Današnja presuda pripadnicima „Obraza“ je možda jedna od najvećih sramota (reformisanog) pravosuđa u Srbiji. Posle ovakve presude, svaki nasilnik će sa punim pravom zaključiti da se nasilje veoma isplati. Zaključiće da pomalo treba pripaziti da ne ubiješ nekog pripadnika policije (smeš da ih napadaš, ali ne i da ih ubiješ) i eventualno nekog stranog državljanina, dok je lov na pripadnike bilo koje manjinske zajednice (čitaj: prosečni građani Srbije) sada otvoren i gotovo nekažnjiv.
Šta je dakle rezultat našeg „reformisanog pravosuđa“ i policije za koju svi kažu da sada „odlično radi svoj posao“? Prvo, svaki građanin zna da je od procenjenih 6.000 huligana (ovo su procene medija i policije), uhapšeno samo 249. Od tog broja su neki pušteni, neki procesuirani, a retki su osuđeni. Oni koji su imali retku čast da budu osuđeni, bili su optuženi za najrazličitija krivična dela iako je u skoro svim presudama izostavljena suština onoga zbog čega su napadali učesnike i policiju. Ma koliko pojedini krugovi ne verovali u ljudska prava, cela poenta Parade ponosa je bila skretanje pažnje na nasilje i diskriminaciju kojoj su izloženi građani Srbije koji imaju „drugačiju“ seksualnu orijentaciju od većinske. Skretanje pažnje na javan način, javnim skupom je osnovno ljudsko pravo. Između sedenja na stiroporu, šetnje zbog izborne krađe, štrajka zbog malih plata, današnjeg štrajka ispred RTS-a i bilo koje Parade ponosa nema ama baš nikakve razlike. Oni su napali upravo ovo ljudsko pravo.
Presuda je šamar svima nama iz veoma mnogo razloga. Prvo, od početka je bilo jasno da je optužnica veoma loša, da se temelji samo na SMS porukama koje su optuženi slali jedni drugima i još par dokaza koji nisu toliko bitni. U optužnici se „seksualna orijentacija“ i „Parada ponosa“ pominju par puta i to zato što su morali da budu pomenuti, a ne kao suština priče. Tužiteljka je od početka (optužnice) pa do kraja postupka (završna reč) tretirala LGBT zajednicu kao nešto užasno, o čemu svedoči da je reči „dabogda ti unuče bilo peder“ koje joj je uputio jedan od optuženih shvatila kao veliku uvredu. Dakle, tužiteljka je ovaj deo građana Srbije shvatila kao zlo koje treba trpeti, a ne kao građane koji su u ovom slučaju žrtve kršenja ljudskih prava. Reči portparola Tužilaštva Tome Zorića da su „zadovoljni presudom“ su u najmanju ruku uvreda za građane Srbije, bez obzira da li vam se Parada svidela ili ne.
Policijski deo posla je posebno loše odrađen. Advokati su (očigledno uspešno) obarali ključni dokaz vezan za SMS poruke (i pozive) tvrdeći da su optuženi uhapšeni pre nego što su poruke poslate, pokušavajući da dokažu da one nisu relevantne. Pomenuti advokati optuženih su napravili pravi cirkus i tokom suđenja i tokom iznošenja završnih reči, potpuno omalovažavajući građane drugačije seksualne orijentacije (a bogami i sve one heteroseksualne koji su došli na Paradu ponosa).
Od 14 optuženih, najveću kaznu je dobio prvooptuženi Obradović i to 2 godine od zaprećenih 12. Za one koji ne znaju, on je u pritvoru proveo 6 meseci i zbog toga je ova kazna u stvari 18 meseci, što znači da će već posle godinu dana moći da traži uslovni otpust. Što je najgore, on je već sada oslobođen, a verovatno će govor mržnje, a i druga dela koja su kažnjiva Krivičnim zakonikom ponoviti dok ne ode u zatvor. Imaće vremena da pripremi i napade na novu Paradu ponosa 2011. Da li ima naivnih koji misle da to neće uraditi, naročito posle ovakve kazne? O drugima koji su osuđeni ne vredi ni pričati.
Ono što je poražavajuće je to što je ova optužnica bila ključna u odnosu na sve koje su podignute protiv nešto više od 100 (od 249) privedenih. Ako su ovako (dobro) prošli oni koji su, prema rečima predstavnika vlasti, „organizovali nasilje“, onda nema većeg ponora u koji je moglo da padne pravosuđe Srbije. Da podsetim, osuđeni Obradović je govoreći o napadu na Brisa Tatona rekao da „treba ispitati da li je on bio homoseksualac i da li je to bio razlog napada“. Očigledno je da je za njega ubistvo LGBT osobe potpuno prihvatljivo.
Blic, 20.04.2011.
Peščanik.net, 21.04.2011.
