Suočena sa masovnim studentskim protestima koji traju već nekoliko meseci i stiču izuzetnu, dugo neviđenu masovnu podršku građana, vlast na svim nivoima uz snažnu podršku tabloida, kao mantru, ponavlja da je ona „ispunila sve zahteve studenata“. I čak uz to, makar je sasvim kontradiktorno, podjednako uporno ponavlja da studenti treba samo da kažu koji to zahtevi nisu ispunjeni pa će biti ispunjeni.
Ali istovremeno, svakodnevno faktičkim postupcima pokazuje da je neiskrena, da ne razume, zapravo da ne želi da razume da se svi zahtevi protesta suštinski svode na jedan jedini – da institucije funkcionišu. I to, naravno, ne u skladu sa omiljenom licemernom, već oveštalom floskulom vlasti – „najvažnije je da institucije rade svoj posao“, već da funkcionišu stvarno, onako kako to nalažu Ustav i zakoni.
I pre dan ili dva je javnost dobila još jednu potvrdu nerazumevanja tih zahteva, neprihvatanja i nepoštovanja Ustavom i zakonima utvrđene nadležnosti organa vlasti i upornog nastojanja politike da pravosuđe i nezavisne organe potpuno podredi svojim dnevnim interesima. Potvrda je stigla sa, makar i samo formalnog, „vrha vlasti“, u vidu izjave predsednice Narodne skupštine date u vezi s navodnim ustavnim žalbama građana povodom obustave rada nastavnika, odnosno povodom nemogućnosti pohađanja nastave u školama i na fakultetima.
Predsednica skupštine obavestila je javnost da su Ustavnom sudu „već predate ustavne žalbe građana zbog nastave u osnovnim školama“ a dodala da će „početkom marta biti predate ostale ustavne žalbe koje se tiču srednjih škola i fakulteta“.
S obzirom na to da kod nas nije ni izdaleka uobičajeno da ovakve informacije daje čak ni predsednik Ustavnog suda a da one sigurno ne spadaju u redovni delokrug rada skupštine, ta izjava predsednice skupštine otvara neka pitanja koja traže odgovore za koje je interes javnosti nesporno legitiman.
Kako i po kom osnovu je predsednica skupštine dobila informacije o podnetim ustavnim žalbama? I, pogotovo, osim ako je sama manje ili više direktan akter podnošenja tih „žalbi građana“, kako ona uopšte može da zna kada će biti podnete one žalbe koje još nisu?
Inače poslednjih nekoliko sedmica informacije o svim postupcima Ustavni sud je „iz tehničkih razloga“ uskraćivao i licima sa neposrednim pravnim interesom, učesnicima postupka.
Svakako je posebno interesantan, intrigantan i zabrinjavajući deo izjave u kome se naglašava da će povodom podnetih i najavljenih žalbi „situacija dramatično da se promeni u narednim danima i nedeljama“.
Pominjanje dana i nedelja za svakog ko je makar i malo upućen u praksu postupanja Ustavnog suda, i generalno i po ustavnim žalbama običnih građana, deluje zaista neverovatno. Čak i mnogim neupućenim je dobro poznato da se na odluku suda čeka najmanje tri, vrlo često pet ili više godina.
Budući da je odlučivanje po žalbama apsolutno van nadležnosti skupštine a pogotovo predsednice skupštine, najava da će ovaj put „za nekoliko dana ili sedmica“ sud doneti odluke koje „dramatično menjaju situaciju“ upućuje na tri mogućnosti.
Prva je da predsednica skupštine krajnje neodgovorno samo blefira jer (pogrešno) misli da najavom navodno izvesnog dramatičnog ishoda postupka pred Ustavnim sudom može da zastraši pre svega profesore ali i učenike i studente, učesnike protesta.
Druga, da se radi o umišljajnom pritisku na Ustavni sud, tako što se sa pozicije visokog funkcionera vladajuće stranke koji uz to i predsedava najvišim zakonodavnim telom u zemlji, lansiraju prezumpcije sudskih odluka.
Treća, najgora, da vlast zaista ima saznanja ili čak i garancije, „aranžman“ da će Ustavni sud o ovim žalbama odlučivati neverovatnom brzinom i kako će odlučivati.
Otvoreno pitanje je – da li i kako se takav „aranžman“ može formalno realizovati? S tim u vezi vredi podsetiti na fluidnu odredbu člana 86 Zakona o Ustavnom sudu koji kaže da ustavna žalba po pravilu ne sprečava primenu pojedinačnog akta ili radnje protiv koga je izjavljena ali da, i pre konačne odluke, „na predlog podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud može odložiti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje“.
Suvišno je naglašavati da su, sa stanovišta iole normalnog funkcionisanja pravnog poretka sve tri pomenute mogućnosti neprihvatljive i ružne. Ružnije bi bilo, a nažalost uopšte nije isključeno, da Ustavni sud svojim postupcima potvrdi da su one, pogotovo druga ili treća mogućnost, zapravo naša izvesnost.
Peščanik.net, 19.02.2025.
NADSTREŠNICARAZGOVOR O OBRAZOVANJU
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Rodoljub Šabić (see all)
- Brown, black or blue shirts - 13/03/2025
- Smeđe, crne ili plave košulje - 10/03/2025
- Glasna osuda ili tiha pretnja? - 06/03/2025
