nije postojala.
Fond za humanitarno pravo je u svom poslednjem izveštaju zaključio da MUP sistemski onemogućava pristup dokumentima državnim organima koji se bave procesuiranjem ratnih zločina. Fond je poslao preko 400 zahteva, od kojih 300 MUP-u, a oko 100 Ministarstvu odbrane, od sredine 2014. do kraja 2015. godine. U najvećem broju slučajeva, Fondovi zahtevi su ostali bez odgovora.
I predstavnici Tužilaštva za ratne zločine imaju slična iskustva. Dešava se da dokumentaciju dobijaju preko Haškog tribunala, iako im je prethodno u MUP-u rečeno da su ti papiri izgoreli u bombardovanju SRJ. Kada su u pitanju ratni zločini koje je počinila policija, kao da u MUP-u vlada zavet ćutanja: najčešće kažu da nemaju traženi podatak ili traže dopunu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.
Zanimljiv je odgovor MUP-a na test pitanje Fonda za humanitarno pravo, kojim su traženi dokumenti za koje je Fond imao sigurne dokaze da ih je Ministarstvo već dostavilo Haškom tribunalu. Iz MUP-a su odgovorili da nemaju u posedu tražene podatke.
Tu je i podatak Fonda da je oko 10 odsto optuženih za ratne zločine u Srbiji u trenutku podizanja optužnice bilo aktivno u službi vojske i policije. Ovde se postavlja pitanje uspešnosti reforme naše policije, jer očigledno je da ovi optuženi nisu bili ni privremeno udaljavani sa posla. Novi Zakon o policiji omogućava prekid ove prakse, uz dve važne zakonske novine.
Bezbednosne provere su se prema starom Zakonu o policiji iz 2005. vršile samo prilikom zasnivanja radnog odnosa u Ministarstvu. Novi zakon predviđa češće vršenje bezbednosnih provera u zavisnosti od hijerarhijske pozicije zaposlenog. Tako se za sve zaposlene bezbednosna provera vrši na pet godina; za policijske rukovodioce na tri godine; a za postavljena lica i visoke pozicije u MUP-u provere se vrše na dve godine. Pritom, bezbednosne provere „top menadžmenta“ u policiji vrši Sektor unutrašnje kontrole, koji bi trebalo da bude nezavisan u celom postupku.
Pored toga, ako je protiv policijskog službenika i ostalih zaposlenih u Ministarstvu doneta naredba o sprovođenju istrage za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, taj pripadnik policije može biti privremeno udaljen za posla, čak i do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka. Pomenuta pravna rešenja su dobra podloga za smanjenje broja optuženih za ratne zločine koji su još uvek aktivni u policiji.
Loša praksa odbijanja pristupa dokumentima o zločinima protiv međunarodnog prava u posedu MUP-a onemogućava poštovanje prava na istinu i usporava demokratski razvoj naše zemlje. MUP javnosti treba da omogući pristup arhivama koje mogu pomoći u otkrivanju osoba odgovornih za ratne zločine, kao i u potrazi za licima prisilno nestalim tokom ratnih sukoba. Na taj način bi se pokazala privrženost demokratskom razvoju postkonflitnog društva kao što je naše.
Autor je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Peščanik.net, 06.04.2016.
